LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Država se neozbiljno igra s opasnim dugovima
Javni dug Srbije u poslednje vreme povećava se veoma brzo i preti da pređe granicu koju je država sama sebi propisala kao limit visoke zaduženosti.
Naime, po Zakonu o budžetskom sistemu, usvojenom u decembru, dug države ne bi smeo biti viši od 45 odsto bruto domaćeg proizvoda, ali ozbiljni ekonomisti upozoravaju na to da ćemo već ove godine najverovatnije prekoračiti tu granicu.
Naime, ekonomista dr Stojan Stamenković kaže da je u novembru javni dug Srbije dostigao 38,5 odsto BDP-a i da je 5,6 posto viši nego u decembru 2009. Pri tom će se bitno promeniti strategija finansiranja deficita budžeta jer će se smanjiti prodaja trezorskih zapisa a povećati direktna zaduživanja, i to znači da ćemo vrlo verovatno već u 2011. godini premašiti granicu zaduženosti države od propisanih 45 odsto BDP-a, objašnjava Stamenković.
Kada je u Zakon o budžetskom sistemu, odnosno u njegove odredbe koje se odnose na fiskalnu odgovornost, uneta granica o maksimalnoj zaduženosti od 45 odsto BDP-a, vodilo se računa o tome koji nivo javnog duga bi značio previsoke troškove servisiranja, što bi moglo ugroziti normalno funkcionisanje države.
– Jedan od kriterijuma od kojih smo pošli u našim projekcijama odnosi se na visinu duga i kamata, koje se na godišnjem nivou kreću oko 15 posto. Ako bi javni dug iznosio 50 odsto BDP-a, plus 2,5 posto koliko bi se dodatno plaćalo na kamate, to bi značilo da bi troškovi servisiranja bili veoma visoki. A procenili smo i da će se posle primene zakona o denacionalizaciji formirati dodatni javni dug – objasnio je jedan od autora zakonskih odredbi o fiskalnoj odgovornosti profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Milojko Arsić.
Kada se govori o javnom dugu, ekonomisti navode da uvek treba imati u vidu i njegovu strukturu, odnosno način na koji su trošene pare koje je država pozajmila. Naime, neke od najbogatijih i najrazvijenijih zemalja sveta, poput SAD, Francuske i Velike Britanije, imaju veoma visoka zaduženja koja često prelaze i svih 100 odsto godišnjeg BDP-a. Ipak, po pravilu, te zemlje novac dobijen zaduživanjem koriste efikasno, na primer za izgradnju autoputeva ili brzih pruga, pa se ne može govoriti o tome da sadašnje generacije zadužuju buduće da bi otplaćivale današnju potrošnju. Takođe, jasno je da bogate zemlje dobijaju kredite po kamatama znatno nižim od onih na koje može računati Srbija.
Problem s javnim dugom Srbije je upravo u tome što se mi zadužujemo ne da bismo ulagali već da bismo trošili i održavali životni standard koji nam snaga naše privrede realno ne može obezbediti. Budžetska potrošnja Srbije je već godinama veća od onoga što državna kasa prihoduje, što automatski znači i povećanje državnog duga. Ali te pare nisu otišle u investicije, naprotiv: u 2008. godini u budžetu je bilo planirano 65,8 milijardi dinara namenjenih za investicije, a realizovano 30,9. U 2009. ista stvar; za investicije je planirano 27,8 milijardi, a investirano je 14,9. Manje državne investicije, nažalost, nisu značile štednju, već je taj novac preusmeren u potrošnju. Tako Stamenković upozorava na to da i u državnom budžetu za 2011. godinu nedostaje oko 13 milijardi dinara za investicije neophodne za ostvarivanje planova o rastu BDP-a.
Inače, još na kraju 2008. javni dug Srbije iznosio je 8,78 milijardi evra ili, iz sadašnje perspektive, sasvim umerenih 26,3 odsto BDP-a. Sada se popeo na 11,5 milijardi evra. To je, mora se reći, i dalje osetno manje od 14,2 milijardi evra, koliko je dug iznosio 2001. godine, pogotovo ako se uzme u obzir da je privreda Srbije danas ipak neuporedivo jača nego pre deset godina.
V. Čvorkov
Dnevnik
Javni dug Srbije u poslednje vreme povećava se veoma brzo i preti da pređe granicu koju je država sama sebi propisala kao limit visoke zaduženosti.
Naime, po Zakonu o budžetskom sistemu, usvojenom u decembru, dug države ne bi smeo biti viši od 45 odsto bruto domaćeg proizvoda, ali ozbiljni ekonomisti upozoravaju na to da ćemo već ove godine najverovatnije prekoračiti tu granicu.
Naime, ekonomista dr Stojan Stamenković kaže da je u novembru javni dug Srbije dostigao 38,5 odsto BDP-a i da je 5,6 posto viši nego u decembru 2009. Pri tom će se bitno promeniti strategija finansiranja deficita budžeta jer će se smanjiti prodaja trezorskih zapisa a povećati direktna zaduživanja, i to znači da ćemo vrlo verovatno već u 2011. godini premašiti granicu zaduženosti države od propisanih 45 odsto BDP-a, objašnjava Stamenković.
Kada je u Zakon o budžetskom sistemu, odnosno u njegove odredbe koje se odnose na fiskalnu odgovornost, uneta granica o maksimalnoj zaduženosti od 45 odsto BDP-a, vodilo se računa o tome koji nivo javnog duga bi značio previsoke troškove servisiranja, što bi moglo ugroziti normalno funkcionisanje države.
– Jedan od kriterijuma od kojih smo pošli u našim projekcijama odnosi se na visinu duga i kamata, koje se na godišnjem nivou kreću oko 15 posto. Ako bi javni dug iznosio 50 odsto BDP-a, plus 2,5 posto koliko bi se dodatno plaćalo na kamate, to bi značilo da bi troškovi servisiranja bili veoma visoki. A procenili smo i da će se posle primene zakona o denacionalizaciji formirati dodatni javni dug – objasnio je jedan od autora zakonskih odredbi o fiskalnoj odgovornosti profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Milojko Arsić.
Kada se govori o javnom dugu, ekonomisti navode da uvek treba imati u vidu i njegovu strukturu, odnosno način na koji su trošene pare koje je država pozajmila. Naime, neke od najbogatijih i najrazvijenijih zemalja sveta, poput SAD, Francuske i Velike Britanije, imaju veoma visoka zaduženja koja često prelaze i svih 100 odsto godišnjeg BDP-a. Ipak, po pravilu, te zemlje novac dobijen zaduživanjem koriste efikasno, na primer za izgradnju autoputeva ili brzih pruga, pa se ne može govoriti o tome da sadašnje generacije zadužuju buduće da bi otplaćivale današnju potrošnju. Takođe, jasno je da bogate zemlje dobijaju kredite po kamatama znatno nižim od onih na koje može računati Srbija.
Problem s javnim dugom Srbije je upravo u tome što se mi zadužujemo ne da bismo ulagali već da bismo trošili i održavali životni standard koji nam snaga naše privrede realno ne može obezbediti. Budžetska potrošnja Srbije je već godinama veća od onoga što državna kasa prihoduje, što automatski znači i povećanje državnog duga. Ali te pare nisu otišle u investicije, naprotiv: u 2008. godini u budžetu je bilo planirano 65,8 milijardi dinara namenjenih za investicije, a realizovano 30,9. U 2009. ista stvar; za investicije je planirano 27,8 milijardi, a investirano je 14,9. Manje državne investicije, nažalost, nisu značile štednju, već je taj novac preusmeren u potrošnju. Tako Stamenković upozorava na to da i u državnom budžetu za 2011. godinu nedostaje oko 13 milijardi dinara za investicije neophodne za ostvarivanje planova o rastu BDP-a.
Inače, još na kraju 2008. javni dug Srbije iznosio je 8,78 milijardi evra ili, iz sadašnje perspektive, sasvim umerenih 26,3 odsto BDP-a. Sada se popeo na 11,5 milijardi evra. To je, mora se reći, i dalje osetno manje od 14,2 milijardi evra, koliko je dug iznosio 2001. godine, pogotovo ako se uzme u obzir da je privreda Srbije danas ipak neuporedivo jača nego pre deset godina.
V. Čvorkov
Dnevnik