Država "odbija" strane investitore

[sendi]

Država "odbija" strane investitore

5. jul 2010. | 08:06 | Izvor: Blic Beograd -- Za proteklu deceniju, priliv stranih direktnih investicija u Srbiju iznosio je 12,57 milijardi dolara.
Uprkos krizi, i ove godine one pristižu, ali da bi ih bilo više, kao i da postojeći ulagači mogu još bolje da posluju, potrebno je razvijati infrastrukturu, smanjiti birokratiju i administrativnu procedure, ali i ukinuti neke poreze, ukazuju predstavnici stranih kompanija.

Goran Pitić, potpredsednik Saveta stranih investitora kaže da je trenutno primetan fokus ka pojedinačnim investitorima, ali bi on morao da bude primenjiv za sve. "Kratkoročno, takav pristup ima pozitivne efekte, ali ne i dugoročno. Umesto da se stvara poslovna klima koja bi bila podsticajna za sve ulagače, na dobitku je manjina", ističe Pitić.

Nekoliko segmenta naš sagovornik je definisao kao prioritetne. Prvi je infrastrukura – saobraćajna, zatim sektor energetike i telekomunikacija. "Zakasnilo se sa privatizacijom Jata, stanje u Železnicama Srbije je opšte poznato, a ne ubiramo ni prihode od koncesije. I u energetici se zakasnilo sa tenderima. Čini se da ni priča oko Telekoma nije vođena na optimalan način", kaže Pitić.

Drugi problem je administracija i birokratske procedure, koje su često nejasne i gde je izražen problem korupcije. "Nerazumljivi su i određeni zahtevi za poreskim naknadama, pa pojedina ministarstva ubiraju deo tih prihoda. a to je konkretno porez na šume, vode, mobilne telefone…", ističe Pitić.

Sa ovim stavom slaže se i Tanasis Kacirumpas, predsednik UO kompanije “Vip mobajl”. Kako naglašava, Srbija je sputana sporim i velikim administriranjem i nepotrebnim procedurama koje oduzimaju puno vremena.

"Na primer, mobilni telefoni koji već poseduju ateste iz EU moraju da dobiju dodatne potvrde srpskih institucija, što značajno usporava uvođenje najnovijih modela na tržište i povećava trošak koji ide na teret kupca", kaže on.

Kacirumpas Ističe i „jednu nesrećnu kriznu meru - porez od 10 odsto na upotrebu mobilnog telefona, koji je došao nenajavljen pre više od godinu dana i još je na snazi”.

Tu je i faktor krize, potvrđuje Aleksandar Radosavljević, generalni direktor Karlsberga. "Dobro je što smo godinama unazad zemlja koja harmonizuje propise sa EU. Dosta toga se uradilo da bi i strane i domaće kompanije danas bile izjednačene", ukazuje Radosavljević.

Strane direktne investicije
2000. godina - 11,3 mil. USD
2001. godina - 35,4 mil. USD
2002. godina - 326,4 mil. USD
2003. godina - 1.071,4 mil. USD
2004. godina - 965,7 mil. USD
2005. godina - 1.550,4 mil. USD
2006. godina - 4.387,4 mil. USD
2007. godina - 2.195,3 mil. USD
2008. godina - 2.487 mil. USD
2009. godina - 1,864,7 mil. USD
Izvor: Narodna banka Srbije


Pet najvećih investitora u Srbiji

Kompanija Delatnost Iznos
Telenor Komunikacija 1.602
Gasprom. Energetika 947
Fiat Grupa Automobilska 700
Filip Moris Duvanska 630
Mobilkom Telekomunik. 570


*Izvor: SIEPA, za period 2001.-2009.
Napomena: Realizovane i planirane investicije

B92

 

[StevanBozic]

Kako to radi Svilajnac

Mislim da bi cela Srbija trebala da se ugleda na opštinu Svilajnac. Ne vidim, iskreno, u čemu je toliki problem da se brže uvede red u administraciju i brže sprovede najavljena mera giljotine propisa. Ovo je za primer:


Gorica Dimčić Tasić, predsednica opštine Svilajnac


Za Vas govore...

Do sredine 2012. godine u opštini Svilajnac biće izgrađena prva „Panasonikova“ fabrika na Balkanu. U proizvodnju halogenih rasvetnih tela Japanci će investirati 15 miliona evra, koliko su, tokom poslednje dve godine, svi drugi investitori zajedno uložili u izgradnju proizvodnih pogona u ovoj opštini. Tako će u industrijskoj zoni posao naći oko hiljadu ljudi, rekla je za emisiju „Korak bliže biznisu“ gradonačelnica Svilajnca Gorica Dimčić Tasić. Prema njenim rečima, lokalna samouprava nudi ulagačima značajne pogodnosti i poziva kako strane, tako i poslovne ljude iz zemlje i dijaspore da provere zašto je dobro investirati baš u Svilajnac. Prilog Ranke Pavlović.

Zahvaljujući naprednim idejama lokalne samouprave, opština Svilajnac postala je pravo malo privredno „čudo“, pohvalila se gradonačelnica Dimčić. Da bi grad Svilajnac privukao ugledne investitore, kaže ona, morao je da im ponudi razne povlastice, odrekne se naknada i svoju administraciju podredi privredi. Tako se građevinske i sve ostale dozvole u Svilajncu mogu dobiti za vrlo kratko vreme, zatim, investitori su oslobođeni svih komunalnih taksa u roku od tri godine, što za svakog poslovnog čoveka predstavlja značajan izdatak. Omogućen je zakup zemljišta na 99 godina bez finansijske nadoknade, ali je uslovljen brojem zaposlenih ljudi. Od ukupnog broja zaposlenih, najmanje 80 procenata mora biti sa teritorije opštine Svilajnac. To su lica evidentirana u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, a trenutno ih ima oko dve hiljade.

Prema rečima predsednice Dimčić, prvi investitor, pre dve godine, bila je nemačka fabrika „Reum“, koja u Svilajncu gradi fabriku plastičnih delova za automobile. Investicija je vredna 10 miliona evra, proizvodnja će početi na jesen ove godine, a posao će naći 320 radnika. Na preporuku ovog investitora u opštinu Svilajnac dolazi i japanska kompanija „Panasonik“. Ona će već od oktobra, u iznajmljenom prostoru početi sa proizvodnjom halogenih rasvetnih tela a za dve godine, kada bude gotova fabrika, proizvodnja će krenuti punim kapacitetom i upošljavaće 300 radnika.

Austrijska građevinska kompanija „Por“ će u saradnji sa domaćom firmom „Konstraktiv trejd“ izgraditi fabriku za proizvodnju betonskih pragova za železnice, koji će se u potpunosti izvoziti, rekla je Dimčić. Ona je podsetila da je izraelsko-švajcarska firma „Tristan freš“, u kooperaciji sa domaćim proizvođačima proizvela gotovo 400 tona kornišona, a u planu je da do kraja godine izgradi distributivni centar i pogon za preradu voća i povrća, koji će uposliti 30 radnika. Ta investicija vredna je dva miliona evra. Za Svilajnac je značajna i investicija izraelske kompanije „Grin onli“, koja je uložila 350 hiljada evra u zasad začinskog bilja.

Osim stranaca, svoje mesto u Svilajncu našlo je i nekoliko domaćih preduzeća. Jedno od njih je beogradska firma „Globus“, koja će sagraditi fabriku za preradu mesa. Od opštine će dobiti klanicu, a zauzvrat će morati da otkupljuje meso iz tog regiona, i do jeseni zaposli 130 Svilajnčana.

Među poslovima, profitabilnim na duži rok, je razvoj ruralnog turizma, istakla je Dimčić. Kako kaže, time se još niko u opštini Svilajnac ne bavi. Zatim, izgradnja mini mlekara i proizvodnja mlečnih artikala, takođe, može postati dobar biznis, jer je Svilajnac veliki proizvođač mleka, koje se sada odvozi u Šabac i Beograd na preradu. I niz drugih poljoprivrednih kultura, mogao bi se preraditi, recimo, u mini sušarama i kao gotov proizvod plasirati na domaće ili inostrano tržište.

Osim industrijske zone od 5 hektara, koju je gotovo potpuno zakupio „Panasaonik“, uskoro će biti otvorena još jednu takva zona, površine 23 hektara, gde će biti prostora i za manje firme. Inače, opština Svilajnac ima 25 hiljada stanovnika u Srbiji i oko 8 hiljda stanovnika na privremenom radu u inostranstvu.