Šta je novo?
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.577
Едвард Григ

Edvard+Grieg+Grieg.jpg


Едвард Григ
(Edvard Grieg) (15. јун 1843 - 4. септембар 1907), норвешки романтичарски композитор и пијаниста. Његова најпознатија дела су Пер Гинт и Клавирски концерт у а-молу.

Живот


Едвард Григ је рођен у Бергену 1843. године. Одрастао је у музичкој породици. Прве часове клавира добијао је од своје мајке. Похађао је неколико музичких школа. Године 1858. започео је студије клавира на Лајпцишком конзерваторијуму. Упоредо са студијама имао је мноштво концерата у Лајпцигу.

Почетком пролећа 1860. прележао је плућну болест опасну по живот. Године 1862. завршио је студије у Лајпцигу и одржао први концерт у родном Бергену. Наредне године одлази у Копенхаген где остаје три године. Спријатељио се са норвешким композитором Рикардом Нордраком (композитор норвешке химне). Одржавао је блиске везе са Бергенским филхармонијским оркестром, чији је директор био од 1880. до 1882.
Почетком лета 1867. оженио се рођаком Нином Хагеруп. Следеће године добили су кћерку. Тог лета на одмору у Данској написао је Клавирски концерт у а-молу. Упознао је Франца Листа у Риму 1870. године. Лист је био веома задовољан његовом Клавирском сонатом бр. 1. Лист му је такође давао савете о оркестрацији. У лето 1869. године умире му једногодишња кћерка.
Григ 1876. године пише музику на драму Хенрика Ибзена Пер Гинт. Године 1888. упознао је Петра Чајковског. Чајковски је имао високо мишљење о његовој музици, ценећи њену лепоту, топлину и иновативност. За живота је стекао велику славу, али не и богатство.
Едвард Григ је умро у јесен 1907. године након дуге болести. На сахрани је било између 30 и 40 000 људи. Према Григовој последњој жељи, на сахрани су извођени његов посмртни марш и посмртни марш Фредерика Шопена. Пепео Едварда Грига положен је у планинску крипту близу његове куће.

Музика


Едвард Григ је значајан као национални композитор, црпећи инспирацију из норвешких народних песама. Од раних дела издвајају се симфоније и сонате. Такође је компоновао сонате за виолину и виолончело и кратка дела за клавир, захваљујући којима је прозван "Шопен севера".

Григова дела на сталном концертном репертоару широм света су:

  • 66 Лирских комада (Пролећу, Птичица, Лептир, Ноктурно, Норвешке мелодије)
  • Холбергова свита
  • свита Пер Гинт (Јутарње расположење, У палати горског краља, Арапска игра)
  • Клавирски концерт у а-молу (Allegro molto moderato-Adagio-Allegro moderato molto e marcato)
  • Увертира У Јесен
  • 4 Симфонијске игре
  • 3 сонате за виолину и клавир
  • мноштво соло песама на стихове Хајнеа, Гетеа и др.
  • мноштво клавирских дела
Извор: Википедија



 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.577
Peer Gynt

Peer Gynt

Per Gint.jpg




Peer Gynt je scenska muzika E.Griga za Ibzenovu dramu, komponovana 1876. Kompozitor je iz ove muzike oblikovao dve svite, koje se izvode kao koncertna dela (op. 46 i 55). Muzika za Peer Gynt je jedno od najpopularnijih Grigovih dela. Neki od njenih stavova izvode se samostalno (Anitrina igra, Jutro, Solvejgina pesma).

Izvor: Enciklopedijski leksikon Mozaik znanja - Muzika



 
Poslednja izmena od urednika:
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.577
Muzički primeri



 
Poslednja izmena od urednika:
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.577
Необични Григ



НЕ ВОЛИ ШКОЛУ,
46199858312466837816.jpg


19072608348955973809.jpg


Неколико необичних појединости из живота Едварда Грига славног норвешког композитора

Kада је говорио о музици норвешког композитора Едварда Грига (1843–1907), Клод Дебиси, волео је често да истакне:
„То је ружичаста бомбона испуњена снегом”.
Можда је Дебиси желео да буде заједљив према колеги, али, погодио је тачно у мету. Григ је углавном стварао лирске минијатуре које су биле романтичарски милозвучне. Али, ипак... нордијске! Могло би да се каже да је он био први скандинавски писац музике кога је прихватила широка европска публика. И данас, Григов Клавирски концерт у а-молу готово је обавезан програм сваког пијанисте када је реч о музици епохе романтизма.
Занимљив је да је током студија у Лајпцигу млади музичар толико учио и радио без мере, да је добио упалу поребрице. Едвардово лево плућно крило остало је заувек оштећено. Требало би имати у виду да је Норвешка од 1814. до 1905. године била под влашћу Шведске и млади Григ је писао музику вођен националним музичким избором. Написао је низ песама које је посветио будућој супрузи Нини (иначе, сестри, рођаци у првом колену), давао концерте на којима се изводила искључиво норвешка музика, планирао отварање норвешке високе школе за музику, радио као диригент Филхармоније у Кристијанији (данашњем Ослу)... Тако је настало и једно од најомиљенијих Григових дела – Клавирски концерт у а-молу. Када је први пут видео партитуру, Франц Лист упутио је Григу речи одушевљења и подршке. Норвешки композитор написао је и многобројне песме на стихове песника сународника. Али сценска музика за драму „Пер Гинт”, славног земљака, писца Хенрика Ибсена донела му је не европску, већ светску славу. А посебно став – „У палати горског краља”.
Остатак композиторовог живота био је испуњен концертним турнејама. Ништа необично, рекло би се. Међутим, у свачијем животу, па и у случају композитора Едварда Грига, може се наћи читав низ занимљивости од којих издвајамо само неке.

Без кишобрана!

Као дечак, Григ је мрзео школу. Сматрао је да уобичајена школска дисциплина гуши жељу ученика за учењем и радом уопште. Зато је бежао с часова. То је чинио на врло особен начин. Никада није носио кишобран. У Бергену, његовом родном месту, киша пада током највећег дела године. Тако је млади Григ долазио у школу мокар до голе коже. Знајући да је нежног здравља, наставници су га слали кући.

23689175945150533896.jpg


Григ је компоновао сценску музику за драму Хенрика Ибсена „Пер Гинт” на позив самог писца, тада славног у Европи. Музика за целу представу траје око деведесет минута, али, видевши да је публика одушевљена музичком пратњом, Григ је одличио да склопи две мале оркестарске свите од петнаест минута. Оне су такође постале светски познате, а посебно ставови „У палати горског краља” и „Совејгина песма”.
Када смо већ код става „У палати горског краља”, изгледа да је овај оркестарски комад био право надахнуће за многе друге ствараоце. Бројни рокенрол састави (између осталих и група „The Who”) прерадили су ову Григову музику, а коришћена је и у филмовима – између осталог и „Рађање једне нације” (1915) Дејвида В. Грифита. Иста музика може да се чује данас и у видео-играма, у бројним телевизијским рекламама.

Жабица-срећица др Грига

У Кембриџу, 1894. године, Григу је додељена почасна диплома. Одмах после свечаности, композитор је потрчао на пошту и послао пријатељима телеграм, потписујући се као доктор Григ!
Григ је сакупљао играчке. Посебно лутке и жабе. Једна од њих је била његова „жабица срећица”, амајлија која му је служила као нека врста концертног друга. Пре него што би изашао на позорницу, ставио би камену жабицу у џеп. А чим би сео на столицу, завукао би руку у џеп и протрљао је – за срећу. Жабац иначе чини део изложбене поставке у Григовом музеју у Бергену.

08096066123531471255.jpg

Григ као дечак и његова жаба – амајлија

Григ је на концертима углавном изводио сопствене композиције. Међутим, једном приликом одлучио је да замени последњи комад и ненајављено, уместо своје сонате, одсвирао Бетовенову. Сутрадан је у новинама објављена критика у којој се писац чланка посебно окомио на последњу композицију са репертоара. Мислећи да је Григова, стицао је да је невешто написана и без икаквог смисла. Едвард Григ се потрудио да нађе адресу критичара и написао му текст следеће садржине:
„Обраћа вам се Бетовенов дух и узнемирава вас! Морам да вас обавестим, да сам ја написао последње дело са програма Григовог концерта, а не Григ!”

Аутор: М. Огњановић

Извор: Политиких Забавник
 
Top