Džejms Džojs

[erinija]

Џејмс Џојс родио се 1882.године у предграђу Даблина. Његов отац Џон Станислаус Џојс био је једна врста Дикенсоновог Микобера, весео, безбрижан човек, чији је највећи понос његов глас-тенор којим је некад, према својим речима, задивљавао свет. Непромишљен улагањем новца он је ускоро протраћио иметак који је наследио. Пишчева мајка Мери Џејн била је одлична пијанисткиња, лепа, горда, осетљива жена, велика католкиња. Она је била и остала одана свом мужу, поред кога је имала врло тежак живот. Брига око одржавања породице и подизања безбројне деце пала је на њена плећа и скрхала њен паћенички живот. Топлине и љубави имао је Џојс у својој родитељској кући. Он је био, како је говорио његов отац, најмилије од његово "шеснаесторо или седамнаесторо деце". Међутим, беда у коју је породица пала кад младом писцу није било ни десет година, утицала је на његов животни пут и подстакла израна његов непбично критички став према породици, према цркви и према Ирској. Са шест и по година родитељи су Џојса послали у угледан језуитски колеџ Клонгоус, где је провео непуне три године. После тога вратио се кући, јер родтитељи нису имали средстава да плаћају скупи колеџ. Џојс се уписао на језуитски колеџ Белведер у Даблину, где се истиче као добар ђак и показује нарочиту способност за књижевност, језике и музику. После одлично положене матуре студира стране језике на Универзитету у Даблину 1898-1902. године, где проучава Аристотела, Тому Аквинског, учи латински, италијански, француски, чак и норвешки. Октобра 1902.године одлази у Париз, одакле се враћа 1903.године, јер му је мајка на умору. Следеће године жени се Нором Џозеф Бернакл и са њом одлази у Трст, где предаје енглески на Берлицовој школи страних језика и за то прима мали хонорар. Ужасно се материјално злопати, јер треба да издржава три члана породице: 1905. родио му се син Џорџио, 1907. кћи Лучија. Са објављивањем дела има много тешкоћа, што га лишава прихода који би му олакшао живот и даљи књижевни рад.

Збирку песама Камерна музика објављује 1907.године, збирку приповедака Даблинци, написану 1905., објавио је уз много муке тек 1914.године. Портрет уметника у младости, у коме је забележен датум Даблин 1904-Трст 1914, објављиван је у целини тек 1916. и то у Америци. За време Првог светског рата Џојс је живео у Цириху. Отуда је, по савету Езре Паунда, 1921.године отишао у Париз, где је завршио Уликса. Потиштен због слабог пријема свог последњег романа Финеганово бдење, 1939.године, измучен слабим видом( претрпео је низ операција очију), у бризи о нервно обелелој кћери, Џојс је почео здравствено да попушта. Операција на дванаестопалачном цреву изазвала је перитонитис, од чега је умро јануара 1941.године.

Џејмс Џојс је остао, до дана данашњег, у западном књижевном свету, једна од најзанимљивијих личности. Уликс је дело које побуђује велику пажњу и радозналост првенствено књижевних теоретичара, критичара и уметника, али и ужег круга читалаца одређеног, осетљивог укуса и, нужно, већег општег образовања. Џојс је једдан од најконтоверзнијих писаца 20.вијека.

Извори података из предговора дела Уликс који је написала Вида Марковић.