Egipat

[crvendac_011]

Egipat, mistika Severne Afrike

2. novembar 2010.

Egipat, mistika Severne Afrike

Za putovanje u prošlost, nije vam potreban vremeplov... Dovoljno je da spakujete kofere i otputujete u Egipat, gde ćete se naći u čudesnom svetu čuvenih faraona, piramida i hijeroglifa...

Izvor: Ministudiomagazin.com

Arapska republika Egipat je verovatno jedna od najmističnijih zemalja na svetu, a nalazi se na obalama sredozemnog i crvenog mora, u severoistočnoj Africi. Egipat je kroz svoju istoriju poznat kao turistička destinacija, još od vremena Herodota, koji je prilikom posete bio iznenađen velikom razlikom od njegove domovine. Ipak, otkrićem faraonskih antikviteta Egipat je još dobio na šarmu, pored jedinstvenih verskih i kulturnih spomenika i tako postao hit turistička destinacija.

“Kulturna prestonica Evrope“, i drugi po veličini grad u Egiptu, Aleksandrija i neposredna okolina grada protežu se obalom ka Marsa Matruh na zapadu. Kao velika trgovačka luka i centar turističkih aktivnosti, predstavljala je „Kapiju ka Egiptu“ za Evropu i mediteranske zemlje. Područje sa mediteranskim duhom, je glavna atrakcija za stanovnike Kaira, jer nešto hladnija klima usled prisustva Sredozemnog mora, predstavlja njihovo utočište. Osnovana je od strane Aleksandra Velikog, a po projektu arhitekte Denokratesa II u obliku šahovske table 332. pne. Dva glavna puta povezana vertikalno i paralelno, se protežu od istoka na zapad i sa severa na jug. Pet gradskih okruga je dobilo ime po pet slova grčkog alfabeta: Alfa, Beta, Gama, Delta i Epsilon. Alfa je bio kraljevski okrug sa kraljevskim palatama, Hramom, muzejima, bibliotekom i vrtovima.

Kairo ili Al Kahira nije samo glavni grad Egipta, već i najveći grad u Africi i na Bliskom Istoku, sa oko 20 miliona stanovnika. Proteže se duž reke Nil, na oko 40km od severa ka jugu. Građani ga sa ponosom nazivaju „majka svih gradova“. Kairo leži na strateškim putevima koji vode do tri kontinenta: Azije, Afrike i Evrope. Ovaj 2000 godina stari grad je mesto suživota islamske, hrišćanske i jevrejske kulture, koje cvetaju i do današnjeg dana.

Luksor je živi muzej sa ogromnim brojem drevnih egipatskih spomenika i može da se posmatra kao tematski park, gde su atrakcije samo slučajno pravi spomenici.

Šarm-el-Šeik je jedan od najvećih ronilačkih centara u svetu, zbog potencijala svoje životne sredine i jedinstvene raznovrsne prirode.

Geografski položaj i umerena klima tokom cele godine, obala i plaže sa jedinstvenim blagom koralnih grebena su ono što osigurava Egiptu mesto medju top destinacijama. Ima suvu i toplu klimu, temperatura u letnjim mesecima dostiže i 50°C, kiša skoro da nikada ne pada, a u zimskim mesecima prosečna temperatura u priobalju je 26°C.

Ako ste se već uželeli sunca i mora, najbliže mesto koje može da vam pruži leto u novembru je Egipat. Očaraće vas prelepe plaže i još lepše more, prepuno korala i najraznobojnijih morskih stvorenja, piramida, spomenika i interesantnih gradova... mistika Egipta zbog koje ovo putovanje ne smete propustiti.

 

[crvendac_011]

Hurgada u januaru

Odlazak na putovanje početkom godine ne mora da bude na skijanje u hladne, planinske predele

Hurgada u januaru

Hurgada se nalazi na obali Crvenog mora. Obala je duga oko 40 kilometara, ali grad ne zalazi daleko u pustinju koja ga okružuje. Grad je osnovan početkom 20. veka, a od osamdesetih godina veliki broj američkih, evropskih i arapskih investitora ulaže u njega.

Turistima su na raspolaganju različiti tipovi smeštaja: od turističkih sela do luksuznih hotela. Veliki je i izbor sportova na vodi.

Delovi grada
Grad se sastoji iz nekoliko delova. U Sakali se nalaze najmoderniji hoteli, Dahar je stari deo grada u kome se nalazi velika pijaca (bazar), pošta i glavna autobuska stanica.

Na oko 40 kilometara južno od Hurgade nalazi se selo Šarm el Naga, koje je poznato po lepim i neobičnim plažama. El Gouna je grad hotel otvoren za turiste, ali ne i za Egipćane koji tu nisu zaposleni. Grad se sastoji od nekoliko ostrva koja su razdvojena kanalima, a povezana mostovima. Zato ga i zovu „egipatska Venecija“.

Prevoz i kupovina
Ukoliko je vaš hotel udaljen više kilometara od centra Hurgade, nemojte da vas to zabrinjava jer na svakih nekoliko minuta imate male autobuse koji vas voze do tamo. Samo pazite na cenu. Cenkajte se do iznemoglosti jer cenu znaju da spuste od prvih ponuđenih 20 evra po osobi do dva evra. Prodavnice uglavnom ne rade pre podne, glavna prodaja je u večernjim i noćnim satima, pa se tako treba i organizovati. Cenkanje je obavezno, kao i svuda na istoku, i ne ustručavajte se ako zaista želite nešto da kupite. Nedaleko od hotela „San end si“ na morskoj strani nalaze se tri radnje spojene u jednu. Odmah do radnje je i market, da lakše nađete. Osim što su izuzetno ljubazni, tu ćete po niskim cenama naći papiruse i sve ostale vrste suvenira. Majice koštaju 20 funti, ima i nakita, skulptura, papirusa sa vašim horoskopskim znakom i vašim imenom ispisanim hijeroglifima u većoj varijanti za 35 funti. Ako želite da kupite nargile, obavezno tražite da je probate ili zamolite vodiča da vam preporuči gde da ih kupite. Većina su samo suveniri koji ili nikada nisu bili ni predviđeni da rade ili ćete moći da ih koristite samo nekoliko puta.

Klubovi i restorani
Hurgada pruža odličan noćni provod sa mnoštvom kafića i barova, ali i raznih drugih organizovanih zabava poput roštilja na plaži, karaoke večeri, pena partija, kao i ronilačkih žurki. Tu su i klubovi poznati po trbušnim plesačicama i arapskim folklornim društvima. U jednostavnijim kafeima i barovima kao i na uličnim tezgama možete kupiti hranu po znatno nižim cenama nego u restoranu. Izbor se svodi uglavnom na dva jela. Turisti se ipak češće odlučuju za restorane koji su skuplji i koji pored domaće kuhinje nude i internacionalne specijalitete.

Hrana
Hleb se jede uz svaki obrok. Pasulj ili ful, kako ga nazivaju, jede se pripremljen na različite načine. Na ulici možete kupiti pite i sendviče. Tamija, tahina, toršimakarona, kušari i šavarma su samo neka od tradicionalnih jela koja možete da probate. U restoranima uglavnom prvo služe meze, zatim supu, molukija je najpoznatija, a potom ide glavno jelo. Dva najčešća su mahši i torli, a obično su od ovčjeg ili goveđeg mesa, mada može biti i meso od magarca ili kamile. Postoje dva tipa egipatskog sira gibna bejda, što je beli sir sličan grčkoj feti i gibna rumi, odnosno romanski sir, koji je tvrd, žut i jakog ukusa.

Ronjenje
Ronjenje u Hurgadi je jedinstvena prilika da se upoznate sa živopisnim podvodnim svetom Crvenog mora. Najpoznatiji greben za ronjenje je Šab um Kamar, udaljen dva kilometra južno od ostrva Um Kamar. Prosečna dubina je oko 20, a maksimalna 35 metara. Na oko 25 metara dubine leže ostaci malog broda. Stene sadrže dosta rupa i pukotina. Mesto je bogato koralima i ribama, a ni ajkule nisu retkost.

Ivan Kovačević
Izvor: ALO

 

[zjovan29]

Hatšepsut,

Egipatska kraljica XVIII. dinastije, vladala od 1498. do 1483. godine p.n.e.
Bila je prva zena faraon.

Iz dinastijskih je razloga (kao ćerka faraona Tutmozesa I. i kraljice Ahmose) bila udata za svog polubrata Tutmozesa II. Na taj je način bila ojačana pozicija mladog Tutmozesa II. u početku vladavine.
To je bila uobičajena praksa ženidbe unutar kraljevske familije a po uzoru na božanstava iz egipatske mitologije Oziris i Izida.

Tutmozes je bio lošeg zdravlja i umro je u svojim ranim tridesetima. S jednom haremskom djevojkom imao je sina (dok je s Hatšepsut imao ćerku Nefernre). Neposredno pre smrti odredio je jedinog sina (budući Tutmozes III., jedan od najvećih egipatskih faraona) za naslednika.
Međutim, Hatšepsut nije mislila tako! Bila je to ambiciozna žena jake volje koja nije dozvoljavala nikome da joj stane na put. Nakon dve godine regenstva s dečakom kraljem Tutmozesom III., pribavila je podršku visokopozicioniranih osoba iz vojske i dvorske administracije. Nakon toga postala je krunisana vladarka Egipta.

Odmah po preuzimanju vlasti inicirana je gradnja veličanstvenog hrama u podnožju klisure kod Deir el-baharia. Svojom lepotom i izvanvremenskom elegancijom građevina je trebala služiti za poštovanje kulta umrle kraljice nakon njene smrti.

Međutim, ovaj hram nije jedino delo velike kraljice jer postoje mnogi zapisi o njenoj restauraciji brojnih hramova u području srednjeg Egipta. Ti hramovi su dosta stradali pod naletom Hiksa u ranijoj dinastiji.
Kraljica je takodje odgovorna za postavljanje para velikih obeliska od crvenog granita bogu Amunu u Karnaku. Njena vladavina nije poznata po ratnim pohodima, već po trgovačkim ekspedicijama; posebno je poznato putovanje u zemlju Punt (verovatno severna Somalija ili Džibuti). Isto tako postoje brojni dokazi da je vladarka slala ekspedicije prema rudnicima tirkiza na Sinaju.

Hatšepsut je kao i muški faraoni imala svoju grobnicu u Dolini kraljeva, a njena mumija, za razliku od ostalih, nije nikad pronađena. Umrla je oko 1483. god. p.n.e. Uzurpirala je presto Tutmozesa III. skoro dvadesetak godina, pa postoje indicije da je i on imao umešane svoje ruke u njenu smrt. Sigurno ju je mrzio dovoljno da uništi mnoge od njenih spomenika kao i one od njenih najbližih saradnika.

Nemoguce je govoriti o velikoj kraljici a ne spomenuti njenog odanog slugu, arhitektu i prijatelja Senesmuta. Njegov otac je sluzio kraljevskoj porodici, a on sam bio veoma odan Hatsepsut. Cak je bio zaduzen i za njene privatne odaje pa se stoga govorilo o postojanju necega sto je prevazilazilo prijateljstvo.
Postojale su glasine da je njena prva cerka ustvari njegova ali to nikad nije potvrdjeno.
Njegov iznenadni nestanak sa dvorske scene bio je cudan, jer su razlozi do danas ostali nerazjasnjeni.

Možda najgore od svega je to da je bila izbrisana iz liste egipatskih kraljeva; žena na prestolju je bilo nešto previše nečasno za ono doba da bi ostalo zabeleženo.
izvor:krstarica
​

 

[zjovan29]

Putovanje u Egipat

Da biste se vratili 5000 godina unazad, nije vam potreban vremeplov, dovoljno je da posetite Egipat . U Egiptu otkrićete savršen svet faraona i u brojnim muzejima videti začetak civilizacije. Ova severno-istocna africka zemlja se prostire na 1.500.000km kvadratnih od čega je naseljeno samo 4 %, i to
uglavnom pored reke Nil.

Glavni grad je Kairo u kome živi oko 20 miliona ljudi. U celom Egiptu živi oko 75.000.000 stanovnika, mada ne postoji baš tačan podatak o njihovom broju jer se mnoga novorođenčad ne prijavljuju kako bi se izbeglo plaćanje poreza. 80 % stanovnistva su muslimani, a preostalih 20 % su kopti koji sebe smatraju naslednicima faraona i koji su hrišćani pravoslavci. U Egiptu još uvek vlada zakon serijata što znači da svaki muškarac može da ima četiri žene. Zemlja je jako siromašna, na svakom koraku nailazite na bedu i siromaštvo, i na kuće koje su pravljene od blata i bez krovova ( još jedan način da se izbegne porez). Egipćani uglavnom žive od turizma i Sueckog kanala. Ovaj kanal brodovima koji putuju za Indiju skraćuje put za čak 8000km. Takođe, se bave gajenjem papirusa, pamuka i sećerne trske. Klima u Egiptu je suva i topla, letnje temperature dostižu i do 50°C. Ukoliko posetite Egipat zimi, moći ćete verovatno i da se kupate i sunčate. Kiša ovde gotovo da ne pada. U Kairu ima svega 4-6 kišnih dana godišnje.
Što se tiče egipatskog razvoja, načina života i vladavine, bitno je spomenuti faraone. Faraon je bio vrhovni vladar koga su stanovnici smatrali bogom na zemlji. Da bi očuvao čistotu kraljevske krvi, faraon se često ženio sestrom, a povremeno i ćerkom. Položaj žene tada je bio napredniji nego danas u mnogim zemljama. Žene su koristile ruž , bojile nokte , mazale telo raznim uljima i parfemima… Najpoznatija Egipćanka je sigurno Kleopatra, poznata po svojoj lepoti, ljubavnicima, raskalasnom zivotu, kupanju u mleku, ali i ljubavi prema svom narodu. Prvi muž joj je bio mlađi brat čije je ime ubrzo izbacila iz upotrebe pa je na svim spisima stajalo isključivo samo njeno ime. Postoje mnogi filmovi i knjige o njenoj ljubavi sa Cezarom i Markom Antonijem . Kleopatra se ubila ujedom zmije i po egipatskom veroavnju tako osigurala sebi besmrtnost. Bila je poslednji faraon.

Stari Egipćani su bili mnogobošci, a vrhovni bog je bio Amon Ra. Bili su zaokupljeni smrću, pa su zbog toga u grobnicu stavljali predmete za svakodnevnu upotrebu koji bi pokojniku bili od pomoći. Pokojnici su mumificirani tako što su im se vadili svi unutrašnji organi, a samo bi ostavljali srce koje je simbolizovalo život. Još jedno bitno obeležje egpatske kulture je pismo koje su Grci nazvali hijeroglifima. Hijeroglifi dugo nisu mogli da budu protumačeni. Francuz Sampolion ih je prvi dešifrovao i otkrio da oni kriju fonetske i alfabetske znake. Ne smemo zaboraviti na piramide koje su, svakako, simbol Egipta. One su oduvek predstavljale veliku misteriju. Najčuveniji kompleks piramida nalazi se na platou Giza u Kairu. Čine ga Keopsova, Kefrenova i Mikerinova piramida. Keopsova piramida je izgrađena 2700 godine p.n.e. Priprema za gradnju je trajala 20 godina. Svaki kamen od koga je napravljena piramida je težio oko 3 tone. Izračunato je da bi od tog kamenja mogao da se ozida zid oko cele Francuske, visine 3 m. Podnožje i ceo ovaj plato je impozantan. Prosto je neopisiv osećaj gledati te divove koji uporno, hiljadama godina, odolevaju vremenu i koji su pokriveni velom misterije. Zaštitnica pramida koja se nalazi ispred njih je Sfinga, koja ima ljudsku glavu, a telo lava.
Ulaz u Mikerinovu piramidu otkriven je 1922.godine. Postoji legenda da je Mikerin bacio prokletstvo da će prvih dvadeset i dvoje koji uđu u piramidu umreti strašnom smrću. Sam Dejvidson, naučnik koji je otkrio ulaz u piramidu, umro je u bolnici u strašnim mukama, a u tom trenutku je nestalo struje u celom Kairu. Na gradnji piramida radilo je oko 100 hiljada ljudi, a unutar njih postoje brojni lavirinti kako bi faraoni koji su sahranjivani unutra sačuvali svoje bogatstvo od pljačkasa. Faraoni, su takođe, sahranjivani u Dolini Kraljeva. Međutim, kada su grobnice otkrivene, već su bile prazne. Jedina u kojoj je nađeno blago bila je grobnica faraona Tutankamona koji je vladao od svoje devete do devetaneste godine. Blago iz ove grobnice čuva se u muzeju u Kairu koji sadrži toliko eksponata da, ako bi se pored svakog zadržali po tri minuta, trebalo bi šest meseci da se obiđe ceo muzej. U muzeju se nalaze brojni spisi i crtezi od papirusa koji i posle toliko godina imaju punu boju. Ovde su, takođe, mnogi odevni predmeti i nakit iz tog vremena, a u jednom delu se nalaze i mumije koje i posle toliko godina izgledaju kao da su preminule pre samo par meseci.

Hramovi su predstavljali mesto sjedinjenja sa bogovima. Obavezno posetite hram Karnak koji je posvećen bogu Amonu. U hramu se nalazi jezero u kome su se kupali sveštenici pre mise. Kada bi ušli u to jezero, po legendi, pretvorili bi se u labudove. U Karnaku se nalaze dva obeliska i mnogobrojne skulpture neverovatnih dimenzija. Na stranama obeliska nalaze se hijeroglifni natpisi o kralju koji ih je naručio. Danas se egipatski obelisci nalaze po celom svetu – mozemo ih videti u Rimu, Parizu, Njujorku. Drugi važan hram je hram kraljice Hatsepsut.

Obavezno posetite Aleksandriju, grad koji se nalazi na severu Egipta. Ovaj grad se po mnogo čemu razlikuje od glavnog grada Kaira. Aleksandrija liči na evropske gradove, najviše na Solun. Grad je zaista prelep, a imaćete i priliku da vidite najveću biblioteku antičkog sveta, kao i predivnu botaničku baštu. U bašti se nalaze mnoge egzoticne biljke na ogromnom prosranstvu.
Nije bezbedno uzimati rent-a-car i šetati sami po Egiptu. Na koji god izlet da idete obavezno krenite organizovano sa agencijom ili lokalnom pratnjom. Prilikom odlaska na izlete uglavnom se ide konvojem – grupom od 50-ak autobusa sa obaveznom policijskom pratnjom. Ovo ne bi trebalo da vas plaši i spreči da posetite ovu zemlju koja je po mnogo čemu jedinstvena. Takođe, nemojte jesti na ulici jer postoji velika mogućnost da dobijete neki stomačni virus.
Jedna od zastrašujućih priča vezanih za Kairo je i Grad mrtvih koji se nalazi u centru grada i predstavlja “grad” sa oko 2 miliona stanovnika na samom groblju. U ovaj deo grada ne sme čak ni policija da uđe, a pre desetak godina je u njemu pronađeno dvoje turista koje su stanovnici pojeli. U Kairu radi samo jedan semafor, tako da je prilična gužva u saobraćaju. Kartonskih naselja ima na svakom koraku, kao i bazara – nešto nalik pijaci gde ima svega, od zlata i garderobe do voća i povrća. Ukoliko ste u mogućnosti, posetite neku fabriku parfema gde ćete po povoljnoj ceni naći božanstvene arome za svačiji ukus.

Ukoliko želite da leto provedete u nekom od poznatih egipatskih letovališta, nećete pogrešiti. Očaraće vas prelepe plaže i još lepše more. Crveno more je bogato koralima i najrazličitijim morskim stanovnicima, pa će onima koji vole ronjenje ovo biti posebno zadovoljstvo .
U Egiptu vam sigurno neće biti dosadno, uživaćete u pričama o faraonima i njihovom životu. Kada budete videli predmete iz njihovog svakodnevnog života, nećete verovati da je tako nešto pre toliko godina postojalo. Izgradnju nekih od tih predmeta je nemoguće danas objasniti. Uživaćete u tolikim različitostima koje ova zemlja nudi, a putovanje u Egipat pamtićete ceo život.
Jelena Đorđević
izvor:zenskastrana

 

[sendi]

[h=1]Aleksandrija Velika i čarobni Luksor
[/h]B92


Pijuckajući čašu hladnog šardonea, uz svežu ribu i pogled na prelepu luku izgleda kao da ste u Kanu, na Korzici ili Kritu. Ali to nije ni Francuska, ni Grčka, već Egipat – zemlja humusa, piramida, a sada poznata i po skorašnjim političkim promenama.

Foto:Besnier.m/Wikimedia Commons

​

Aleksandrija pravom nosi epitet „bisera Mediterana“ zahvaljujući atmosferi (i hrani) po kojoj ne liči ni na jedan drugi grad severa Afrike i bliskog istoka.

Navodno ju je osnovao Aleksandar Veliki 331 godine p.n.e (iako je pre dolaska slavnog vojskovođe ovde već postojalo malo selo) i bila je prestonica grčko-rimskog Egipta.

Status vrhunskog kulturnog blaga zapečatila je čuvena velika biblioteka, u kojoj su se, navodno, nalazili svi rukopisi sveta, i Faros – gigantski svetionik u luci koji je bio jedno od sedam svetskih čuda.

Foto: Néfermaât/Wikimedia Commons

​

Dva milenijuma kasnije, svetionik i biblioteka više ne postoje. Ali ovde ima mnogo toga što bi trebalo videti, uključujući Narodni muzej u zgradi iz 19. veka koja će se svideti svim ljubiteljima umetnosti.

A za one koje vole noviju istoriju, u blizini je čuveno bojno polje iz Drugog svetskog rata El-Alamejn. Ovde je ofanziva u Severnoj Africi krenula odlučno, kada je Monti (general Bernard Montgomeri) porazio Afrički korpus generala Ervina Romela 1942. godine.

Stradalo je oko 11 000 vojnika, a od toga 4000 britanskih, dok je 70 000 ranjeno. Ovo je podsetnik da Drugi svetski rat nije dobijen samo na evropskom tlu.

Groblje vojnika Komonvelta, El Alamejn, Foto:Einsamer Schütze/Wikimedia Commons

​

Ako prošetate ovim nekadašnjim bojnim poljem, videćete da žrtve nisu zaboravljene. Grobovi se još uvek održavaju, a muzej sa sve tenkovima, topovima i kamionima omogućava uvid u užase koji su se dešavali u vreme bitke.

Kada je u pitanju hrana, postoje mnogi odlični restorani, npr. Onaj u hotelu Four Seasons koji postavlja nove standarde luksuza u Aleksandriji – mermerna kupatila, privatne plaže, balkoni sa pogledom na more, ogroman baze, privlače imućne Egipćane.

Egipćani prave svoje vino koje je odlično.

Foto: Vyacheslav Stepanyuchenko/Flickr

​

Dalje kad akrenete niz Nil stižete do Luksora koji je turistička Meka od 19 veka, kada su parobrodi stigli ovde i počelo je istraživanje Tebe, drevne prestonice Egipta sa susednim gradovima, uključujući neverovatne grobnice faraona.

Neverovatna je pomisao da su ove grobnice izgrađene pre 4000 godina i još uvek ponosno dominiraju pejzažem. Nakon turbulentnih promena u zemlji. Egipat se sada bori da ovde povrati turiste kojih je veoma malo, a turizam je jedan od glavnih delova egipatske privrede.

Naravno, slike pucnja u demonstrante u Kairu su dovoljne da svakog odgovore da poseti Egipat, ali turistička mesta su ovde potpuno izdvojena od nereda. Manjak turista znači i da su cene hotela i usluga znatno pale, pa je tako i sa hotelom Four Seasons.

Luksor, Foto: Ed Yordon/Flickr

​

Za obilazak ogromnog zamka Hatšepsut (jedine žene faraona) i Dolina kraljeva (grobovi faraona) u hotelu predlažu da se vozite balonom. Za ovo je najbolje unajmiti vodiča među kojima ima vrlo kvalitetnih egiptologa, ali sa savršenim znanjem engleskog jezika.

U palati Karnak može se gledati Šou svetla i zvuka. Sa ogromnim stubovima i skulpturama ova palata kao da se transformiše u nešto još upadljivije kada padne noć.

Magija Egipta se ovde vidi u punom sjaju – dobijate lekciju istorije uz light show.

 

[Vladimir SRB]

Egipcani su divan Narod,posebno Kopti koji su Narod unutar Naroda.

Nadam se da ce Islaamska braca izgubiti uticaj i da se nece radikalizovati stanje pa da opet odem tamo.

 

[crvendac_011]

Nova Giza za Egipat?

Nova Giza za Egipat?

Dahšur je kraljevska nekropola u Egiptu i nalazi se 40 km južno od Kaira; poznata je po svojih nekoliko piramida od kojih su dve piramide faraona Snofrua, među najstarijima, najvećima i najbolje sačuvanima u Egiptu.


Crna piramida

Međutim i ovo mesto, koje se nalazi pod zaštitom UNESCO-a oseća posledice revolucije. Lokalac Said Goma drži kafe šop, ali je on prazan. Jedine engleske reči koje se ovde mogu čuti dopiru sa starog TV -a na kom se daje neki američki film.

“Voleo bih da turisti dolaze u većem broju, ali se to od revolucije ne dešava,” kaže Goma (26).

Za svoje drevne zadužbine Dahšur treba da zahvali nekim pogrešnim računicama. Arheolozi su verovali da je Bent (savijena) piramida bila inžinjerski neuspeh. Ona je trebalo da posluži za poslednje počivalište faraona Snofrua. Prema verovanju, piramida je trebalo da bude savršena jer predstavlja sveto brdo na kojem je stvoren Ra, bog Sunca.

Savijena piramida bila je zamišljena kao savršena građevina, ali je tokom radova došlo do greške i sav trud je bio uzaludan. Međutim ona je ipak završena, ali je Snofru naredio izgradnju nove, Crvene piramide. Iako je ovo mesto koje pod zaštitom svetske baštine često hvaljeno, a piramide su opisivane u mnogim novelama - turisti retko ovde svraćaju.

To nije ni čudo s obzirom da posetioci moraju da izdrže dugu vožnju iz Kaira po ne tako lepom putu kako bi došli u grad koji nudi samo nekoliko pogodnosti. Šest organizacija Ujedinjenih nacija poslale su nekih 23 pisama egipatskoj vladi (tj. onome što je ostalo od nje) i tražili da pomognu ovdašnjim lokalcima da učine Dahšur značajnim turističkim središtem; međutim prepreka je previše. Iako je grupa lokalnih muškaraca i žena mobilisana od strane Svetske turističke organizacije Ujedinjenih Nacija kako bi započeli razvoj lokalne trgovine i naučili neke zanatske veštine koje će im pomoći u stvaranju domaćeg brenda, hotelski lanci u Egiptu su već u gubitku i teško da će želeti da odu u još veći minus ulaganjem u destinaciju koja nikad nije bila više od manje atrakcije za turiste.

"Pokušali smo da privučemo velike hotelske lance poput Šeratona, međutim oni žele da sačekaju dok se ne sredi infrastruktura,” kaže Adel El-Gandi, član UNWTO.
Uprkos trudu mnogih ljudi, Crvena piramida je na prvi dan otvaranje ostala skoro prazna, a jedini posetioci došli su iz obližnjeg mesta. Ruku na srce ni grad sam po sebi nije šarmantan, a situacija se zbog revolucije još više pogoršala.
Posetioce okružuju lokalci i traže im novac, na ulazu u piramide stoje “zaposleni” u “turističkim agencijama” nudeći svoje ilegalne ture.

Ti ljudi su u osnovi lešinari na ivici masovne egipatske turističke industrije; oni ne razmišljaju na duže staze kao ljudi koji žele uistinu da pomognu Dahšuru.Oni veruju da Dahšur može biti “veliki projekat”, zahvaljujući želji domaćeg stanovništva da zaista pokažu turistima šta imaju da ponude.

Procenjuje se da je u Dahšuru nezaposleno oko 40% stanovništa, ali se ipak čini da lokalci više pate od dosade nego od siromaštva. Čini se kao da svi čekaju nešto i pitaju se šta je sledeće.

Ako strani turisti dođu ovde oni će iz korena promeiti Dahšur i Dahšur će promeniti njihov doživljaj Egipta. U međuvremenu, politička revolucija je prekinula onu turističku, pružajući priliku i za promene ali i za propast.

Izvor: B92

 

[crvendac_011]

Najlepše plaže Egipta

Najlepše plaže Egipta

Plaže u Egiptu su veoma prijatne, peskovite, čiste... Ovde se nalaze neke od najlepših plaža na svetu, sa fantastičnim lokacijama za ronjenje. Dosta je mogućnosti za vodene sportove, pecanje... More je veoma bogato prelepim šarenim ribama i prekrasnim koralima, koji su i zaštitni znak ove zemlje i veoma su zaštićeni.











Hurghada Marriott Beach Resort nudi luksuz, ekskluzivnost i raskoš. Osim prekrasne privatne plaže, hotel poseduje i malo ostrvo. Nalazi se u centru Hurgade. Sitni, žuti pesak, daje dodatni šmek ovom prelepom mestu za nezaboravan odmor.

Agiba Beach predstavlja pravu malu oazu mira. Mala, ali spektakularna obala zadivljujuće lepote, pružiće vam sjajan dan. Među dobrim poznavaocima svetskih plaža, Agiba predstavlja jedno od najboljih letnjih lokacija na svetu.

Soma Bay se nalazi između Hurgade i Safage. Predstavlja biser Crvenog mora. Bogati morski svet, prekrasan pesak i tirkizno, čisto more, učiniće vaš odmor nezaboravnim. Ovo mesto je veoma privlačno za sportske aktivnost, kako u moru, tako i na plaži. Znatno je doprineo tome izuzetan položaj same plaže.


Izdvojili bismo još i Palm Beach, plažu hotela Hilton i hotela Steigenberger...

Izvor: Luxlife

 

[crvendac_011]

Kefrenova piramida otvorena za posetioce

Kefrenova piramida otvorena za posetioce

Egipatska vlada otvorila je veliku Kefronovu piramidu i šest manjih za turiste, u pokušaju oživljavanja turizma teško pogođenog prošlogodišnjom revolucijom. Restauracija ovih objekata trajala je decenijama.

Budući da su turisti iz Evrope i Amerike u poslednjoj sezoni zaobilazili Egipat u širokom luku, vlada se nada da će ih novootvorenim atrakcijama ubediti da njihovu zemlju vredi posetiti.

Kefrenovu grobnicu i one koje je okružuju otkrio je 1927. američki egiptolog Džordž Rejnser, ali je u više navrata zatvarana zbog restauracije.

Devedesetih godina prošlog veka napravljen je plan za smanjenje vlage unutar piramida koja je zbog velikog broja posetilaca iznosila i do 80 procenata. Isrtraživanje je pokazalo da svaki posetilac u piramidama otpusti oko 20 grama vode koja isparava putem znoja. Zbog toga su oštećene zidne obloge na Velikoj galeriji koji su takođe bili prekriveni sa dva centimetra debelim slojem minerala soli.

Projekat restauracije koštao je više od četiri miliona dolara, a podrazumevao je čišćenje zidova grobnica i njihovo ojačavanje, kao i uklanjanje grafita koje su ostavili raniji posetioci. Konzervirani su i zapisi i slike na zidovima, a tlo je sada zaštićeno drvetom, kako bi se očuvao originalni kameni pod i omogućilo turistima da uđu u piramidu. Instalirani su i novi sistemi osvetljenja i ventilacije. Kefrenova piramida, koja je druga najveća u Gizi, sada je povezana i sa Keopsovom piramidom posebnim prolazom.

Sagrađena je kao nekropola faraona Kefrena iz četvrte dinastije vladara Egipta. Dostiže visinu 136,5 metara, ali izgleda više čak i od Velike piramide, zato što je sagrađena na uzvišenju. Obe piramide su bile za oko šest metara više, ali su vremenom gradivni blokovi erodirali, a kape (piramidioni) uništeni. U slučaju Kefrenove piramide, kamenje je čak korišteno za izgradnju hrama u Heliopolisu po naređenju Ramzesa II.

Otvorena je i opljačkana prvi put više od 2.000 godina pre Nove ere. Ipak, enterijer džinovske stukture deluje gotovo netaknuto. Rezbarije, statue i prolazi svedoče o genijalnosti drevnih umetnika i neimara. Prvo registrovano otvaranje grobnice bilo je 1372. Obilazak piramide sa detaljnim beleškama sproveo je Đovani Belzoni 1818. a detaljnije istraživanje Džon Piring 1837.

Izvor: B92

 

[asprovalta]

Bila 2x u Hurgadi,fantasticno se provela, obisla sve sto je agencija imala u ponudi Luksor,Kairo, Rajsko ostrvo i pustinju,
nezabopravno i naravno zelim ponovo da odem i sve to iznova da prodjem...Hoteli su im fantasticni, plaze divne, cisto,
izuzetno profesionalno obavljaju svoj posao.....Sto bi se reklo vredi za sve pare.