- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
DUG: HOĆE LI TESLA KONAČNO DOBITI SVOJ TORANj U SRBIJI
Simbol koji bi zadivio svet
Gotovo dve decenije staru ideju da se u Beogradu sagradi kula slična onoj koju je naš naučnik podigao na svom imanju Vordenklif, nedavno je podržao i predsednik Boris Tadić. Pridružila mu se naša dijaspora iz Amerike i ruski akademici. Za razliku od originala, ovo bi bio pravi naučnoistraživački centar, ali i turistička atrakcija
Bezmalo dve decenije stara ideja da se u Beogradu izgradi replika Teslinog tornja, aktuelizovana je ovih dana. Učinio je to predsednik države Boris Tadić, uz predlog da bi toranj mogao da bude podignut na Slaviji ili Novom Beogradu.
Nema sumnje da Beograd treba i mora da uradi taj projekat. Odnosno ne Beograd, već država. I da je možda sramota reći da je od nastanka te ideje prošlo dvadeset godina, a da niko nije uradio ništa.
- Bilo je tu raznih ideja, a najbliže realizaciji bilo se 2006. godine kada je Muzej Nikole Tesle predložio da se replika kule podigne u sklopu obeležavanja veka i po od rođenja Tesle - kaže Vladimir Jelenković, direktor Muzeja Nikole Tesle. - Kao što je i ovaj projekat, tako je i tada bilo zamišljeno da to ne bude obična kula već pravi centar za popularizaciju nauke i koji bi sam sebe izdržavao. Tada smo predložili da centar bude podignut na Ratnom ostrvu ili na Adi Međici. Para nije bilo, odustali smo, a ovu ideju u poslednje vreme više puta je aktuelizovala Srpska akademija inovacionih nauka.
Donedavno je ovaj spomenik ispred zgrade tehničkih fakulteta u Beogradu bio jedino znamenje posvećeno velikom naučniku
Simbol koji bi zadivio svet
Gotovo dve decenije staru ideju da se u Beogradu sagradi kula slična onoj koju je naš naučnik podigao na svom imanju Vordenklif, nedavno je podržao i predsednik Boris Tadić. Pridružila mu se naša dijaspora iz Amerike i ruski akademici. Za razliku od originala, ovo bi bio pravi naučnoistraživački centar, ali i turistička atrakcija
Bezmalo dve decenije stara ideja da se u Beogradu izgradi replika Teslinog tornja, aktuelizovana je ovih dana. Učinio je to predsednik države Boris Tadić, uz predlog da bi toranj mogao da bude podignut na Slaviji ili Novom Beogradu.
Nema sumnje da Beograd treba i mora da uradi taj projekat. Odnosno ne Beograd, već država. I da je možda sramota reći da je od nastanka te ideje prošlo dvadeset godina, a da niko nije uradio ništa.
- Bilo je tu raznih ideja, a najbliže realizaciji bilo se 2006. godine kada je Muzej Nikole Tesle predložio da se replika kule podigne u sklopu obeležavanja veka i po od rođenja Tesle - kaže Vladimir Jelenković, direktor Muzeja Nikole Tesle. - Kao što je i ovaj projekat, tako je i tada bilo zamišljeno da to ne bude obična kula već pravi centar za popularizaciju nauke i koji bi sam sebe izdržavao. Tada smo predložili da centar bude podignut na Ratnom ostrvu ili na Adi Međici. Para nije bilo, odustali smo, a ovu ideju u poslednje vreme više puta je aktuelizovala Srpska akademija inovacionih nauka.
Donedavno je ovaj spomenik ispred zgrade tehničkih fakulteta u Beogradu bio jedino znamenje posvećeno velikom naučniku
Najzahtevnija kupola
Ova institucija, odnosno njen predsednik Petar Rajačić, angažovala je Mariju Popivodu, magistra digitalne umetnosti, da uradi projekat.
- Projekat zgrade rađen je po ugledu na čuveni Teslin toranj na Long ajlendu. Za razliku od originalnog tornja koji je bio od drveta, odnosno ta drvena konstrukcija služila je samo kao nosač čuvenog tanjira, ovaj spomenik treba da bude naučnoinovacioni centar.
Vodoskok urađen prema projektu starom sto godina
Prema rečima autora projekta, centar će biti sastavljen iz tri celine. Prizemni deo imaće dva nivoa. U prvom će biti smešten administrativni centar, a iznad će se nalaziti muzej pronalazaka velikog naučnika. Ploča prizemnog dela biće turistički plato odakle će posetioci da ulaze u toranj.
- Toranj će imati nekoliko nivoa - objašnjava autorka Marija Popivoda. - Odmah iznad ulaza planirana je suvenirnica i kafe bar, na sledećem nivou je umetnička galerija, iznad nje sala za konferencije, a u potkupolnom prostoru restoran vidikovac.
Kaže naša sagovornica da je kupola najzahtevniji i najznačajniji deo centra. U njoj treba da bude smešten laboratorijsko-istraživački centar. Naučnici bi ovde analizirali Tesline patente, ali radili i na drugim projektima. Prednost bi imali mladi istraživači.
Kaže naša sagovornica da je kupola najzahtevniji i najznačajniji deo centra. U njoj treba da bude smešten laboratorijsko-istraživački centar. Naučnici bi ovde analizirali Tesline patente, ali radili i na drugim projektima. Prednost bi imali mladi istraživači.
Spomenik našem naučniku na Nijagarinim vodopadima
Projektom je predviđeno da u kupoli bude i multimedijalni prostor gde bi video-projekcijama prikazivani Teslini izumi, da se vidi šta je on to i kako zamislio, a da se u posebnim prostorijama simuliraju Teslini neostvareni eksperimenti. A kulu bi, naročito noću, obasjavale munje i to one koje proizvodi čuveni Teslin transformator.
Svi su svesni da je ovo ozbiljan i veliki projekat i da bez učešća države teško da i temelji mogu da se udare. Ako bi se obezbedio novac, a konačna računica još nije izvedena, onda bi centar za dve godine mogao da bude izgrađen. U Srpskoj akademiji inovacionih nauka objašnjavaju kakvi su očekivani rezultati projekta. Tvrde da godišnji broj posetilaca iz Srbije ne bi bio manji od 500.000, da bi iz inostranstva došlo oko 300.000, te da bi takav jedan centar značajno doprineo unapređenju imidža Beograda i Srbije.
Marija Popivoda: hoće li njen projekat da bude realizovan ili će i on da čeka „bolja vremena”
Prvo novac, pa lokacija
Centar bi još popularizovao nauku i podsticao mlade na istraživanje, bio bi to atraktivan prostor za održavanje domaćih, ali i međunarodnih naučnih skupova, a podsticao bi i saradnju matice i naše dijaspore u Sjedinjenim Državama, pa bi na taj način Tesla bio još jedna od veza za stabilizovanje i unapređenje odnosa između Srbije i Amerike.
A gde bi mogao da bude izgrađen Teslin toranj? Sa Slavijom ima dosta problema. Tamo postoje tri lokacije. Sredina okretnice gde je spomenik Dimitriju Tucoviću ne dolazi u obzir, jer za centar kakav je planiran mora da postoji dobar prilaz i poveći parking. Ni onaj prostor gde je bio bioskop „Slavija”, a gde je danas plac na kojem „pauk” ostavlja automobile, nije bolja lokacija. „Mitićeva rupa” takođe nije dobro mesto, tim pre što oko tog placa nisu rešeni imovinsko-pravni odnosi.
- Za podizanje ovakvog objekta dobra je svaka lokacija gde postoji dobar prilaz i dovoljno mesta za parking - kaže Marija Popivoda. - Prema mom mišljenju, najbolji prostor je novobeogradsko Ušće. I to onaj deo od palate „Ušće” prema Muzeju savremene umetnosti.
Centar bi još popularizovao nauku i podsticao mlade na istraživanje, bio bi to atraktivan prostor za održavanje domaćih, ali i međunarodnih naučnih skupova, a podsticao bi i saradnju matice i naše dijaspore u Sjedinjenim Državama, pa bi na taj način Tesla bio još jedna od veza za stabilizovanje i unapređenje odnosa između Srbije i Amerike.
A gde bi mogao da bude izgrađen Teslin toranj? Sa Slavijom ima dosta problema. Tamo postoje tri lokacije. Sredina okretnice gde je spomenik Dimitriju Tucoviću ne dolazi u obzir, jer za centar kakav je planiran mora da postoji dobar prilaz i poveći parking. Ni onaj prostor gde je bio bioskop „Slavija”, a gde je danas plac na kojem „pauk” ostavlja automobile, nije bolja lokacija. „Mitićeva rupa” takođe nije dobro mesto, tim pre što oko tog placa nisu rešeni imovinsko-pravni odnosi.
- Za podizanje ovakvog objekta dobra je svaka lokacija gde postoji dobar prilaz i dovoljno mesta za parking - kaže Marija Popivoda. - Prema mom mišljenju, najbolji prostor je novobeogradsko Ušće. I to onaj deo od palate „Ušće” prema Muzeju savremene umetnosti.
SADRŽAJ CENTRA „NIKOLA TESLA”
Kao i za sve druge velike i ozbiljne projekte lokacija ne bi bila problem ako se obezbedi novac. Naša dijaspora je, kažu upućeni, raspoložena da pomogne. Postoji nekoliko ljudi u Americi koji su voljni da finansiraju deo projekta. A ima i zainteresovanih Rusa. Petar Rajačić kaže da je nekoliko ruskih akademika, kada je čulo za ovu ideju, zvalo, te da su rekli da su zainteresovani da se uključe u čitav projekat kako bi Teslin toranj postao neka vrsta evropske istočne kapije.
Besparica jeste i svaki pomen izgradnje bilo čega kod građana izaziva negodovanje. Ali, neka vlada, ili neka generacija, mora da krene u realizaciju ovakvog jednog projekta. Jer, bilo bi neozbiljno i neodgovorno da doživi sudbinu prethodnih inicijativa, pa da protekne još ko zna koliko godina do neke nove akcije. Tesla to nije zaslužio.
Jedina fontana u Beogradu
Malo je poznato da je Tesla jedno vreme bio opsednut fontanama. I to ne kratko. Osam godina, s prekidima, u drugoj deceniji dvadesetog veka Tesla radi i razvija više modela svojih fontana. Za ova istraživanja imao je ugovor sa tada čuvenim njujorškim umetnikom i juvelirom Lujem Tifanijem. Njihova saradnja završena je bez realizacije bilo kog projekta.
Posle skoro jednog veka realizovan je jedan od tih projekata i to u Beogradu. „Beogradski vodovod” je povodom svog 115. rođendana finansirao jednu takvu fontanu i ona je 12. jula 2007. godine postavljena u parkiću nedaleko od zgrade Muzeja Nikole Tesle.
Jedina fontana u Beogradu
Malo je poznato da je Tesla jedno vreme bio opsednut fontanama. I to ne kratko. Osam godina, s prekidima, u drugoj deceniji dvadesetog veka Tesla radi i razvija više modela svojih fontana. Za ova istraživanja imao je ugovor sa tada čuvenim njujorškim umetnikom i juvelirom Lujem Tifanijem. Njihova saradnja završena je bez realizacije bilo kog projekta.
Posle skoro jednog veka realizovan je jedan od tih projekata i to u Beogradu. „Beogradski vodovod” je povodom svog 115. rođendana finansirao jednu takvu fontanu i ona je 12. jula 2007. godine postavljena u parkiću nedaleko od zgrade Muzeja Nikole Tesle.
Original srušila američka Vlada
Nikola Tesla je imanje Vordenklif, stotinak kilometara udaljenog od Njujorka, kupio od istoimenog vlasnika i tu je 1901. godine počeo izgradnju kule visoke 57 metara. Jedan od glavnih finansijera bio je bogataš Džej Pi Morgan koji je u Teslin projekat uložio 150.000 dolara. Tadašnji mediji nazvali su to milionskom ludorijom.
Lepo je krenuo projekat i Tesla je već sledeće godine ovde premestio svoj radni prostor iz Njujorka. Kula je trebalo da bude prvi telekomunikacioni centar na svetu koji je, prema zamisli našeg naučnika, trebalo da omogući da se bežičnim putem prenosi energija, telefonski i telegrafski signal kao i radio-talasi. Para je nestalo, projekat je stao, a toranj je porušen 1917. godine. Urađeno je to po nalogu američke Vlade, s obrazloženjem da bi kula mogla da bude orijentir neprijateljskim podmornicama.
Imanje Vordenklif, na kojem je danas Teslina laboratorija, a gde se nalazila i originalna kula, sada je u vlasništvu kompanije „Agfa”. Marta 2009. godine u američkoj štampi pojavio se oglas u kojem ova kompanija za milion i šeststo pedeset hiljada dolara prodaje imanje. Ono što je bilo najstrašnije u tom oglasu jeste rečenica gde se kaže da je moguće rušenje svega što se na tom imanju nalazi i da teren može da se pripremi za neku drugu namenu. Srećom, zainteresovanih nema, jer je kompanija „Agfa” hemikalijama zatrovala zemljište, pa ga niko neće. Bar za sada.
Ognjan RADULOVIĆ
Izvor: Ilustrovana Politika
Nikola Tesla je imanje Vordenklif, stotinak kilometara udaljenog od Njujorka, kupio od istoimenog vlasnika i tu je 1901. godine počeo izgradnju kule visoke 57 metara. Jedan od glavnih finansijera bio je bogataš Džej Pi Morgan koji je u Teslin projekat uložio 150.000 dolara. Tadašnji mediji nazvali su to milionskom ludorijom.
Lepo je krenuo projekat i Tesla je već sledeće godine ovde premestio svoj radni prostor iz Njujorka. Kula je trebalo da bude prvi telekomunikacioni centar na svetu koji je, prema zamisli našeg naučnika, trebalo da omogući da se bežičnim putem prenosi energija, telefonski i telegrafski signal kao i radio-talasi. Para je nestalo, projekat je stao, a toranj je porušen 1917. godine. Urađeno je to po nalogu američke Vlade, s obrazloženjem da bi kula mogla da bude orijentir neprijateljskim podmornicama.
Imanje Vordenklif, na kojem je danas Teslina laboratorija, a gde se nalazila i originalna kula, sada je u vlasništvu kompanije „Agfa”. Marta 2009. godine u američkoj štampi pojavio se oglas u kojem ova kompanija za milion i šeststo pedeset hiljada dolara prodaje imanje. Ono što je bilo najstrašnije u tom oglasu jeste rečenica gde se kaže da je moguće rušenje svega što se na tom imanju nalazi i da teren može da se pripremi za neku drugu namenu. Srećom, zainteresovanih nema, jer je kompanija „Agfa” hemikalijama zatrovala zemljište, pa ga niko neće. Bar za sada.
Ognjan RADULOVIĆ
Izvor: Ilustrovana Politika