LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Dve varijante Koridora 11
Reviziona komisija razmatra dve opcije ulaska Koridora 11 u Beograd. O trasi će odlučivati „Koridori Srbije“ i Nacionalni savet za infrastrukturu
POSLE višedecenijske bitke u kojoj je „pešterska“ pobedila „užičku“ varijantu, autoput Beograd - južni Jadran ponovo je podelio projektante. Dok se Institut za puteve nada da će nova saobraćajnica u glavni grad ući desnom obalom Save, Saobraćajni institut CIP uradio je generalni i idejni projekat koji za to predviđa levu obalu reke, i predao rešenja Republičkoj revizionoj komisiji na ocenu.
- Komisija, koliko nam je poznato, još nije završila posao u vezi sa generalnim i idejnim projektom CIP - kaže, za „Novosti“, Mihajlo Mišić, direktor „Koridora Srbije“. - Oni će utvrditi da li je varijanta koju je CIP uradio tehnički ispravna i dostaviće nam izveštaj. Tu preporuku ćemo, naravno, uvažiti kada budemo odlučivali o konačnoj trasi, a o tome će svoje mišljenje dati i Nacionalni savet za infrastrukturu. Generalnim urbanističkim planom Beograda predviđeno je da trasa ide levom obalom, tako da je ostalo nejasno zašto se u vreme ministra Ilića trasa prebacila na desnu obalu.
Trasa deonice autoputa Beograd - južni Jadran, definisana Prostornim planom infrastrukturnog koridora E-763, u zoni glavnog grada ide desnom obalom Save u dužini od 14 kilometara. To je rešenje Instituta za puteve koje je pre nekoliko godina prošlo Republičku revizionu komisiju. Trasa ide preko naselja Barič, Umka i Ostružnica. Od Umke preko klizišta „Umka“ i „Duboko“ projektovana je trasa u koritu Save, sa građevinom od kamena, koja, prema proračunu, svojom težinom treba da zaustavi pomeranje tla i umiri klizanje terena. Zato je potrebno da se ugradi milion i po kubika kamena i iskopa više od sedam miliona kubika peska za izgradnju autoputa i proširenje korita Save. Kamena građevina protezala bi se dužinom od oko četiri kilometra, što je i dužina jednog od najvećih klizišta u Evropi.
Saobraćajni institut CIP, međutim, dobio je nalog od „Puteva Srbije“ da uradi generalni i idejni projekat, koji predviđa da budući autoput od Obrenovca, preko novog mosta na Savi, skrene na levu obalu i da se kod Surčina uključi na obilaznicu oko Beograda. Time bi se izbegla izgradnja saobraćajnice na velikim klizištima „Umka“ i „Duboko“ na desnoj obali.
- Nijedna banka neće dati kredit za trasu autoputa preko klizišta - kaže, za „Novosti“, Milutin Ignjatović, generalni direktor CIP.
- Kraća je tri kilometra, ucrtana je u Prostorni plan.
CENA
U CIP kažu da će levom obalom Save autoput u dužini od 17 kilometara biti stabilan. Gradio bi se most na Savi, dužine 1.410 metara, a cena izgradnje ove deonice autoputa orijentaciono iznosi 105 miliona evra. Izgradnja autoputa na desnoj obali od Ostružnice do Obrenovca, prema idejnom projektu, koštala bi oko 110 miliona evra.
Novosti
Reviziona komisija razmatra dve opcije ulaska Koridora 11 u Beograd. O trasi će odlučivati „Koridori Srbije“ i Nacionalni savet za infrastrukturu
POSLE višedecenijske bitke u kojoj je „pešterska“ pobedila „užičku“ varijantu, autoput Beograd - južni Jadran ponovo je podelio projektante. Dok se Institut za puteve nada da će nova saobraćajnica u glavni grad ući desnom obalom Save, Saobraćajni institut CIP uradio je generalni i idejni projekat koji za to predviđa levu obalu reke, i predao rešenja Republičkoj revizionoj komisiji na ocenu.
- Komisija, koliko nam je poznato, još nije završila posao u vezi sa generalnim i idejnim projektom CIP - kaže, za „Novosti“, Mihajlo Mišić, direktor „Koridora Srbije“. - Oni će utvrditi da li je varijanta koju je CIP uradio tehnički ispravna i dostaviće nam izveštaj. Tu preporuku ćemo, naravno, uvažiti kada budemo odlučivali o konačnoj trasi, a o tome će svoje mišljenje dati i Nacionalni savet za infrastrukturu. Generalnim urbanističkim planom Beograda predviđeno je da trasa ide levom obalom, tako da je ostalo nejasno zašto se u vreme ministra Ilića trasa prebacila na desnu obalu.
Trasa deonice autoputa Beograd - južni Jadran, definisana Prostornim planom infrastrukturnog koridora E-763, u zoni glavnog grada ide desnom obalom Save u dužini od 14 kilometara. To je rešenje Instituta za puteve koje je pre nekoliko godina prošlo Republičku revizionu komisiju. Trasa ide preko naselja Barič, Umka i Ostružnica. Od Umke preko klizišta „Umka“ i „Duboko“ projektovana je trasa u koritu Save, sa građevinom od kamena, koja, prema proračunu, svojom težinom treba da zaustavi pomeranje tla i umiri klizanje terena. Zato je potrebno da se ugradi milion i po kubika kamena i iskopa više od sedam miliona kubika peska za izgradnju autoputa i proširenje korita Save. Kamena građevina protezala bi se dužinom od oko četiri kilometra, što je i dužina jednog od najvećih klizišta u Evropi.
Saobraćajni institut CIP, međutim, dobio je nalog od „Puteva Srbije“ da uradi generalni i idejni projekat, koji predviđa da budući autoput od Obrenovca, preko novog mosta na Savi, skrene na levu obalu i da se kod Surčina uključi na obilaznicu oko Beograda. Time bi se izbegla izgradnja saobraćajnice na velikim klizištima „Umka“ i „Duboko“ na desnoj obali.
- Nijedna banka neće dati kredit za trasu autoputa preko klizišta - kaže, za „Novosti“, Milutin Ignjatović, generalni direktor CIP.
- Kraća je tri kilometra, ucrtana je u Prostorni plan.
CENA
U CIP kažu da će levom obalom Save autoput u dužini od 17 kilometara biti stabilan. Gradio bi se most na Savi, dužine 1.410 metara, a cena izgradnje ove deonice autoputa orijentaciono iznosi 105 miliona evra. Izgradnja autoputa na desnoj obali od Ostružnice do Obrenovca, prema idejnom projektu, koštala bi oko 110 miliona evra.
Novosti