Šta je novo?

DUG: HOĆE LI TESLA KONAČNO DOBITI SVOJ TORANj U SRBIJI

Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.664
DUG: HOĆE LI TESLA KONAČNO DOBITI SVOJ TORANj U SRBIJI

Simbol koji bi zadivio svet

Gotovo dve decenije staru ideju da se u Beogradu sagradi kula slična onoj koju je naš naučnik podigao na svom imanju Vordenklif, nedavno je podržao i predsednik Boris Tadić. Pridružila mu se naša dijaspora iz Amerike i ruski akademici. Za razliku od originala, ovo bi bio pravi naučnoistraživački centar, ali i turistička atrakcija


4121.jpg




Bezmalo dve decenije stara ideja da se u Beogradu izgradi replika Teslinog tornja, aktuelizovana je ovih dana. Učinio je to predsednik države Boris Tadić, uz predlog da bi toranj mogao da bude podignut na Slaviji ili Novom Beogradu.
Nema sumnje da Beograd treba i mora da uradi taj projekat. Odnosno ne Beograd, već država. I da je možda sramota reći da je od nastanka te ideje prošlo dvadeset godina, a da niko nije uradio ništa.
- Bilo je tu raznih ideja, a najbliže realizaciji bilo se 2006. godine kada je Muzej Nikole Tesle predložio da se replika kule podigne u sklopu obeležavanja veka i po od rođenja Tesle - kaže Vladimir Jelenković, direktor Muzeja Nikole Tesle. - Kao što je i ovaj projekat, tako je i tada bilo zamišljeno da to ne bude obična kula već pravi centar za popularizaciju nauke i koji bi sam sebe izdržavao. Tada smo predložili da centar bude podignut na Ratnom ostrvu ili na Adi Međici. Para nije bilo, odustali smo, a ovu ideju u poslednje vreme više puta je aktuelizovala Srpska akademija inovacionih nauka.


Donedavno je ovaj spomenik ispred zgrade tehničkih fakulteta u Beogradu bio jedino znamenje posvećeno velikom naučniku

3422.jpg



Najzahtevnija kupola

Ova institucija, odnosno njen predsednik Petar Rajačić, angažovala je Mariju Popivodu, magistra digitalne umetnosti, da uradi projekat.
- Projekat zgrade rađen je po ugledu na čuveni Teslin toranj na Long ajlendu. Za razliku od originalnog tornja koji je bio od drveta, odnosno ta drvena konstrukcija služila je samo kao nosač čuvenog tanjira, ovaj spomenik treba da bude naučnoinovacioni centar.


4283.jpg

Vodoskok urađen prema projektu starom sto godina

Prema rečima autora projekta, centar će biti sastavljen iz tri celine. Prizemni deo imaće dva nivoa. U prvom će biti smešten administrativni centar, a iznad će se nalaziti muzej pronalazaka velikog naučnika. Ploča prizemnog dela biće turistički plato odakle će posetioci da ulaze u toranj.

- Toranj će imati nekoliko nivoa - objašnjava autorka Marija Popivoda. - Odmah iznad ulaza planirana je suvenirnica i kafe bar, na sledećem nivou je umetnička galerija, iznad nje sala za konferencije, a u potkupolnom prostoru restoran vidikovac.
Kaže naša sagovornica da je kupola najzahtevniji i najznačajniji deo centra. U njoj treba da bude smešten laboratorijsko-istraživački centar. Naučnici bi ovde analizirali Tesline patente, ali radili i na drugim projektima. Prednost bi imali mladi istraživači.


6634.jpg

Spomenik našem naučniku na Nijagarinim vodopadima

Projektom je predviđeno da u kupoli bude i multimedijalni prostor gde bi video-projekcijama prikazivani Teslini izumi, da se vidi šta je on to i kako zamislio, a da se u posebnim prostorijama simuliraju Teslini neostvareni eksperimenti. A kulu bi, naročito noću, obasjavale munje i to one koje proizvodi čuveni Teslin transformator.

Svi su svesni da je ovo ozbiljan i veliki projekat i da bez učešća države teško da i temelji mogu da se udare. Ako bi se obezbedio novac, a konačna računica još nije izvedena, onda bi centar za dve godine mogao da bude izgrađen. U Srpskoj akademiji inovacionih nauka objašnjavaju kakvi su očekivani rezultati projekta. Tvrde da godišnji broj posetilaca iz Srbije ne bi bio manji od 500.000, da bi iz inostranstva došlo oko 300.000, te da bi takav jedan centar značajno doprineo unapređenju imidža Beograda i Srbije.


9835.jpg

Marija Popivoda: hoće li njen projekat da bude realizovan ili će i on da čeka „bolja vremena”

Prvo novac, pa lokacija


Centar bi još popularizovao nauku i podsticao mlade na istraživanje, bio bi to atraktivan prostor za održavanje domaćih, ali i međunarodnih naučnih skupova, a podsticao bi i saradnju matice i naše dijaspore u Sjedinjenim Državama, pa bi na taj način Tesla bio još jedna od veza za stabilizovanje i unapređenje odnosa između Srbije i Amerike.
A gde bi mogao da bude izgrađen Teslin toranj? Sa Slavijom ima dosta problema. Tamo postoje tri lokacije. Sredina okretnice gde je spomenik Dimitriju Tucoviću ne dolazi u obzir, jer za centar kakav je planiran mora da postoji dobar prilaz i poveći parking. Ni onaj prostor gde je bio bioskop „Slavija”, a gde je danas plac na kojem „pauk” ostavlja automobile, nije bolja lokacija. „Mitićeva rupa” takođe nije dobro mesto, tim pre što oko tog placa nisu rešeni imovinsko-pravni odnosi.
- Za podizanje ovakvog objekta dobra je svaka lokacija gde postoji dobar prilaz i dovoljno mesta za parking - kaže Marija Popivoda. - Prema mom mišljenju, najbolji prostor je novobeogradsko Ušće. I to onaj deo od palate „Ušće” prema Muzeju savremene umetnosti.


7356.jpg

SADRŽAJ CENTRA „NIKOLA TESLA”

Kao i za sve druge velike i ozbiljne projekte lokacija ne bi bila problem ako se obezbedi novac. Naša dijaspora je, kažu upućeni, raspoložena da pomogne. Postoji nekoliko ljudi u Americi koji su voljni da finansiraju deo projekta. A ima i zainteresovanih Rusa. Petar Rajačić kaže da je nekoliko ruskih akademika, kada je čulo za ovu ideju, zvalo, te da su rekli da su zainteresovani da se uključe u čitav projekat kako bi Teslin toranj postao neka vrsta evropske istočne kapije.
Besparica jeste i svaki pomen izgradnje bilo čega kod građana izaziva negodovanje. Ali, neka vlada, ili neka generacija, mora da krene u realizaciju ovakvog jednog projekta. Jer, bilo bi neozbiljno i neodgovorno da doživi sudbinu prethodnih inicijativa, pa da protekne još ko zna koliko godina do neke nove akcije. Tesla to nije zaslužio.
Jedina fontana u Beogradu
Malo je poznato da je Tesla jedno vreme bio opsednut fontanama. I to ne kratko. Osam godina, s prekidima, u drugoj deceniji dvadesetog veka Tesla radi i razvija više modela svojih fontana. Za ova istraživanja imao je ugovor sa tada čuvenim njujorškim umetnikom i juvelirom Lujem Tifanijem. Njihova saradnja završena je bez realizacije bilo kog projekta.
Posle skoro jednog veka realizovan je jedan od tih projekata i to u Beogradu. „Beogradski vodovod” je povodom svog 115. rođendana finansirao jednu takvu fontanu i ona je 12. jula 2007. godine postavljena u parkiću nedaleko od zgrade Muzeja Nikole Tesle.


6947.jpg


Original srušila američka Vlada

Nikola Tesla je imanje Vordenklif, stotinak kilometara udaljenog od Njujorka, kupio od istoimenog vlasnika i tu je 1901. godine počeo izgradnju kule visoke 57 metara. Jedan od glavnih finansijera bio je bogataš Džej Pi Morgan koji je u Teslin projekat uložio 150.000 dolara. Tadašnji mediji nazvali su to milionskom ludorijom.
Lepo je krenuo projekat i Tesla je već sledeće godine ovde premestio svoj radni prostor iz Njujorka. Kula je trebalo da bude prvi telekomunikacioni centar na svetu koji je, prema zamisli našeg naučnika, trebalo da omogući da se bežičnim putem prenosi energija, telefonski i telegrafski signal kao i radio-talasi. Para je nestalo, projekat je stao, a toranj je porušen 1917. godine. Urađeno je to po nalogu američke Vlade, s obrazloženjem da bi kula mogla da bude orijentir neprijateljskim podmornicama.
Imanje Vordenklif, na kojem je danas Teslina laboratorija, a gde se nalazila i originalna kula, sada je u vlasništvu kompanije „Agfa”. Marta 2009. godine u američkoj štampi pojavio se oglas u kojem ova kompanija za milion i šeststo pedeset hiljada dolara prodaje imanje. Ono što je bilo najstrašnije u tom oglasu jeste rečenica gde se kaže da je moguće rušenje svega što se na tom imanju nalazi i da teren može da se pripremi za neku drugu namenu. Srećom, zainteresovanih nema, jer je kompanija „Agfa” hemikalijama zatrovala zemljište, pa ga niko neće. Bar za sada.

Ognjan RADULOVIĆ
Izvor: Ilustrovana Politika



 
Član
Učlanjen(a)
26.04.2011
Poruka
277
Da to nam je dug....
Ali kakvi smo mi pre cemo napraviti stotine verskih objekata po tri cetiri u istom gradu a sve ono sto nam moze otvoriti nove horizonte,ili fabrike da sami sebi obezbedimo egzistenciju,za to ce uvek nedostajati sredstava i volje da se resi.
 

PYC

Član
Učlanjen(a)
04.10.2009
Poruka
11.512
Da to nam je dug....
Ali kakvi smo mi pre cemo napraviti stotine verskih objekata po tri cetiri u istom gradu a sve ono sto nam moze otvoriti nove horizonte,ili fabrike da sami sebi obezbedimo egzistenciju,za to ce uvek nedostajati sredstava i volje da se resi.

Vidiš Nedo, ja za razliku od tebe nemam mišljenje o tome da li je vjerskih objekata premalo ili previše. Ono što znam je da se ti vjerski objekti ne grade od državnih para. Vjerske zajednice i ne mogu imati druge izvore prihoda sem donacija vjernika. A vjernici vole svoje objekte gdje se mole Bogu. Ono što vjerske zajednice uspiju da sakupe od priloga vjerujućih je dato od srca i dobrovoljno.

Za razliku od vjerskih zajednica koje po prirodi poziva kojim se bave nisu zadužene za financiranje otvaranja novih radnih mjesta, država i izabrana vlast to jesu. Ali oni imaju daleko razrađeniji sistem uzimanja para od naroda koji nije dobrovoljan. Razrezuju poreze, izmišljaju nove, deru na carini, preko sudskih i administrativnih taksa, kazni i slično. Sve se to sliva u rupu bez dna koju zovemo budžet. I ta sredstva su ogromna a načini izmišljanja novih i novih nameta te cinizam i laži koje prate zvanična objašnjenja za njihovo uvođenje su dostojni najboljih fabula u teatru apsurda. Mimo ovih budžetskih sredstava silom zakona prikupljenihu budžet država raspolaže i sredstvima od zdravsvenog i penzionog osiguranja. To je ono što svi koji rade moraju da uplaćuju opet ne dobrovoljno nego po slovu zakona.

Za razliku od popova i hodža koji nisu dužni da otvaraju nova radna mjesta država i vlast su to dužni da čine. Dužni su i da grade nove puteve, održavaju postojeće, škole, bolnice i drugo, vode brogu o socijalno ugroženim kategorijama stanovništva i slično. Ima toga još šta su država i vlast dužni ali ne rade ili rade slabo.

Dakle, tebe niko ne prisiljava da svojim prilozima gradiš vjerske objekte. Pa pošto ti sa takvim stavom, pretpostavljam i ne daješ svoje pare za to, onda prirodno nemaš ni pravo da predlažeš za koje namjene bi po tvom mišljenju bilo bolje da se ta sredstva upotrebe.
Ali stvar je naopako okrenuta. Ti koja kao zaposlena žena izgvajaš značajna sredstva puneći budžet, ne postavljaš pitanje šta je sa tim parama, zašto nam je tako očajno obrazovanja, zdravstvo, zašto se pored silnoh ubranih sredstava neko ko je teško bolestan ne može poslati na liječenje tamo gdje bi moglo biti lijeka za njega, zašto su na putevima rupe, zašto nema adekvatnih nasipa i zašto su zapušeni i neodržavani kanali za drenažu pa poslije svake kišice imamo potop... i masu drugih stvari za koje bi trebala da pitaš i imaš svoje mišljenje jer su tvoje pare uzeli.

Razmisli malo o tome ko ti zaklanja nove horizonte kako kažeš i ko ti ne gradi nove fabrike.
 
Top