EGZOTIČNE SORTE PARADAJZA

[Nostradamus]

O uzgoju egzotičnih sorti paradaza se nije puno govorilo ni pisalo, a retki su oni koji su nešto uzgojili. Uzgoj egzotičnih sorti moguć je u kontinatalnim prostorima u uslovima bez staklenika i plastenika. Uzgoj je u većini slučajeva jednostavan i sličan uzgoju sorti koje su na ovim prostorima prisutne od ranije i poznate su ljudima.

 

[Nostradamus]

Uopšteno o paradajzu

Paradajz (Lycopersicon lycopersicum) potiče iz tropskih predela srednje i južne Amerike, odakle je zajedno s krompirom, pasuljem, kukuruzom i duvanom krajem 15. veka prenesen u Europu.

Paradajz se može uzgajati na otvorenom iz semena i rasada (rana i kasna proizvodnja), u klijalištima i u staklenicima. Prema visini stabljike paradajz se deli na visoke i niske, a prema trajanju vegetacije na rane, srednje rane i kasne sorte. To je biljka umerene klime i ima velike zahteve prema toploti, svetlosti, vlazi i tlu.


Temperatura je vrlo važna i kreće se od 15ºS do 30ºS. Ispod i iznad toga učinak je slab. Uspešan uzgoj paradajza na otvorenom zavisi direktno od temperature. Optimalna temperatura za klijanje semena je izmedđu 25ºS i 30ºS, za rast i razvoj je od 18ºS do 25ºS danju i oko 15ºS noću. Uz pretpostavku da se iz semena proizvodi rasad u optimalnim uslovima, presaditi se mogu na otvoreno kad je temperatura iznad 15ºS. Na nižoj temperaturi prestaje cvatnja, na 10ºS i rast. Paradajz je vrlo osetljiv na mraz i ugine već na –1ºS.

 

[Nostradamus]

Paradajz ima i velike zahteve prema svetlosti. To je biljka dugog dana i treba joj barem 12 svetlosnih sati na dan. U suprotnom se biljka slabo razvija, kasni zrenje, a rod je slab. Svetlost je naročito važna u fazi razvoja rasada. Ako je nema dovoljno, biljke rastu sporije, izdužuju se i kasnije daju male prinose. Zato se ne sme uzgajati na zasenjenim površinama.

 

[Nostradamus]

Veliki su joj i zahtevi prema vlazi zbog velike lisne površine, stoga se mora predvideti mogućnost navodnjavanja za vreme suša. Biljke su na manjak vode posebno osetljive upravo u razdoblju zametanja i rasta plodova. To razdoblje traje od 2 do 3 meseca i berba se obavlja u više navrata, ali moramo osigurati dovoljno vode. Nakon cvetanja, dnevne potrebe paradajza se kreću od 6 do 7 l/m². Tokom berbe nakon svakog branja je obvezno navodnjavanje i to u količini od 20 do 30 l/m². Pri tome se moraju uzeti u obzir količina i raspored padavina. Opet, visoka vlaga tla uslovljava pucanje plodova, a posebno ako su oscilacije u vlazi vrlo velike.

 

[Nostradamus]

Tlo je takođe bitno za uspešnu proizvodnju. Paradjz zahteva dobro strukturno tlo, najbolji se rezultati postižu na dubokim, rastresitim, toplim, peskovito-glinenim zemljištima, bogatim humusom. Odgovara joj slabo kiselo tlo (rN 6-6,5), ali se može uzgajati i na kiselim tlima (do rN 5,5). Paradajz je vrlo zahvalan na đubrenju stajskim đuibrivom i to najbolje u jesen godinu dana pre. Zajedno sa stajskim đubrivom treba dodati 5-10 g mineralnog đubriva s više fosfora i kalijuma i to samo ako je đubrivo dosta odstajalo. Ako nije, treba dodati mineralno đubrivo s više azota. Tokom plodonošenja paradajz treba i prihranjivati – prvi put kada su plodovi na prvoj grančici veličine oraha, a drugi put kada plodovi počinju crveneti. Dodajemo KAN u količini 20 do 30 g/m².

 

[Nostradamus]

Pri berbi peteljku je najbolje odrezati makazama. Na taj način nećemo oštetiti nedozrele susedne plodove. Povoljno vreme za berbu su rani jutarnji ili pred večernji sati.

EGZOTIČNE SORTE PARADAJZA KOJE MOŽETE UZGAJATI

1.MESNATI PARADAJZ "ANANAS"
Narandžasto-crvene boje s prorezom poput kriške ananasa. Vrlo krupan, do 1 kg težak. Meso zbijeno, jedro i dosta sočno, s vrlo malo semena. Uzgajamo je kao i sve nama znane sorte. Posebno je predlažemo za salate, gde izgleda vrlo dekorativno.

 

[Nostradamus]

2.BELI PARADAJZ "BEAUTE BLANCHE"
Paradajz srednje bujnog stabla, vrlo rodan, debelog rebrastog ploda. Boje je mleka, koja katkada prelazi u žućkasto-belu nijansu. Sok je blagog ukusa, obilan i sladak. Ovaj je paradajz vrlo retka sorta, idealan za decu. Uzgajamo ga sasvim normalno kao naše uobičajene sorte . Zbog zanimljivog kontrasta boja sadite ga s crnim (čokoladnim) paradajzom. Ukoliko se odlučite za ovu sortu bićete ugodno iznenađeni rodnošću, debljinom, kvalitetom i ukusom plodova koje daje. Predlažemo ga kao nezaobilaznu sortu za aranžiranje jela u kojem izgleda vrlo dekorativno.

 

[Nostradamus]

3.TREŠNjOLIKI PARADAJZ "CERISETTE"
Paradajz koji rađa u grozdovima. Vrlo rodna sorta, gotovo neosetljiva na bolesti. Predlažemo je za salate. To je vrsta kiselkasto-slatkog ukusa s više semenki.

 

[Nostradamus]

4.PARADAJZ "BRANDY"
Srednje bujna kasna debela sorta. Plodovi su crvenkasto-narandžasti, s malo semenki, čvrsti, sočni, profinjenog vinskog ukusa. Kako bi bili što uspešniji u uzgoju ove interesantne sorte, uzgajajte je iz rasada: đubrenje i zalivanje za ovu vrstu znači uspeh u uzgoju. Ona će Vam to vratiti posebnim i vrlo lepim plodovima 300 – 500 g teškim, koji će Vas oduševiti.

 

[Nostradamus]

5.PARADAJZ "CAROTINA"
To je najlepša od svih tamno narandžastih sorti koje postoje. Sočan, mirisan, sladak, jede se s uživanjem. Dobro je oblikovan i gotovo okrugao, otporan na bolesti i vrlo rodan. Naročito je bogat provitaminima. S obzirom da je važan za dobro zdravlje, zaslužuje i dobro mesto u Vašem vrtu. Pokušajte ga uzgojiti. Biće to izazov za Vas, ali i zadovoljstvo. To je vrsta paradajza koji se takođe uzgaja uobičajeno kao i sve poznate sorte.