LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Država ne zna šta je njena imovina
Izvor: Novosti
Beograd -- Zakon o javnoj svojini na jesen bi trebalo da se nađe pred poslanicima, a da država do tada neće znati šta je sve u njenom vlasništvu.
To što popis imovine neće biti završen u roku, u Republičkoj direkciji za imovinu kažu nije njihova krivica, jer korisnici imovine odbijaju da daju podatke o kvadratima i njihovom stanju.
"Vladinom uredbom o evidenciji nepokrenosti propisana je dužnost korisnika sredstava u državnoj svojini da vode evidenciju o stanju i kretanju sredstava koja koriste, i dostavljaju podatke Direkciji. Uočeno je, međutim, da izvestan broj korisnika izbegava zakonske obaveze, i ne ažurira blagovremeno podatke o promenama", upozorava direktor Direkcije Bratislav Pejković.
Pošto tih podataka nema, ne može se reći ni kada će konačno biti završen kompletan popis. A i ono što je popisano, objašnjavaju u Direkciji, promenljiva je kategorija.
Zbog ovakve situacije postoji bojazan da, bez preciznog i jasnog popisa oranica, šuma, građevinskih parcela i nekretnina, lokala, hektara i zgrada volšebno nestane u privatnim rukama.
Bojan Kostreš, šef radne grupe za izradu radne verzije Nacrta zakona o javnoj svojini, poručuje da stvari ne moraju da budu tako crne kao što na prvi pogled izgledaju.
"Za prenos javne svojine na lokalne samouprave i Vojvodinu nije neophodno da država zna šta sve poseduje. Jer, zakonom će se načelno reći, recimo: „Šume na teritoriji AP Vojvodine pripadaju pokrajini“ ili „opštine koje su do sada bile korisnici građevinskog zemljišta sada postaju njegovi vlasnici“. I onda sve šume ili građevinsko zemljište automatski prelaze na nove vlasnike", navodi Kostreš.
Opština ili pokrajina direktno su zainteresovane da utvrde šta je njihovo i da li je nešto u međuvremenu otuđeno. Broj eventualnih spornih otuđenja ne bi trebalo, kako su nam objasnili, da prelazi jedan odsto ukupne imovine, a izvesno je da će novi titulari, odnosno 189 opština po Srbiji, plus Vojvodina, bolje ući u trag misteriozno nestaloj imovini, nego što to može jedna direkcija. Očekuje se da će, kad do podataka dođu, pokrenuti sve zakonske mehanizme da ukradenu imovinu i vrate.
Podaci koje ima Direkcija za imovinu prilično se razlikuju od podataka koje je Srbija dala u odgovorima na Upitnik EK. Tako je, recimo, Vlada navela da je u državnoj svojini 1,3 miliona hektara šume, a prema podacima Direkcije taj broj je 302.702 hektara i 96 kvadratnih metara. Zvanični podaci Ministarstva poljoprivrede kažu i da država izdaje u zakup 424.528 hektara oranica, dok ih je u Direkciji popisano samo oko 146.661 hektar. Niko nema odgovor na pitanje zašto se ovi brojevi ne slažu.
Izvor: Novosti
Beograd -- Zakon o javnoj svojini na jesen bi trebalo da se nađe pred poslanicima, a da država do tada neće znati šta je sve u njenom vlasništvu.
"Vladinom uredbom o evidenciji nepokrenosti propisana je dužnost korisnika sredstava u državnoj svojini da vode evidenciju o stanju i kretanju sredstava koja koriste, i dostavljaju podatke Direkciji. Uočeno je, međutim, da izvestan broj korisnika izbegava zakonske obaveze, i ne ažurira blagovremeno podatke o promenama", upozorava direktor Direkcije Bratislav Pejković.
Pošto tih podataka nema, ne može se reći ni kada će konačno biti završen kompletan popis. A i ono što je popisano, objašnjavaju u Direkciji, promenljiva je kategorija.
Zbog ovakve situacije postoji bojazan da, bez preciznog i jasnog popisa oranica, šuma, građevinskih parcela i nekretnina, lokala, hektara i zgrada volšebno nestane u privatnim rukama.
Bojan Kostreš, šef radne grupe za izradu radne verzije Nacrta zakona o javnoj svojini, poručuje da stvari ne moraju da budu tako crne kao što na prvi pogled izgledaju.
"Za prenos javne svojine na lokalne samouprave i Vojvodinu nije neophodno da država zna šta sve poseduje. Jer, zakonom će se načelno reći, recimo: „Šume na teritoriji AP Vojvodine pripadaju pokrajini“ ili „opštine koje su do sada bile korisnici građevinskog zemljišta sada postaju njegovi vlasnici“. I onda sve šume ili građevinsko zemljište automatski prelaze na nove vlasnike", navodi Kostreš.
Opština ili pokrajina direktno su zainteresovane da utvrde šta je njihovo i da li je nešto u međuvremenu otuđeno. Broj eventualnih spornih otuđenja ne bi trebalo, kako su nam objasnili, da prelazi jedan odsto ukupne imovine, a izvesno je da će novi titulari, odnosno 189 opština po Srbiji, plus Vojvodina, bolje ući u trag misteriozno nestaloj imovini, nego što to može jedna direkcija. Očekuje se da će, kad do podataka dođu, pokrenuti sve zakonske mehanizme da ukradenu imovinu i vrate.
Podaci koje ima Direkcija za imovinu prilično se razlikuju od podataka koje je Srbija dala u odgovorima na Upitnik EK. Tako je, recimo, Vlada navela da je u državnoj svojini 1,3 miliona hektara šume, a prema podacima Direkcije taj broj je 302.702 hektara i 96 kvadratnih metara. Zvanični podaci Ministarstva poljoprivrede kažu i da država izdaje u zakup 424.528 hektara oranica, dok ih je u Direkciji popisano samo oko 146.661 hektar. Niko nema odgovor na pitanje zašto se ovi brojevi ne slažu.