- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.016
DURENJE JE ZARAZNO: Evo kako se postaviti prema manipulativnim osobama koje se na ovaj način ljute
Kako na zdrav način izraziti ljutnju? I kako da svojom povređenošću ne izazovete osećaj krivice?
Durenje je dečiji način izražavanja ljutnje kojim želite nekog da kaznite i izazovete osećaj krivice. Iako sama reč „durenje" zvuči bezazleno, ono itekako može povrediti. Svi smo bar jednom u životu osetili kako je to kad neko prolazi pored nas kao da nas nema, parajući pritom nosom oblake. I svi smo barem jednom osjetili kako je to duriti se i krišom, krajičkom oka, proveravati je li naše uvređeno držanje delotvorno, odnosno pati li dovoljno osoba kojoj je to upućeno.
Male doze durenja nisu veliki problem. Međutim, ako živite s profesionalnim duriteljem, to je itekako naporno. A posebno je bolno ako je to roditelj. Takvo ponašanje ima više nivoa. Prvi je nivo očigledna akcija (durenje) i očigledna reakcija (osećaj krivice). Međutim, ispod toga krije se i jedan dublji emotivni problem. Probajte da se prisetite situacije u kojoj se neko na vas nadurio. Ako je to bilo uspešno izvedeno, osetili ste krivicu, i to zato što ste pretpostavili da je osoba koja se duri povređena. Možda ste imali i jasan osećaj tuge ili titrave ranjivosti koja je u njoj, ispod te gorde maske koju nosi na licu. I zato vam je bilo žao...
A sada probajte da se prisetite situacije u kojoj ste se vi (makar malo) nadurili. Ako prizovete taj osećaj, biće vam jasno da on nema baš nikakve veze s osetljivošću, ranjivošću i mekoćom. Naprotiv. Taj je osećaj poput tvrdog oklopa gordosti, uvređenosti, iz kojeg posmatrate s visine onoga ko vam je stao na žulj. Ako ste taj „durilački osećaj ljutnje" uspeli dobro da prizovete, onda vam je jasno da vi u tim trenucima niste slabi, nego jaki. Ne osećate se ugodno, ali u toj svojoj muci ipak imate neki osećaj zadovoljstva jer ste svojim uzdizanjem uspeli drugu osobu da umanjite ili da je bacite u senku krivice.
Durenje je zarazno
Dakle, pretpostavka da se osoba koja se duri oseća ranjivo i slabašno ne stoji. Međutim, upravo na toj pretpostavci počiva uspeh mehanizma takvog ponašanja. Jer ako onaj ko se duri nije povređen, onda nema smisla saosećati s njim ni imati osećaj krivice. To se čini prilično jednostavnim, ali problem je što su duritelji često vrlo uverljivi. Svojim stavom tela i izrazom lica nameću zaključak da su povređeni.
Celo njihovo držanje šalje jednu osuđujuću poruku koja izaziva osećaj krivice.
Ako vas je roditelj kažnjavao durenjem, onda će vam, bez obzira na ovo logično objašnjenje, biti prilično teško prestati da vjerujete da je osoba koja se duri povređena. Osoba koja se uvređeno drži u vama će da budi dečiji osećaj krivice što proizlazi iz bezuslovnog verovanja roditelju koji je takvim držanjem odašiljao poruku: „Kako si mogla to da mi učiniš? Povređen sam!"Međutim onaj ko je u celoj ovoj zbrci osećaja povređen nije osoba koja se duri, nego ona koja je tome izložena. I ako osećaj povređenosti koji pripisujete duritelju (jer vas je on uspeo uveriti da je povređen) uspete doživeti u sebi, napravili ste puno. Prebacili ste pažnju s njega na sebe i doživeli kako je biti ili živeti pored osobe koja ne može zrelo da razgovara o svojoj ljutnji.
Durenje je zarazno. Ako su vam se roditelji, braća ili sestre često držali uvređeno, moguće je da i vi sada slično rešavate ljutnju. U celoj toj priči najveći je problem što nakon prestanka durenja najčešće nema nikakve komunikacije. Budući da je cilj takvog načina ponašanja - kažnjavanje, nakon što je kazna odslužena, obična se komunikacija čini kao nagrada. Nema razjašnjavanja, nema jasnog izražavanja ljutnje, nego se neugodne emocije guraju pod tepih i, malo-pomalo, ono pod tepihom postaje tako veliko da vam treba zaista veliki napor da biste to zaobilazili.
Ako se ubrajate među one koji se dure, razmislite zbog čega to radite. Je li to bio obrazac izražavanja ljutnje u vašoj porodici? Bojite li se otvoreno ući u konflikt i izreći svoje mišljenje? Želite li durenjem izazvati osećaj krivice i uspevate li tako da dođete do nekih ciljeva? Je li vam uvređeno držanje naporno? Možete li da odlučite da ćete sledeći put kada vas netko naljuti ostati u odnosu i razgovarati o svojoj ljutnji?
Ako ste izloženi nekome ko se često duri, bilo da je to vaš partner, koleginica na poslu ili neko treći, znajte da se ta osoba ne oseća povrđenom, nego je u jednom krutom stanju ispod kog se krije kažnjavajuća ljutnja. Nemojte dati da vas uvuče u krug samookrivljavanja. Predložite otvorenu komunikaciju, a ako osoba koja se duri to ne želi, pomirite se s tim da ste napravili sve što ste mogli i zaštitite sebe,
odnosno pokušajte da se, koliko je god to moguće, odvojiti od te osobe. Ne zato da biste je kaznili odbacivanjem, nego zato da biste sebi olakšali celu situaciju i izbegli nametanje osećaja krivice. Durenje je nekonstruktivno i, bez obzira na to što se osoba koja se drži uvređeno u nekom trenutku može osećati kao pobednik, taj obrazac nikome ne donosi dobro. Puno je bolje da se svađate i ostatanete u odnosu u kom struji ljutnja, nego da okrenete leđa i stvorite zid koji na kraju i vodi do obostranog mrtvila i osećaja izolovanosti.
Izvor: Lovesensa.rs
Kako na zdrav način izraziti ljutnju? I kako da svojom povređenošću ne izazovete osećaj krivice?
Durenje je dečiji način izražavanja ljutnje kojim želite nekog da kaznite i izazovete osećaj krivice. Iako sama reč „durenje" zvuči bezazleno, ono itekako može povrediti. Svi smo bar jednom u životu osetili kako je to kad neko prolazi pored nas kao da nas nema, parajući pritom nosom oblake. I svi smo barem jednom osjetili kako je to duriti se i krišom, krajičkom oka, proveravati je li naše uvređeno držanje delotvorno, odnosno pati li dovoljno osoba kojoj je to upućeno.
Male doze durenja nisu veliki problem. Međutim, ako živite s profesionalnim duriteljem, to je itekako naporno. A posebno je bolno ako je to roditelj. Takvo ponašanje ima više nivoa. Prvi je nivo očigledna akcija (durenje) i očigledna reakcija (osećaj krivice). Međutim, ispod toga krije se i jedan dublji emotivni problem. Probajte da se prisetite situacije u kojoj se neko na vas nadurio. Ako je to bilo uspešno izvedeno, osetili ste krivicu, i to zato što ste pretpostavili da je osoba koja se duri povređena. Možda ste imali i jasan osećaj tuge ili titrave ranjivosti koja je u njoj, ispod te gorde maske koju nosi na licu. I zato vam je bilo žao...
A sada probajte da se prisetite situacije u kojoj ste se vi (makar malo) nadurili. Ako prizovete taj osećaj, biće vam jasno da on nema baš nikakve veze s osetljivošću, ranjivošću i mekoćom. Naprotiv. Taj je osećaj poput tvrdog oklopa gordosti, uvređenosti, iz kojeg posmatrate s visine onoga ko vam je stao na žulj. Ako ste taj „durilački osećaj ljutnje" uspeli dobro da prizovete, onda vam je jasno da vi u tim trenucima niste slabi, nego jaki. Ne osećate se ugodno, ali u toj svojoj muci ipak imate neki osećaj zadovoljstva jer ste svojim uzdizanjem uspeli drugu osobu da umanjite ili da je bacite u senku krivice.
Durenje je zarazno
Dakle, pretpostavka da se osoba koja se duri oseća ranjivo i slabašno ne stoji. Međutim, upravo na toj pretpostavci počiva uspeh mehanizma takvog ponašanja. Jer ako onaj ko se duri nije povređen, onda nema smisla saosećati s njim ni imati osećaj krivice. To se čini prilično jednostavnim, ali problem je što su duritelji često vrlo uverljivi. Svojim stavom tela i izrazom lica nameću zaključak da su povređeni.
Celo njihovo držanje šalje jednu osuđujuću poruku koja izaziva osećaj krivice.
Ako vas je roditelj kažnjavao durenjem, onda će vam, bez obzira na ovo logično objašnjenje, biti prilično teško prestati da vjerujete da je osoba koja se duri povređena. Osoba koja se uvređeno drži u vama će da budi dečiji osećaj krivice što proizlazi iz bezuslovnog verovanja roditelju koji je takvim držanjem odašiljao poruku: „Kako si mogla to da mi učiniš? Povređen sam!"Međutim onaj ko je u celoj ovoj zbrci osećaja povređen nije osoba koja se duri, nego ona koja je tome izložena. I ako osećaj povređenosti koji pripisujete duritelju (jer vas je on uspeo uveriti da je povređen) uspete doživeti u sebi, napravili ste puno. Prebacili ste pažnju s njega na sebe i doživeli kako je biti ili živeti pored osobe koja ne može zrelo da razgovara o svojoj ljutnji.
Durenje je zarazno. Ako su vam se roditelji, braća ili sestre često držali uvređeno, moguće je da i vi sada slično rešavate ljutnju. U celoj toj priči najveći je problem što nakon prestanka durenja najčešće nema nikakve komunikacije. Budući da je cilj takvog načina ponašanja - kažnjavanje, nakon što je kazna odslužena, obična se komunikacija čini kao nagrada. Nema razjašnjavanja, nema jasnog izražavanja ljutnje, nego se neugodne emocije guraju pod tepih i, malo-pomalo, ono pod tepihom postaje tako veliko da vam treba zaista veliki napor da biste to zaobilazili.
Ako se ubrajate među one koji se dure, razmislite zbog čega to radite. Je li to bio obrazac izražavanja ljutnje u vašoj porodici? Bojite li se otvoreno ući u konflikt i izreći svoje mišljenje? Želite li durenjem izazvati osećaj krivice i uspevate li tako da dođete do nekih ciljeva? Je li vam uvređeno držanje naporno? Možete li da odlučite da ćete sledeći put kada vas netko naljuti ostati u odnosu i razgovarati o svojoj ljutnji?
Ako ste izloženi nekome ko se često duri, bilo da je to vaš partner, koleginica na poslu ili neko treći, znajte da se ta osoba ne oseća povrđenom, nego je u jednom krutom stanju ispod kog se krije kažnjavajuća ljutnja. Nemojte dati da vas uvuče u krug samookrivljavanja. Predložite otvorenu komunikaciju, a ako osoba koja se duri to ne želi, pomirite se s tim da ste napravili sve što ste mogli i zaštitite sebe,
odnosno pokušajte da se, koliko je god to moguće, odvojiti od te osobe. Ne zato da biste je kaznili odbacivanjem, nego zato da biste sebi olakšali celu situaciju i izbegli nametanje osećaja krivice. Durenje je nekonstruktivno i, bez obzira na to što se osoba koja se drži uvređeno u nekom trenutku može osećati kao pobednik, taj obrazac nikome ne donosi dobro. Puno je bolje da se svađate i ostatanete u odnosu u kom struji ljutnja, nego da okrenete leđa i stvorite zid koji na kraju i vodi do obostranog mrtvila i osećaja izolovanosti.
Izvor: Lovesensa.rs