Duhovnost nasuprot religioznosti

Učlanjen(a)
27.03.2023
Poruka
737
Filipljanima 2:3 Ne činite ništa iz sebične ambicije ili isprazne umišljenosti, nego u poniznost smatrajte druge boljima od sebe.
 
Učlanjen(a)
27.03.2023
Poruka
737
izaija-43-18-19.png
 
VIP
Učlanjen(a)
14.07.2011
Poruka
19.107
Religiozni ljudi su više političari, i religioznost koriste u političke ciljeve.

Duhovni su apolitični, i cilj im je zajednica sa Hristom.
 
VIP
Učlanjen(a)
14.07.2011
Poruka
19.107
ŠTA ZNAČI OBRATITI SE BOGU,
I KAKO DA ZNAMO DA LI SMO OBRAĆENI

Pitanje u naslovu ove teme je od presudnog značaja, jer od njega zavisi naše večno spasanje.
Njime bi trebali da se bavimo ako želimo da jednoga dana uđemo u Božje carstvo slave.

Šta znači obratiti se Bogu, i koje korake trebamo da preduzmemo da bi lično doživeli ovo iskustvo obraćenja.

Da li postoje uslovi koje treba ispuniti da bi se čovek obratio Bogu, i šta biblija Božja reč govori o tome.

Biblija otkriva 'da se svi ljudi na planeti zemlji nalaze u stanju greha izazvanog padom naših praroditelja Adama i Jeve - koji su u početku živeli u jednom savršenom svetu koji je Bog stvorio, u stanju ličnog savršenstva i besmrtnosti, ali koji su se u jednom trenutku svojom neposlušnošću odvojili od tvorca i izgubili prvobitno savršenstvo i besmrtnost koji su ih do tada krasili.

Od tog trenutka njihovog pada - zlo i smrt su kao lančana reakcija prirodno zavladali planetom zemljom i umnožavali se, jer su potomci Adama i Jeve počeli od tog trenutka da se rađaju sa klicom greha i smrti u svom biću.

"Zato, kao što kroz jednog čoveka dođe na svet greh, i kroz greh smrt, i tako smrt uđe u sve ljude, jer svi sagrešiše" ( Rimljanima poslanica 5. 12 ).

Ipak, Bog je iz ljubavi pronašao rešenje za novonastalo stanje u kome se čovek našao svojom neposlušnošću i padom.

On je obećao da će u određenom trenutku poslati mesijanskog spasitelja koji će svojom smrću preuzeti čovekov greh na sebe, pa time i smrt kao posledicu greha, i na kraju vratiti sve stvari na zemlji u prvobitno stanje savršenstva.

"Jer budući da kroz čoveka bi smrt, kroz čoveka i vaskrsenje mrtvih.
Jer kako po Adamu svi umiru, tako će i po Hristu svi oživeti" ( 1 Korinćanima poslanica 15. 21 - 22 ).

"Jer Bogu tako omile svet da je i Sina svog Jedinorodnog dao, da nijedan koji Ga veruje ne pogine, nego da ima život večni" ( jevanđelje po Jovanu 3. 16 ).

Ono što je potrebno a vezano je i za pojam obraćenja pomenut u naslovu ove teme je to 'da čovek verom prihvati ovaj plan spasenja i obećanog spasitelja, i da u sadašnjem trenutku u kome se nalazi a to je zemaljski poredak greha i smrti - učini određene korake sadržane u ovom Božjem planu spasenja, što znači 'da ovaj plan sadrži određene principe - koje čovek mora uz Božje vodstvo i njegovom pomoći ispuniti da bi on imao spasonosni efekat na čoveka.

Bitno je napomenuti - da je Bog kao vidljivi simbol ostvarenja ovog plana spasenja još u početku uspostavio obredni sistem prinošenja krvnih žrtava u takozvanoj zemaljskoj Svetinji.

Tako je grešnik koji je prinosio ove zemaljske žrtve, koje su bile Tipos ili predslika Isusa Hrista koji će se žrtvovati za grehe sveta - verom prihvatao ovaj Božji plan spasenja, i kroz zemaljske simbole gledao njegovo ostvarenje.

U pogledu spasenja, pa i obraćenja koje je njegov neodvojivi deo - Bog je prisutan u ljudskoj realnosti.
On nas vidi, i želi da nas privuče k sebi i da nas spasi.
On to čini različitim putevima i metodama, delujući na nas i naša srca i misli - koje mi ili prepoznajemo, ili na žalost ne prepoznajemo.

Sve stoji do nas - da li smo spremni da sagledam ovo Božje delovanje i poslušamo Božji glas - što bi bio i početak naših koraka koje bi učinili ka Bogu, pa i obraćenju.

Bog nam može progovoriti na različite načine.
Kroz njegovu reč, kroz savest, putem tvorevine, kroz druge ljude, različite situacije, a sve to čini delujući svojim Duhom - sa težnjom da nam ukaže da je on živi spasitelj pun ljubavi prema nama lično, i da želi da postane naš lični spasitelj.

Danas nažalost većina ljudi na planeti zemlji ne oseća nikakvu potrebu za Bogom, pa time i ne vidi otkrivenja Božja.
Razlog je duhovna neosetljivosti i slepilo, što je posledica čovekove zaokupljenosti čisto materijalnim načinom razmišljanja i života.

Drugim rečima, većina ljudi na zemlji su svojim životom i nemarnošću za Božji uticaj i ne zainteresovanošću za bilo šta što se tiče vere - zatvorili sva vrata i prozore svog bića za Božje delovanje, i njegov glas i pozive koji su im upućeni.

Zato Isus na jednom mestu sa razlogom postavlja pitanje: "Ali sin čovječij kad dođe hoće li naći vjeru na zemlji?" ( jevanđelje po Luci 18. 8 ).

Od gore pomenutih principa plana spasenja koji predstavljaju put ili korake ka Bogu - na prvom mestu je vera, i pravilno razumevanje njene prave prirode.

Ovo je od presudne važnosti, jer često se vera tumači na pogrešan način, kao nešto što se ostvaruje samo na nivou nekakve misli koja lebdi negde tamo, i na pukom priznanju usnama.

Vera u biblijskom smislu ima dublje značenje, i ostvaruje se prvenstveno svešću i osvedočenjem pokrenutim Duhom Svetim da smo grešni i da sami ne možemo ništa učiniti da bi se izbavili iz stanja greha u kome se nalazimo.

Isus je u pogledu utešitelja koga će on poslati rekao:

"A utješitelj Duh sveti, kojega će otac poslati u ime moje, on će vas naučiti svemu i napomenuće vam sve što vam rekoh" ( jevanđelje po Jovanu 14. 26 ).

"Nego vam ja istinu govorim: bolje je za vas da ja idem: jer ako ja ne idem, utješitelj neće doći k vama; ako li idem, poslaću ga k vama.
I kad on dođe pokaraće svijet za grijeh, i za pravdu, i za sud" ( jevanđelje po Jovanu 16. 7 - 8 ).

Ta svest o grehu i ličnoj nemoći da se izborimo sa grehom nas pokreće da zatražimo od Boga da nas on povede putem spasenja - što on i čini tako što deluje svojim Svetim Duhom koji u nama rađa žalost zbog greha, i vodi nas ka Hristu, i stvara želju da se predamo Bogu i očistimo od greha, što rezultuje obraćenjem, i Božanskim prosvetljenjem Svetim Duhom.
Takođe, usadjivanjem jedne žive Božje ljubavi, radosti, i mira.

"Jer je Bog što čini u vama da hoćete i učinite kao što mu je ugodno" ( Filibljani 2. 13 ).

"Jer ja znam misli koje mislim za vas, govori Gospod, misli dobre a ne zle, da vam dam pošljedak kakav čekate.
Tada ćete me prizivati i ići ćete i molićete mi se, i uslišiću vas.I tražićete me, i naći ćete me, kad me potražite svijem srcem svojim.
I daću vam se da me nađete, govori Gospod" ( knjiga proroka Jeremije 29. 11 - 14 ).

"Zato još govori Gospod: obratite se k meni svijem srcem svojim i posteći i plačući i tužeći.
I razderite srca svoja a ne haljine svoje, i obratite se ka Gospodu Bogu svojemu, jer je milostiv i žalostiv, spor na gnjev i obilan milosrđem i kaje se oda zla" ( knjiga proroka Joila 2. 12 13 ).

Sve ovo kao rezultat ima čudesnu natprirodnu promenu u čoveku - koju čovek oseća u svakom deliću svoga bića, a koju on nikada ne bi mogao sam u sebi da učini, već to čini Bog svojim Svetim Duhom - delujući na čoveka i menjajući ga iznutra, što je u bibliji definisano kao obraćenje, ili nanovorođenje Svetim Duhom, koje predstavlja uslov spasenja i ulaska u carstvo nebesko.

Isus je ovo delovanje Duha i promenu koju on čini u čoveku opisao kao duvanjem vetra koji se ne vidi, ali se vide njegove manifestacije:

"Odgovori Isus: zaista, zaista ti kažem: ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u carstvo Božije.Što je rođeno od tijela, tijelo je; a što je rođeno od Duha, duh je.
Ne čudi se što ti rekoh: valja vam se nanovo roditi.Duh diše gdje hoće, i glas njegov čuješ, a ne znaš otkuda dolazi i kuda ide; tako je svaki čovjek koji je rođen od Duha" ( jevanđelje po Jovanu 3. 5 - 8 ).

Putem ovakve promene Duhom Svetim - Bog u čoveku vrši očišćenje od greha i posvećuje ga, i čini da čovek živi savršeno po Božjoj volji zapisanoj u njegovoj svetoj reči, i rađa duhovne rodove.

Uslov je 'da nikada ne kida zajednicu sa Bogom koju je ostvario, već da je održava - proučavanjem Božje reči i molitvom, odlaskom u prirodu i proučavanjem Božjih dela, gledanjem u Hrista, i predanjem sebe i svoje volje u Božje ruke iz trenutka u trenutak - čime mu se uvek iznova daje nova mera sile Svetog Duha, koji ga duhovno izgrađuje - u čoveka savršenog, u visinu mere rasta Hristova.

"A dalje, braćo moja, jačajte u Gospodu i u sili jačine njegove.Obucite se u sve oružje Božije, da biste se mogli održati protiv lukavstva đavolskoga:Rim. Jer naš rat nije s krvlju i s tijelom, nego s poglavarima i vlastima, i s upraviteljima tame ovoga svijeta, s duhovima pakosti ispod neba.
Toga radi uzmite sve oružje Božije, da biste se mogli braniti u zli dan, i svršivši sve održati se. 1.Dnev. 11, Stanite dakle opasavši bedra svoja istinom i obukavši se u oklop pravde,I obuvši noge u pripravu jevanđelja mira;Isa.
A svrh svega uzmite štit vjere o koji ćete moći pogasiti sve raspaljene strijele nečastivoga;
I kacigu spasenija uzmite, i mač duhovni koji je riječ Božija.
I svakom molitvom i moljenjem molite se Bogu duhom bez prestanka, i uz to stražite sa svakijem trpljenjem i molitvom za sve svete" ( Efescima poslanica 6. 10 - 18 ).

Bez ove spoznaje prave prirode vere koja podrazumeva sticanje svesti da smo grešni i da nam je potreban spasitelj, i predanja Bogu koje rezultuje obraćenjem ili nanovorođenjem Svetim Duhom, i posvećenjem - mi ne znamo da li smo obraćeni, niti imamo dokaza za to, jer u tom slučaju dolazimo u opasnost da pogrešno razumemo pojam vere i da je snižavamo na nivo misli, ili pak nekakve verske forme, i da to tumačimo kao obraćenje, bez da smo doživeli jedno duboko duhovno iskustvo sa Bogom, i promenu Duhom Svetim.

Ali, ako smo doživeli ovo iskustvo sa Bogom - on sam nam svedoči da smo deca Božja.

Amin!

Autor: Laodikeja
 
Učlanjen(a)
28.09.2023
Poruka
27
“Nemojte suditi, da ne budete suđeni!” Nemojte smatrati sebe boljim od ostalih ljudi i nemojte postavljati sebe za njihova suca. Budući da ne možete razabrati pobude, ne možete suditi drugome. Kritizirajući ga, navlačite osudu na sebe; jer pokazujete da sudjelujete sa Sotonom, klevetnikom braće. Gospodin kaže “Sami sebe ispitajte da li ste u vjeri! Sami sebe istražite ! To je naš zadatak. “Kada bismo sami sebe prosuđivali, ne bismo bili kažnjavani.” (2. Korinćanima 13,4; 1. Korinćanima 11,31)


Pošto je objasnio u čemu se sastoji prava sreća i kako se može postići Isus je određenije uputio na dužnost svojih učenika, kao učitelja izabranih od Boga, da povedu druge stazom pravde i vječnog života. Znao je da će oni često patiti zbog razočaranja i obeshrabrenja, da će se sretati s odlučnim protivljenjem, da će biti napadani i da će se njihovo svjedočanstvo odbacivati. Dobro je znao da će u izvršavanju svoje misije ovi ponizni ljudi, koji su tako pomno slušali Njegove riječi, morati podnositi klevete, mučenja, zatvor i smrt, pa je nastavio:
“Blago progonjenima zbog pravednosti, jer je njihovo kraljevstvo nebesko! Blago vama kad vas budu grdili i progonili i kad vam zbog mene budu lažno pripisivali svaku vrstu opačine! Radujte se i kličite od veselja, jer vas čeka velika nagrada na nebesima! Ta, tako su progonili i proroke koji su živjeli prije vas
!

Isusov život, Ellen G. White
 
Učlanjen(a)
07.07.2014
Poruka
18.400
Isusov život, Ellen G. White

Evo ti naslovnice ove knjige Ellen White iz koje si navela citat [Desire of ages - prevedeno: Isusov život] .
U dnu naslovnice se vidi godina [1898] kad je knjiga napisana i prvi put izdana.

1695919547953.png

A sada pogledaj naslovnicu jedne druge knjige, Life of Christ - Kristov (Isusov) život, autora Williama Hanna-e,
izdana 1871 godine (prvo izdanje datira još u 1963. godinu), dakle čitavih 27 godina prije nego što je Ellen White
napisala i izdala svoju knjigu. :) Što misliš tko je koga plagir'o? Jelena Vilima ili Vilim Jelenu.


1695919015178.png

P.S. Ne znam što želiš postići ovim citiranjima Ellen White adventistima na ovom forumu, ali ja ne mislim
da ih treba 'urazumljivati' citirajući im najveću plagijatoricu u povijesti čovječanstva. Zaista, od Adama do
2023. godine nitko nije ukrao (plagirao) tuđih radova koliko je pokrala Ellen White.
 
VIP
Učlanjen(a)
14.07.2011
Poruka
19.107
A da li svi svetski pisci plagiraju svoje knjige kada citiraju tuđa dela?

Naravno da je Ellen White citirala tuđa istorijska dela za potrebe Božjeg naroda.

I ja koristim priče iz knjiga drugih autora, da bi pisao duhovne teme.

Čežnja vekova je divna knjiga o Isusovom životu.
 
Učlanjen(a)
07.07.2014
Poruka
18.400
A da li svi svetski pisci plagiraju svoje knjige kada citiraju tuđa dela?

Naravno da je Ellen White citirala tuđa istorijska dela za potrebe Božjeg naroda.

I ja koristim priče iz knjiga drugih autora, da bi pisao duhovne teme.

Čežnja vekova je divna knjiga o Isusovom životu.

1. Ellen White sve do tzv. "revizije Velike Borbe 1911." nikada nije navela niti jedan izvor koji je koristila.

2. Bilo bi zaista šizofreno da je priznala korišenje djela drugih autora, s obzirom da je manijakalno, na desetinama i stotinama mjesta, napisala da je svaku riječ koju je napisala dobila direktno od Boga. 'Pobogu', kako tvrditi da je sve što je napisala dobila direktno od Boga, a onda priznati da je prepisivala od drugih autora. Rekoh, prvi i jedini put je indirektno priznala plagiranje, pristajući da se napravi revizija njezine knjige Velika Borba i da se izbace netočnosti koje je preuzela kopirajući te netočnosti iz knjiga drugih autora. Već sam o tome pisao, ali evo samo kratko:

Samuele Bacchiocchi, o revizije Velike borbe:

Ocjena ispravki u revidiranoj Velikoj borbi 1911.

Urednici su prepoznali upadljivu pogrešku koju je Ellen White napravila u Starom izdanju, kada je ustvrdila da je papinstvo uspostavljeno 538. i ukinuto 1798. Nažalost, ona ponavlja istu pogrešku na stranici 579 Starog izdanja: “Nanošenje smrtonosnih rana ukazuje na ukidanje papinstva 1798.” Izjava je ispravljena u novom izdanju i glasi: “Nanošenje smrtonosne rane ukazuje na pad papinstva 1798.”

Povijesna stvarnost je da papinstvo nije uspostavljeno 538., niti je ukinuto 1798. Ispravljenim pogreškama novo izdanje ima određeni napredak, ali je još uvijek netočno. Razlog je taj što 538. godina jedva da označava početak "nadmoći papinstva", niti 1798. označava "propast papinstva". Očito je da urednici koji su pomagali Ellen White da napravi potrebne ispravke, nisu puno znali o povijesti papinstva.
 
Natrag
Top