Ekaterina Velika - EKV

[Ana_ana]

Ali kada se prica o pesmama, bude tu puno i praznih prica... Obicno se neki ''dobri'' poznavalac EKV umesa i na kraju ispadne da se sve vrti oko narkomanije... Zbog toga nisam htela tu temu... Svako drugacije dozivljava neku pesmu...))

Tu si upravu,pesme nemaju veze sa narkomanijom,njihovi privatni zivoti jesu imali ali pesme po meni ne.Kao sto i sama kazes svako njihovu pemu dozivljava drugacije,i da su bili toliko losi i kao sto neki povezuju sve njihove pesme sa narkomanijom sigurno ih nebi i dan danas pevali drugi bendovi kako iz Srbije tako i iz bivse ex-yu.

 

[death row]

Dobro, dobro... a šta kažete na ovo, davno sam postovao u jednu od pominjanih tema :bafghjd:

EKV i heroin​

• Posebno su bizarne navodne Margitine interpretacije pesama EKV-a koje, gotovo bez izuzetka, govore o narkomaniji. Pa tako Margita priča, a Aleksandar zapisuje:
  
  • Treba da se čisti govori o, je li, heroinu;
  • Vrt i stihovi: „Samo rade i samo beže i sve im je teže“ o sve većoj potrebi narkomana za heroinom;
  • Kad krenem ka je njena pesma o sastanku s dilerom;
  • Radostan dan je Milanova pesma u kojoj on kaže kako je lepo biti čist;
  • Aut govori o devojci koja pod dejstvom heroina hoda kroz grad i misli da je najpametnija;
  • Jesen je dolazak kriziranja;
  • Oči boje meda preko stiha: „The torture never stop“ govore o teškom životu pod heroinom; „Ja sam dečak iz vode“ objašnjava narkomana koji krizira i kupa se u znoju; „Imam trag pod levom miškom“ poslednji ubod heroinske igle;
  • Zaboravi ovaj grad o otuđenju narkomana;
  • Tattoo o skrivanju od spoljnog sveta u momentima krize;
  • Hodaj je o heroinskoj sluđenosti;
  • Ruke o delovima tela koje narkoman uvek krije;
  • „Beli hodnik i beli sto“ iz Modro i zeleno su heroin, a ruke iz stiha te pesme: „Pleteš ruke od morskih trava“ su vene;
  • To sam ja o heroinu kom se uvek oprašta;
  • „Koža i čelik“ iz Olovnih godina jasno o čemu;
  • kao i I`ve always loved you;
  • nema potrebe objašnjavati Ti si sav moj bol („Svetla se pale, tinja želja u tebi“, kaže Magi, „govori da je droga počela da deluje“);
  • za Kao da je bilo nekad kaže da je u pitanju „umor koji se javlja od višenedeljnog drogiranja“;
  • a u Umoru, naravno, nije reč o klasičnom umoru;
  • za Novac u rukama Magi kaže da EKV „takvih pesama ima malo i u njima droga nije u prvom planu“;
  • zato je tu već Stvaran svet oko mene, koji „najbolje opisuje našu situaciju“. „Pušten s lanca i lakši od vode“ je slika slobode bez heroina, „zatvaram oči, gledam unutra“ govori da kreće stondiranje;
  • za Sobu Margita kaže, a Ilić zapisuje, da slika: „U praznoj sobi nema vrata i tragovi zuba na prstima“ opisuje organizam kome je potreban heroin;
  • „Pojeli svako zrno i ispili sve do kapi“ u Iznad grada znači da smo svu drogu uneli u organizam, „suve usne su stanje izbezumljenosti neposredno posle uzimanja droge, jedra su malje na grudima, što znači da sedimo pogureni duvamo“;
  • za Srce je Milana inspirisala Margitina izjava da se više neće drogirati;
  • „Zamoliću sunce da otopi ljubav“ u pesmi Sinhro označava sveću ispod kašike koja topi heroin;
  • Nisam mislio na to je Margitina pesma, a „gledam tamnu vodu jezera, pesak na dnu“ je heroin smešten u kašiku;
  • za Samo par godina za nas kaže da govori o kraju EKV-a, a da su kritičarske interpretacije o pesmi kao preteči ratova smešne, „igračke“ su igle, „sve one igre na sreću“ je uzimanje heroina, „da li znaš kako želim da te nađem, da li znam šta trebam da znam“ po Margiti simbolizuje želju za znate već čim;
  • Amerika govori o zemlji koja kontroliše kompletan protok droge, „i gore i dole i levo i desno u meni“ opisuje ubode iglom;
  • „Neću da kopam po đubrištu sreće, ne bih da zaprljam ruke“ u Dum dum „predstavlja heorin i krv posle uzimanja opijata“;
  • „Ljubav si prodala za kratko vreme“ u pesmi Hladan govori o kratkom trajanju fiksa;
  • „Bolje da nisam saznao“ u Odgovoru o danu kad VD odlazi lekaru i saznaje da je HIV pozitivan, a nastavak bolesti i dolazak smrti je: „Seti se s kim si seti se gde“ u Just Let Me Play…
  Itd...
  
  
  izvor popbox
  

 

[Ana_ana]

Dobro, dobro... a šta kažete na ovo, davno sam postovao u jednu od pominjanih tema :bafghjd:

• • Oči boje meda preko stiha: „The torture never stop“ govore o teškom životu pod heroinom; „Ja sam dečak iz vode“ objašnjava narkomana koji krizira i kupa se u znoju; „Imam trag pod levom miškom“ poslednji ubod heroinske igle;

on je genije onda kako uspeo se uradi pod levom miskom...........ma nimije dobroooo.......
ili taj sto piso ove gluposti nije normalan............

 

[death row]

Dečak iz vode je bio glavni lik u bendu i dokazao je da je pametan i sposoban, tako nije nemoguće

To je iz knjige Aleksandra Ilića "Vrati unatrag" izdate 2008. a zasnovane na razgovorima autora sa Margitom sa kojoj se intezivno družio zadnih godinu-dve njenog života...tako da on je samo citirao Magi, navodno :confused2:
Ali o tome je već bilo reči u onoj drugoj temi, Ana, prati radnju :acute:

 

[Ana_ana]

„O ovome, molim te, ne pričaj nikom, neka ostane među nama“,
Margita Stefanović Aleksandru Iliću, strana 49

pratim ja death radnju fabule........

 

[death row]

Kad je već sve o svemu pričao glupo je da je nešto prećutao jer potreba saznavanja istine prevazilazi potrebu čuvanja tajne :zip:
Mada...
„Otišao sam u prodavnicu i kupio 300 grama salame“ … „dao sam joj 300 maraka“ … „i sa mog tanjira uzela je jedan sendvič“… „pojela si četiri velika sendviča i popila litar jogurta“ ili (Margita): „Hvala ti što si me nahranio, osećam se mnogo bolje“

ali stvarno, kad je izašla knjiga ozbiljno sam razmišljao da je kupim, sad je ne primam ni kao poklon yes3

Ok, učinilo mi se da si prespavala dosadašnje diskusije o bendu pa sad pokušavaš da nadoknadiš propušteno

 

[Ana_ana]

Tacno je da diskusije nisam pratila ali salu na stranu Margita u to vrema kada je Ilic bio u stalnom kontaktu sa njom pomago joj ona je vec bila pred kraj svog zivota,ozbiljno bolesna kako od AIDS-a tako i bolesti zavisnosti od heroina mogla je pricati sta god je Ilic rekao da kaze,za parce salame ili novac koji joj je davao,hmmmm cisto sumljam da je novac koji joj je davao trosila na lekove,pre bih rekla da je kupovala heroin.Dalje, price da joj je dnevno davao i po 1200 maraka u to vreme i jos namirnice za ne znam koliko dana su mi isto da kazem smesne.Kakve koristi je on imao od toga mislio je dace se obogatiti na osnovu izdavanja knjige za koju ona nije ni znala dace je on objaviti,jako cinicno sa njegove strane.Pritom sagledaj njeno kulturno izrazavanje,ne ona se tako nije izrazavala niti govorila tako fino,u knjizi je to sve lepo spakovano ali daleko od istine,na vise mesta recimo mozes naci da nije umrla u bolnici,vec je nađena overena u nekom od gradskih wc-a.
Jednostavno EKV je generacija koju je u najvecem usponu zadesilo ratno stanje,turbo folk je stupio na scenu,koje sluso u to vreme Rock 'n' Rol,jako malo ljudi ja sam recimo bila tada u punk kasnije u hard rock fazonu i znam kakva je situacija bola tada, EKV sam slusala ali ne bas nesto preterano,isla sam na svirke u u Novom Sadu nisam propustila ni jedan kocert godine na Spensu,u SKC-u sam opet isla na svirke Biohazard,Sepulture,Pro-Pain itd..........ali u vreme 90-tih sve je to bilo slabo malo mase,cak vise murije nego onih sto su dosli na svirku.

Tako da ja pesme EKV-a shvatam kao pricu o teskom vremenu a ne o drogiranju.Opet svako ima pravo shvatati ih kako zeli,zar ne?

 

[death row]

Meni je bilo zanimljivo to što se ovaj Ilić niotkuda pojavljuje kao dobročinitelj sa detaljima koji bi kao potpuno trebalo da pokažu dokle je stigla u životu jedna narkomanka a šta je sve mogla da postigne...u stvari onm i otvoreno naglašava kao primaran taj poučni karakter knjige. Nisam ubeđen da joj je baš toliko plaćao koliko piše i da je imao toliko plemenite namere naročito imajući u vidu to što je EKV records izmišljen da ono malo para koje se mogu ovde zaraditi od prodaje diskova ne dođu do onih koji su bili u bendu tj njihovih pravnih naslednika. A baza EKV fanova je dosta velika a i široka imajući u vidu koliko je intelektualaca napustilo zemlju zadnjih 20 godina tako da mislim da je sve unapred bilo planirano...uostalom govori i da je snimao njihove razgovore. Jeste se našao tu kad gotovo nikoga nije bilo ali je i to planirao da naplati.
A EKV u vremenu...mislim da su u drugoj polovini 80-tih bili na vrhuncu što ne znači da je ono što su posle radili bilo loše. Ali definitivno godine drogiranja pomešane sa novonastalim haosom u državi su učinili svoje. Ne mislim da je droga toliko bila deo muzike iz prostog razloga što se na netu nalazi dosta butlega i neposrednih doživljaja koncerata a ni jednom nisam pročitao ili čuo da su bili urađeni pa su upropastili koncert. Ali činjenica je da je EKV nevezano za Milanovu smrt već bio pred raspadom. Nisu slučajna unplugged eksperimentisanja ograničena na duo Milan i Magi kao ni to da je Milanovo poslednje diskografsko izdanje njegov solo album. Turbo folk jeste nadirao ali narodna muzika nije imala ni približno toliku publiku pa i prostora za nastupe kao danas. Sa raspadom države mnogi važni bendovi su gotovo prestali sa radom, a takođe pojavil isu se i "brzi bendovi Srbije" kao predstavnici novih generacija. Rock n Rolla, domaćeg je bilo mnogo više na televiziji nego danas tako da te "strašne" devedesete što se muzike tiče nisu bile tako loše a ovi volovi na vlasti bi toga trebalo da se stide i da se sklanjaju od kamera i aparata kad neka strana zvezda drži koncert u Srbiji. Tako da uopšte ne mislim da se odjednom, sa ratom, drastično smanjila rock publika kod nas...kad već spominješ taj koncert Bioharda, zar on nije održan pred bombardovanje u raspaloj Hali Sportova na Novom Beograda i opet je puno ljudi došlo...
EKV i teško vreme...80-te su vrhunac u kulturi stare Jugoslavije. Ali opet kako kroz vreme njihovu muziku tumačiti? To jeste stvar izbora i stava ali i znanja. Tito je 80-te umro, mnoga vrata su se otvorila, svet je postao veći sa mnogo više mogućnosti a odjednom se jednog leta posle godinu-dve na ulicama Beograda pojavilo mnogo droge, a pre toga se mogao nabrojati svaki narkoman po imenu...
Pogledati pod obavezno filmove Pejzaži u magli i film Sonje Savić, Šarlo te gleda...ko nije gledao.

 

[death row]

Zaboravih da pomenem da je pre par emseci izašla još jedna knjiga o Margiti...

Promocija biografije Margite Stefanović (EKV) - scenski prikaz knjige
​

Posle nekoliko neuspelih pokušaja pisanja biografije višestruko nadarene umetnice Margite Stefanović konačno je pred čitaocima kniga koja ih sigurno neće ostaviti ravnodušnim. Kakva je Margita bila privatno, kako se snalazila u svakodnevnom životu i njegovim, često pogubnim, izazovima priča nam njena najbolja drugarica Lidija. Uz obilje, do sada neobjavljenih, fotografija, dokumenata, dnevničikih zapisa...razvija se priča o prijateljstvu, od bezbrižnog detinjstva, pa sve do Margitinog tragičnog završetka. Na trenutak, može nam se učiniti da je priča isuviše lična, da hladnokrvna dokumentaristika previše zalazi u intimu, ali jedino tako je bilo moguće reći pravu istinu o često pogrešno tumačenim pojedinostima iz Margitinog života. U knjizi je prikazana lepota življenja, ali i zla kob, nadarenih ljudi čiji je talenat ponekad toliko veliki da je teško izboriti se s njim. Ovu knjigu će voleti svi obožavatelji EKV-a, ali i široka čitalačka publika koja čitajući biografsko štivo saznaje više o drugima, ali i o sebi.

​

"...Ova knjiga nije biografija, barem ne u klasičnom značenju te reči: krcata crtežima, skicama, dokumentima, zapisima iz Margitinih svezaka, čak i bolničkim nalazima – sve to uokvireno ramom koji Lidija stvara preciznom naracijom i uz poštovanje toka događaja - ova knjiga je zapravo priča o njih dve - i o prijateljstvu koje je trajalo više od četrdeset godina, te svemu što tako duga prijateljstva mogu da donesu: sreću, utehu, razočaranje i gorčinu, posvećenost i ljubav.
I upravo tu se krije najveća vrednost i najviši stepen odvažnosti Lidije Nikolić – autorke, koja u pravim trenucima pravi blagu, ali potrebnu distancu od Lidije Nikolić – Magine prijateljice: u knjizi nisu prećutani čak ni ti gorki momenti, koje bi svaki neiskreni biograf-prijatelj svakako izbegao u finalnoj verziji teksta.
I to je - odvažno..."
(iz prikaza Nebojše Krivokuće)

 

[death row]

Limunovo drvo

Iz knjige ,,Mesto u mećavi'' Aleksandra Žikića...

" Prvi moji susreti sa Milanom ", prica Koja, " bili su kad je 'Limunovo drvo' sviralo u SKC-u, gde je nastupala jedna odredjena vrsta bendova. Svi su se druzili i to je bila jedna odredjena grupa ljudi koja se uglavnom posle nalazila na Zelenom vencu. To su pravi poceci. Vidis ljude koji isto izgledaju kao ti, spojite se i pricate. Svako je nesto svirao, neko je imao bend, neko nije. Kompletno Limunovo drvo - Maksa , basista, Mikica Stefanovic, koji je bio gitarista i pevac, pa onda Dule ( Dusan Dejanovic), bubnjar Gagi (Dragomir Mihailovic) i Milan izaslo je odatle. Takodjer se tu pojavljivao i Svaba (Zoran Radomirovic, kasnije jedan od cetvorice iz originalne postave Katarine II, a danas basista Elektricnog orgazma) i Branko Potkonjak, koga su zvali Branko Hendriks. Isli smo na sve koncerte, svi su gledali gitare jedni drugima. Ja nisam nigde svirao, ali sam se sve vreme muvao. Onda sam napravio svoj bend , gde su mi pomagali Gagi, Dule i Dejan Kostic, otprilike za dve probe, pa sam onda svirao sa ljudima na kucnim sesnima. Postoji jos uvek traka koju smo snimili Dule, Milan i ja, Dule je citao tekstove iz "Cika" ili 'Zabavnika', a Milan i ja smo dzemovali: bluz, rokenrol, pa jednu temu kao 'Time' i tako ukrug. Odatle je, tacno se secam posto mi je to veoma vazno, onaj deo sa trece ploce Discipline kicme gde je ' Humoreska' sa violinom i onim basom. To je tog dana snimljeno, godina je bila ''77 ili ''78, leto. Dolazio je i Manza (Goran Bulatovic, originalni bubnjar Pertibrejkersa), takodjer i Zoran Janic (pevac Bezobrazno Zelenog, na zalost pokojni) to je bilo jedno muvanje, ekipa, mnogo ljudi se pojavljivalo. I tako smo mi svirali, i nista se nije desvalo, kao sto se obicno nista ne desavai onda da se vratim na Limunovo drvo, Dule je vec morao da izadje iz benda, isto i Maksa i u principu bend se raspao, i kao Milan ce da nastavi. Tu smo uskocili Vd i ja sa Gagijem, koji je jedini ostao i to je bio pokusaj da se neke njihove stvari premeste u pank. Napravili smo taj bend, ali su i dalje postojale dve struje. Gagi uopste nije bio u tom fazonu, tako da je posle tog jednog koncerta ispred Pankrata, na kojem je doziveo da ga klinci pankeri pljuju, odlucio da ode.'

"Nismo se mnogo druzili posle raspada Sarla", seca se Koja, "ali smo imali odnos koji nas nije sprecavao da se salimo. Tako je doslo konacno do one pesme gde se kaze "nije dobra Katarina". Milan je sasvim lepo reagovao. Sem toga, uvek je dolazio na koncerte Discipline Kicme, sto je najbitnije i mislim da je imao jako dobar odnos prema tome. Nikada nije rekao.... nijedanput.... on je uvek govorio da je to dobro, bar koliko ja znam. A opet, VD je recimo, gostovao na nekim koncertima i na ploci, a Milan nije. Ali bio je taj momenat kada se on pojavio u emisiji "Zeleni zub vam predstavlja" na Studiju B. Najavio je neki spot."

Zaista, u intervjuu za bjelovarski enigmatski casopis prigodnog naziva "Pop skandi", Milan je na provokativno pitanje o tome kako im popularnost raste ali "nikada nije bilo moderno slusati Ekatarinu Veliku, kao sto se sada (u vreme neposredno pre izlaska njihovog cetvrtog live albuma) desava sa Disciplinom Kicme" odgovorio karakteristicno uctivim spustanjem.

"Prvo, Disciplina Kicme je strasna grupa, a drugo bili smo strasno moderni u Beogradu prosle godine. Primetio sam, na primer, nekoliko grupa na ovogodisnjem subotickom festivalu koje su nas direktno imitirale. Mislim da smo usli u nekakav 'jezik koji se prepoznaje'. Ljudi zele da prepoznaju nesto, zato i dolaze na koncerte, da prepoznaju ono sto su culi kod kuce. U Beogradu i svim velikim gradovima postoji krug mladih intelektualaca koje ja zovem 'ekipa' , kaja kad nesto novo 'provali' to kao moderno, namece i ostalima. Cudni su ti putevi, stvarno. Vecina ljudi nije sposobna da sama otkrije nesto i donese svoj sud, vec sve preuzima od ostalih, od drugih kojima se veruje, koji su popularni, koji... ne znam, imaju neku snagu da to prenesu na ostale. Devedeset posto ljudi preuzima od drugih nacin oblacenja, razmisljanja, cesljanja, namestanja sobe...."

Crni hleb


Gledam kroz prozor
Na siroki prazan svet
Ljudima nosim
Jos jedan crni hleb
Gorak je zivot k'o hleb
Crni hleb


Prorokov pogled
Mrak je na kapcima
Sumnja u zivot
Sumnja u lastin let
Gorak je zivot k'o hleb
Crni hleb


Radjas i trpis
Nosis li pecat svoj
Napuklih vena
Gledas u prozor moj
Gorak je zivot k'o hleb
Crni hleb

* Hvala Mikici Stefanoviću, gitaristi i pevaču benda koji je ove dve pesme postavio na youtube