LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Država krši zakon star mesec dana
8. decembar 2010. | 08:12 | Izvor: Danas
Beograd -- Država bu u 2011. mogla da ispoštuje zakon o fiskalnoj odgovornosti samo ako značajno smanji rashode i uštedi oko jedan odsto BDP ili preko 30 milijardi dinara.
Član Ekonomskog saveta premijera Srbije i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić kaže da je ključna mera za svođenje rashoda u održive okvire značajno umanjenje januarske indeksacije plata i penzija.
"Umesto povećanja za pun iznos inflacije u prethodnih šest meseci, što bi iznosilo oko pet odsto, plate i penzije u januaru će se povećati za najviše dva procenta, čime će se uštedeti oko 0,8 odsto BDP-a", navodi Arsić, dodajući, da time ipak ostaje još oko jedan procenat BDP-a koji mora da se uštedi na drugim mestima.
Međutim, samo smanjenje povećanja na dva odsto predstavlja kršenje zakona o fiskalnoj odgovornosti u kojem se navodi da će rast biti jednak šestomesečnoj inflaciji, što znači da država krši zakon koji je donela pre samo mesec dana i to pre nego što je i počela da po njemu postupa.
Kako bi se izbeglo kršenje zakona, država će morati da tokom decembra promeni novi zakon, što onda otvara pitanje ozbiljnosti i svrsishodnosti donošenja zakona o fiskalnoj odgovornosti u Srbiji, kada on može da bude menjan na svakih par meseci u skladu sa razvojem ekonomskih okolnosti i političkih prioriteta.
On je podsetio da će do sada usvojene izmene u poreskoj i carinskoj politici uticati na smanjenje javnih prihoda u odnosu na bruto domaći proizvod i da će samo zbog primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji Srbija ostati bez osam milijardi dinara carinskih prihoda.
Ukidanje poreza na mobilnu telefoniju od 1. januara smanjiće prihode za dodatnih šest milijardi dinara. S druge strane, povećanjem akcize na cigarete i ukidanjem pojedinih olakšica kod poreza na dobit, doći će do izvesnog povećanja prihoda, ali ne većeg od osam milijardi dinara.
Kako napominje Arsić, očekuje se da deo fiskalnog deficita nastao infrastrukturnim ulaganjima bude finansiran iz prodaje Telekoma Srbije. Ovaj ekonomista pozdravlja predlog ministra ekonomije da polovina prihoda od prodaje akcija ove kompanije bude upotrebljena za vraćanje skupih kredita Londonskom klubu poverilaca i drugim institucijama i da se ti krediti zamene jeftinim zajmovima za infrastrukturne projekte.
Time bi se učešće javnog duga Srbije smanjilo za dva do tri procenta i doprinelo dugoročno održivim javnim finansijama, a pošto bi kredite za izgradnju infrastrukture davale međunarodne organizacije, svi projekti bi prethodno morali da prođu testove ekonomske opravdanosti „što po svoj prilici ne bi bio slučaj kada bi se projekti neposredno finansirali prihodima od privatizacije“.
Kao dodatnu korist Arsić navodi to što bi se vraćanjem dugova novcem od Telekoma, predupredila mogućnost da u predizbornoj godini taj novac bude iskorišten za tekuću potrošnju, odnosno za plate, penzije i druge troškove.
Ne kršiti pravila već prve godine
"Kako se aranžman sa MMF-om završava u toku 2011. godine, koja je ujedno i prva godina primene novousvojenih pravila fiskalne odgovornosti, za ostvarenje srednjoročnih makroekonomskih ciljeva veoma je važno da fiskalni deficit u 2011. godini bude u skladu sa fiskalnim pravilima. Kršenje tih pravila već u prvoj godini primene imalo bi izrazito negativan uticaj na kredibilitet ekonomske politike, što bi se negativno odrazilo na kreditni rejting zemlje i priliv kapitala iz inostranstva", kaže Milojko Arsić.
B92
8. decembar 2010. | 08:12 | Izvor: Danas
Beograd -- Država bu u 2011. mogla da ispoštuje zakon o fiskalnoj odgovornosti samo ako značajno smanji rashode i uštedi oko jedan odsto BDP ili preko 30 milijardi dinara.
Član Ekonomskog saveta premijera Srbije i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić kaže da je ključna mera za svođenje rashoda u održive okvire značajno umanjenje januarske indeksacije plata i penzija.
"Umesto povećanja za pun iznos inflacije u prethodnih šest meseci, što bi iznosilo oko pet odsto, plate i penzije u januaru će se povećati za najviše dva procenta, čime će se uštedeti oko 0,8 odsto BDP-a", navodi Arsić, dodajući, da time ipak ostaje još oko jedan procenat BDP-a koji mora da se uštedi na drugim mestima.
Međutim, samo smanjenje povećanja na dva odsto predstavlja kršenje zakona o fiskalnoj odgovornosti u kojem se navodi da će rast biti jednak šestomesečnoj inflaciji, što znači da država krši zakon koji je donela pre samo mesec dana i to pre nego što je i počela da po njemu postupa.
Kako bi se izbeglo kršenje zakona, država će morati da tokom decembra promeni novi zakon, što onda otvara pitanje ozbiljnosti i svrsishodnosti donošenja zakona o fiskalnoj odgovornosti u Srbiji, kada on može da bude menjan na svakih par meseci u skladu sa razvojem ekonomskih okolnosti i političkih prioriteta.
On je podsetio da će do sada usvojene izmene u poreskoj i carinskoj politici uticati na smanjenje javnih prihoda u odnosu na bruto domaći proizvod i da će samo zbog primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji Srbija ostati bez osam milijardi dinara carinskih prihoda.
Ukidanje poreza na mobilnu telefoniju od 1. januara smanjiće prihode za dodatnih šest milijardi dinara. S druge strane, povećanjem akcize na cigarete i ukidanjem pojedinih olakšica kod poreza na dobit, doći će do izvesnog povećanja prihoda, ali ne većeg od osam milijardi dinara.
Kako napominje Arsić, očekuje se da deo fiskalnog deficita nastao infrastrukturnim ulaganjima bude finansiran iz prodaje Telekoma Srbije. Ovaj ekonomista pozdravlja predlog ministra ekonomije da polovina prihoda od prodaje akcija ove kompanije bude upotrebljena za vraćanje skupih kredita Londonskom klubu poverilaca i drugim institucijama i da se ti krediti zamene jeftinim zajmovima za infrastrukturne projekte.
Time bi se učešće javnog duga Srbije smanjilo za dva do tri procenta i doprinelo dugoročno održivim javnim finansijama, a pošto bi kredite za izgradnju infrastrukture davale međunarodne organizacije, svi projekti bi prethodno morali da prođu testove ekonomske opravdanosti „što po svoj prilici ne bi bio slučaj kada bi se projekti neposredno finansirali prihodima od privatizacije“.
Kao dodatnu korist Arsić navodi to što bi se vraćanjem dugova novcem od Telekoma, predupredila mogućnost da u predizbornoj godini taj novac bude iskorišten za tekuću potrošnju, odnosno za plate, penzije i druge troškove.
Ne kršiti pravila već prve godine
"Kako se aranžman sa MMF-om završava u toku 2011. godine, koja je ujedno i prva godina primene novousvojenih pravila fiskalne odgovornosti, za ostvarenje srednjoročnih makroekonomskih ciljeva veoma je važno da fiskalni deficit u 2011. godini bude u skladu sa fiskalnim pravilima. Kršenje tih pravila već u prvoj godini primene imalo bi izrazito negativan uticaj na kredibilitet ekonomske politike, što bi se negativno odrazilo na kreditni rejting zemlje i priliv kapitala iz inostranstva", kaže Milojko Arsić.
B92