Почињу да суде и Богу
- Старче, код нових нараштаја постоји једно расположење да свему и свакоме суде. Да ли је тако било и некада?
- Не, некада није било тако, то је дух овог времена. Данас није довољно што суде о лаицима, што осуђују политичаре и црквене људе, него данас суде и Светитељима и долазе до тога да суде и Богу. "Бог је, кажу, у том случају требало да учини нешто. Није поступио исправно. Бог то није требало да учини!" Чујеш ли тај разговор? "Дете моје, куда ћеш да одеш?" "Зашто? Говорим своје мишљење", каже ти, и не схвата колико у томе има бестидности. Дух овога света уништио је многе добре ствари. У тако лошем стању, у богохулству, зло напредује. Суде Бога и уопште им не смета та помисао да је то богохуљење. Има и оних који на све гледају са висине, па ако имају нешто мало памети, почињу: "Овај је шака јада, онај се криви кад хода, трећи ради тако и тако" говоре, и нико им није довољно добар.
Дође једном један у Колибу и каже ми: "Бог ово није требао тако да учини". "Можеш ли ти, рекох му, да један каменчић држиш у ваздуху да лебди? Ове звезде које гледаш, нису само округле лопте које сијају. Оне су чврста тела која се окрећу и која се тако држе, а не падају". "По мом мишљењу, то не би требало да буде тако", рече. Чујеш ли ти овај разговор! Зар ми да судимо Богу? Дође логика и нестаде вере у Бога. И шта год да му кажеш, одговара: "Опрости, али рекао сам само своје мишљење. Зар не могу да искажем своје мишљење?" Шта Бог слуша да причамо! Срећом, те нам то не узима за зло...
У Старом Завету је записано како Бог говори Израиљцима: "Протерајте Хананејце сасвим из земље" (уп. Пон. зак. 7, 2 итд). Бог је знао зашто је то рекао. Али неки од њих рекоше. "То баш није човекољубиво. Одбацимо то, немојмо то учинити". Међутим, касније су запали у неморал, у идолатрију, и своју децу су жртвовали идолима, како што каже Псалам[1]. Све што чини, Бог зна због чега чини. Неки бестидно говоре: "Шта је требало Богу да направи пакао?" Тако почиње суђење и након тога у човеку нестаје сваког духовног стања, те више нема нимало благодати Божије, да би схватио мало дубље, да би, дакле, схватио, због чега је Бог тако поступио. То "зашто?" представља суђење, преузношење, егоизам.
- Неки млади, старче, питају: "Због чега је било потребно да Христос буде распет? Зар није Бог могао да спасе свет на другачији начин?"
- Овде је спасао [свет] на тај начин, а људи се уопште због тога не потресају, а шта би тек било да их је спасао на неки други начин! Има и оних који говоре. "Бог уопште није страдао. Син се жртвовао". Један отац би, према мом мишљењу, пре пристао да сам страда него да страда његов син. Много је болније за једног оца да се жртвује његово дете, него да се жртвује он сам. Кад не разумеју шта је то љубав, шта можеш да им кажеш?
А један други ми каже. "Адам је имао двоје деце, Авеља и Кајина. Где је Кајин касније нашао себи жену?" Али ако неко пажљиво чита Стари Завет, видеће да је Адам "родио много синова и кћери" након Сита. Кајин (Пост, 5, 4) је побегао у планине након убиства свога брата, па није знао да је жена коју је узео његова сестра. Тако је Бог то устројио, да људи буду из једног колена, да не би постојала злоба и злочин. Учинио је то Бог да би људи рекли: "Од истих смо прародитеља, од Адама и Еве", да би се тако избегла људска злоба. И упркос свему томе видиш каква све зла постоје данас!
Шта сам све чуо од таквих неких који долазе у Колибу! Кажем им: "Боли ме глава а немам аспирин". Након тога одлазе тужни. Не разумеју зашто сам им рекао да ме боли глава, и говоре: "Толико смо се трудили да дођемо овде да би нам он рекао како га боли глава!" Други ме питају: "Да ти донесемо аспирин?"
- Старче, код нових нараштаја постоји једно расположење да свему и свакоме суде. Да ли је тако било и некада?
Дође једном један у Колибу и каже ми: "Бог ово није требао тако да учини". "Можеш ли ти, рекох му, да један каменчић држиш у ваздуху да лебди? Ове звезде које гледаш, нису само округле лопте које сијају. Оне су чврста тела која се окрећу и која се тако држе, а не падају". "По мом мишљењу, то не би требало да буде тако", рече. Чујеш ли ти овај разговор! Зар ми да судимо Богу? Дође логика и нестаде вере у Бога. И шта год да му кажеш, одговара: "Опрости, али рекао сам само своје мишљење. Зар не могу да искажем своје мишљење?" Шта Бог слуша да причамо! Срећом, те нам то не узима за зло...
У Старом Завету је записано како Бог говори Израиљцима: "Протерајте Хананејце сасвим из земље" (уп. Пон. зак. 7, 2 итд). Бог је знао зашто је то рекао. Али неки од њих рекоше. "То баш није човекољубиво. Одбацимо то, немојмо то учинити". Међутим, касније су запали у неморал, у идолатрију, и своју децу су жртвовали идолима, како што каже Псалам[1]. Све што чини, Бог зна због чега чини. Неки бестидно говоре: "Шта је требало Богу да направи пакао?" Тако почиње суђење и након тога у човеку нестаје сваког духовног стања, те више нема нимало благодати Божије, да би схватио мало дубље, да би, дакле, схватио, због чега је Бог тако поступио. То "зашто?" представља суђење, преузношење, егоизам.
- Неки млади, старче, питају: "Због чега је било потребно да Христос буде распет? Зар није Бог могао да спасе свет на другачији начин?"
- Овде је спасао [свет] на тај начин, а људи се уопште због тога не потресају, а шта би тек било да их је спасао на неки други начин! Има и оних који говоре. "Бог уопште није страдао. Син се жртвовао". Један отац би, према мом мишљењу, пре пристао да сам страда него да страда његов син. Много је болније за једног оца да се жртвује његово дете, него да се жртвује он сам. Кад не разумеју шта је то љубав, шта можеш да им кажеш?
А један други ми каже. "Адам је имао двоје деце, Авеља и Кајина. Где је Кајин касније нашао себи жену?" Али ако неко пажљиво чита Стари Завет, видеће да је Адам "родио много синова и кћери" након Сита. Кајин (Пост, 5, 4) је побегао у планине након убиства свога брата, па није знао да је жена коју је узео његова сестра. Тако је Бог то устројио, да људи буду из једног колена, да не би постојала злоба и злочин. Учинио је то Бог да би људи рекли: "Од истих смо прародитеља, од Адама и Еве", да би се тако избегла људска злоба. И упркос свему томе видиш каква све зла постоје данас!
Шта сам све чуо од таквих неких који долазе у Колибу! Кажем им: "Боли ме глава а немам аспирин". Након тога одлазе тужни. Не разумеју зашто сам им рекао да ме боли глава, и говоре: "Толико смо се трудили да дођемо овде да би нам он рекао како га боли глава!" Други ме питају: "Да ти донесемо аспирин?"
СТАРАЦ ПАЈСИЈЕ СВЕТОГОРАЦ, ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
Извор:http://www.pravoslavniforum.com/
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
Извор:http://www.pravoslavniforum.com/
Poslednja izmena: