Član
- Učlanjen(a)
- 08.09.2010
- Poruka
- 242
Ових дана свједоци смо необичне иницијативе, такорећи праве акције удружења грађана "Свети Сава" из Лазаревца који су на свом ФБ профилу објавили фотографије и имена свих дилера наркотика у Лазаревцу. Прије тога, плакате са истим садржајем су лијепили на јавним мјестима самом граду.
Домаћа јавност се узбуркала, у Лазаревац су се сјатили извјештачи многих медија, чак и страних, прозвани дилери су почели да пријете одмаздом али полиција ћути. Нико се не оглашава по овом питању. И Држава ћути, сви се праве мутави.
Мени се чини да је ово прави и једини исправан пут у друштву које је огрезло у безакоње, политикантство, криминал и корупцију, издају националних интереса, једном ријечју, друштво које то престаје да буде.
Шта ви мислите о овој акцији?
Прилог на тему:
Извор: БасељенскаТВ 10. новембар 2013.
Ових дана сте већ прочитали вест о акцији Лазаревачких родитеља. Када већ нису имали храбрости да заврше започет посао, на пола пута су информације о локалним дилерима објавили у медијима. Држава се не бави овим проблемом пошто је заузета кршењем Устава и рушењем државе?
Ту су продавци дроге, ту су слике, све неопходне информације.
Зашто неспсособна тројка Дачић, Вучић и Николић не проговара о овом проблему?
Милан Дамјанац (Фото: Десна мисао)
Милан Дамјанац:
Појам државе и државних институција је код нас неодвојив од партитократије. Свака власт се, више или мање, трудила да утиче на све сфере друштвеног живота, те тако и на судску, а самим тим и на све државне институције. Политички притисак је толико снажан да пречесто кривичне пријаве против богатих и утицајних нестају из редовне процедуре а завршавају на столу политичара чиме се проблеми завршавају далеко од очију јавности, на друкчији и нелегалан начин.
Да не спомињемо да је финансирање политичких партија, без обзира на коју се конкретно мисли, и даље добрим делом у сивој зони и да финансијери касније уживају одређену врсту заштите. Наравно, не мислим да је то овде случај, већ говорим о спрези политике и нелегалног тока новца. Могло би се рећи да постоји мноштво разлога зашто држава у овом конкретном случају не реагује и не реши проблем на који грађани указују. Овим поступком, грађани су изразили можда и најбоље срочену критику рада полиције и надлежних органа, иако је полиција неодвојива од утицаја било које извршне власти.
Ћутање државе је врло упадљиво, као што је упадљиво и то да је држави прече да похапси све оне који би могли на посредан или непосредан начин утицати на излазност Срба на северу Космета, на поновљеним избрима сепаратистичке творевине „Косово“. Држава је, дакле, а самим тим и институције, у ситуацији да слуша извршну власт којој је прече и важније да обезбеди успех избора које је расписала Атифете Јахтјага него да реши горуће проблеме српског друштва.
Изгледа да је данас исплатљивије бити дилер дроге него припадник неке од патриотских организација. Суштина целог проблема је у следећем- власт се не бави ониме што би требало да донесе добробит грађанима, већ ониме што ће им обезбедити добијање следећих избора. Не само ова, већ малтене свака власт. Уклањање дилера са улица није проритет али обезбеђивање подршке странаца за још један мандат итекако јесте. Ради се о листи приоритета, а народна добробит није ни близу те листе.
Миле Арнаут
Миле Арнаут:
Грађани Лазаревца су направили шта су могли са средствима, знањем и могућностима са којима располажу.
Што се тиче државе, односно полиције као представника српске државе она све то јако добро зна, много боље, више и прецизније него грађани јер кључни увозник дроге који је грађанима невидљив је управо та полиција и БИА.
Главни и кључни дилер или увозник дроге у Србији је човек који седи у генералштабу полиције. Главну профит и зараду од тога посла узима он и остали генерали а ови улични дилери сто их понекада похапсе и осуде су људи који се мало отргну “босу” и стога им следи нека мала казна у виду хапшења и затвора а та хапшења се чине јавно да се види да, забога, полиција нешто ради. Наравно тог човека у генералштабу сви у полицији знају и верују да он део новца уплаћује у буџет “јер он то тако каже” а ја сам потпуно сигуран да од тога нема ништа да држава пребијене банке видела од тога посла није.
Када би се сабрала корист од тог новца и криминал који је последица наркоманије разлика је запрепашћујуће негативна у корист криминала који почине наркомани.
Да држава заиста жели да дрогу склоне са улица она то би решила преко ноћи, похапсила дилере, ушла у токове новца, похапсила главне играче и ствар је ресена. Неће то да уради јер људи који представљају државу стоје иза послова увоза дрога. Породице ћуте јер нико не жели да околина зна да им је дете наркоман и тако се круг затвара ћутањем. Ови зарађују ћутањем, ови други ћуте да се срамота не види да им је дете наркоман.
Следећи потез грађана Лазаревца и целе Србије мора да буде да траже измену казнених одредби у Кривичном Закону о казнама дилера дрога да се оне подигну за најмање десет пута, казна затвора од најмање 20 година те одузимање не само стечене него и наслеђене имовине не само дилерима него и сваком на кога се посумња да се дилерова имовина води на њиховим именима. Ако ти грађани очекују да им ова полиција помоћи грдно се варају. У полицији има поштених људи али ти људи нису на позицијама који могу нешто да промене. Притисак се мора вршити на све где се може успети и на људе који на то могу утицати.
Зло кроз које пролазе породице наркомана је нама обичним грађанима невидљиво. Нажалост, имао сам прилику да својим очима видим пакао неких породица које су имале децу наркомане и стога потпуно свестан говорим о тим казненим последицама по дилере дрога. Када бих био у могућности да одлучујем и када би се за дилере дроге тражила и смртна казна ја бих је потписао иако сам велики противник такве казне.
Увозници и дилери дрога су истински злочинци према којима се не сме имати никаква милост, по човечанство они су гори од било којих других злочинаца.
Весна Веизовић
Весна Веизовић:
Имала сам прилику једну годину, да свако јутро посматрам како добро познати дилери дроге седе са инспекторима из полиције за истим столом и пију кафу. Годину дана сам размишљала:Да ли је могуће да је бахатост тих „чувара реда и мира“ толико велика да се чак више и не скривају?!
Ако имамо у виду неоспорну чињеницу да живимо у једној мафијашкој држави у којој је сам врх Владе и полиције до те мере огрезао у криминалу да се понаша као да је цела Србија њихово приватно власништво са којим располаже како се коме свиди, онда је потез грађана Лазаревца једна велика храброст. Људи просто нису више били у стању да гледају шта се ради пред њиховим очима: Уместо да полиција хапси криминалце она их штити.
Дешавање на локалном нивоу које су грађани Лазаревца предочили јавности, а које је пак исто у већини општина у Србији, ако не и у свим, је слика и прилика ситуације на државном нивоу. Да је среће да се сви угледају на ове људе, који немају од кога да очекују помоћ, да се покрену и удруже у борби против криминала.
Стога уопште није чудно што се не оглашава нико из Владе поводом случаја у Лазаревцу, јер ово није напад само на лазаревачку полицију, нити на лазаревачке криминалце, већ на Милорада Вељовића, Ивицу Дачића, Александра Вучића, на сам врх те криминалне пирамиде која се може урушити једино оваквим потезима појединаца и удружења грађана.
Прошле године слична акција је спроведена у Мексику, далеко познатијем по криминалним активности власти и сарадњом са криминалцима. Грађани су узели оружје у руке и кренули да хапсе криминалце. Након пар дана добили су подршку полиције и своје владе и колко – толко се ситуација довела у ред.
Код нас мук! Ни на претње криминалаца нико не реагује, већ их отворено штите а прете грађанима. То значи да смо у далеко горој ситуацији него било која друга држава у којој цвета криминал, самим тим и мере требају бити репресивније, наравно уколико буде вољних да подрже грађане Лазаревца и исту акцију спроведу и у свом граду.
Милутин Милошевић
Милутин Милошевић:
Акције грађана Лазаревца са јавним објављивањем фотографија, биографија, адреса и свега што је потребно да се ухапси трговац дрогом, су веома неочекивани гестови који су привукли пажњу домаће и међународне јавности. Ма колико претили криминалци у скупим аутомобилима, ради се о претњама празном пушком. Било какав скандал, у смислу малтретирања иницијатора ових акција, могао би да ескалира лавином догађања која би однела многе полицијске функционере, судије, тужиоце и политичаре. Сада ником није до изазивања судбине. Наиме, у Лазаревцу је много домаћих и страних извештача. Сваки напад на недужног грађанина, Србију би ставио на списак земаља у којима влада безакоње, што, у ствари и јесте реалност.
Нити један трговац наркотицима, јавна је тајна, не може да опстане без заштите полиције, правосуђа и политике. Годинама су грађене конструкције ове врсте организованог криминала. Људи су се мењали али је начин организовања остао исти. Највеће количине дроге производе се у Афганистану и Колумбији али без сумње, производе се и у многим другим земљама. Србија је занемарљива као произвођач али је веома битна раскрсница путева дроге, а то је уносна чињеница за све који се нађу у послу.
Криминалци који се баве овом трговином имају своје добављаче, као и своје купце. Све би то било узалуд да немају залеђину у полицији, тужилаштву, судству и политици. Сасвим је уобичајена слика да полицијски инспектор јавно седи по локалима са најјачим нарко-дилерима у крају. Ако се неко дрзне да ово пријави, инспектор се позове на легалну методу рада са инсајдерима из подземља. И вук сит и овце на броју, а грађанину који је пријавио следи малтретирање, за пример другима. Ако ствар ипак доспе до суда, ревносни инспектор јавља тужиоцу и судији да се ради о човеку који редовно и за њих издваја „ону суму“ месечно. Знаш, то је онај…Тако неки инспектори, судије и тужиоци али и многи политичари возе скупе аутомобиле, водају швалерке на „службена путовања“ по скупим дестинацијама, купују куће, станове и викендице. Било је новаца на претек и за финансирање политичких кампања и страначких инфраструктура.
И све је то ишло лагано, уиграним током, док се грађани Лазаревца не досетише. Свако дете, у сваком месту, зна ко продаје дрогу. Многи људи имају компјутер и штампач, па самим тим и могућност штампања познатих информација. Сваки частан грађанин може да направи фацебоок профил, у неком интернет кафеу, у било ком месту ове државе и да инкогнито објави фотографије и податке које поседује. Таквим се гестом присиљавају да реагују и полиција и правосуђе и политика, без обзира што се тиме одричу одличне и сигурне зараде. Боље да се одрекну зараде него да траже ђавола! Ко зна докле ово све може да иде?! Није се Александар Вучић напрасно сетио најаве борбе против наркоманије, већ што су ментори узнемирени даљим подржавањем социјално неприхватљивог политичара, што је као сипање у буре без дна. Нико из ланца није безбедан!
Грађани Србије, ово је ваш изум и изузетна прилика да зверима дрмате кавез неопажено! Храбро, с вером у Бога, за боље сутра, покрените лавину у целој земљи! Може ово да испадне много боље него што можете да сањате.
Домаћа јавност се узбуркала, у Лазаревац су се сјатили извјештачи многих медија, чак и страних, прозвани дилери су почели да пријете одмаздом али полиција ћути. Нико се не оглашава по овом питању. И Држава ћути, сви се праве мутави.
Мени се чини да је ово прави и једини исправан пут у друштву које је огрезло у безакоње, политикантство, криминал и корупцију, издају националних интереса, једном ријечју, друштво које то престаје да буде.
Шта ви мислите о овој акцији?
Прилог на тему:
(Фото: Фејсбук)
Зашто држава штити лазаревачке наркодилере?
Извор: БасељенскаТВ 10. новембар 2013.
Ових дана сте већ прочитали вест о акцији Лазаревачких родитеља. Када већ нису имали храбрости да заврше започет посао, на пола пута су информације о локалним дилерима објавили у медијима. Држава се не бави овим проблемом пошто је заузета кршењем Устава и рушењем државе?
Ту су продавци дроге, ту су слике, све неопходне информације.
Зашто неспсособна тројка Дачић, Вучић и Николић не проговара о овом проблему?
Милан Дамјанац:
Појам државе и државних институција је код нас неодвојив од партитократије. Свака власт се, више или мање, трудила да утиче на све сфере друштвеног живота, те тако и на судску, а самим тим и на све државне институције. Политички притисак је толико снажан да пречесто кривичне пријаве против богатих и утицајних нестају из редовне процедуре а завршавају на столу политичара чиме се проблеми завршавају далеко од очију јавности, на друкчији и нелегалан начин.
Да не спомињемо да је финансирање политичких партија, без обзира на коју се конкретно мисли, и даље добрим делом у сивој зони и да финансијери касније уживају одређену врсту заштите. Наравно, не мислим да је то овде случај, већ говорим о спрези политике и нелегалног тока новца. Могло би се рећи да постоји мноштво разлога зашто држава у овом конкретном случају не реагује и не реши проблем на који грађани указују. Овим поступком, грађани су изразили можда и најбоље срочену критику рада полиције и надлежних органа, иако је полиција неодвојива од утицаја било које извршне власти.
Ћутање државе је врло упадљиво, као што је упадљиво и то да је држави прече да похапси све оне који би могли на посредан или непосредан начин утицати на излазност Срба на северу Космета, на поновљеним избрима сепаратистичке творевине „Косово“. Држава је, дакле, а самим тим и институције, у ситуацији да слуша извршну власт којој је прече и важније да обезбеди успех избора које је расписала Атифете Јахтјага него да реши горуће проблеме српског друштва.
Изгледа да је данас исплатљивије бити дилер дроге него припадник неке од патриотских организација. Суштина целог проблема је у следећем- власт се не бави ониме што би требало да донесе добробит грађанима, већ ониме што ће им обезбедити добијање следећих избора. Не само ова, већ малтене свака власт. Уклањање дилера са улица није проритет али обезбеђивање подршке странаца за још један мандат итекако јесте. Ради се о листи приоритета, а народна добробит није ни близу те листе.
Миле Арнаут:
Грађани Лазаревца су направили шта су могли са средствима, знањем и могућностима са којима располажу.
Што се тиче државе, односно полиције као представника српске државе она све то јако добро зна, много боље, више и прецизније него грађани јер кључни увозник дроге који је грађанима невидљив је управо та полиција и БИА.
Главни и кључни дилер или увозник дроге у Србији је човек који седи у генералштабу полиције. Главну профит и зараду од тога посла узима он и остали генерали а ови улични дилери сто их понекада похапсе и осуде су људи који се мало отргну “босу” и стога им следи нека мала казна у виду хапшења и затвора а та хапшења се чине јавно да се види да, забога, полиција нешто ради. Наравно тог човека у генералштабу сви у полицији знају и верују да он део новца уплаћује у буџет “јер он то тако каже” а ја сам потпуно сигуран да од тога нема ништа да држава пребијене банке видела од тога посла није.
Када би се сабрала корист од тог новца и криминал који је последица наркоманије разлика је запрепашћујуће негативна у корист криминала који почине наркомани.
Да држава заиста жели да дрогу склоне са улица она то би решила преко ноћи, похапсила дилере, ушла у токове новца, похапсила главне играче и ствар је ресена. Неће то да уради јер људи који представљају државу стоје иза послова увоза дрога. Породице ћуте јер нико не жели да околина зна да им је дете наркоман и тако се круг затвара ћутањем. Ови зарађују ћутањем, ови други ћуте да се срамота не види да им је дете наркоман.
Следећи потез грађана Лазаревца и целе Србије мора да буде да траже измену казнених одредби у Кривичном Закону о казнама дилера дрога да се оне подигну за најмање десет пута, казна затвора од најмање 20 година те одузимање не само стечене него и наслеђене имовине не само дилерима него и сваком на кога се посумња да се дилерова имовина води на њиховим именима. Ако ти грађани очекују да им ова полиција помоћи грдно се варају. У полицији има поштених људи али ти људи нису на позицијама који могу нешто да промене. Притисак се мора вршити на све где се може успети и на људе који на то могу утицати.
Зло кроз које пролазе породице наркомана је нама обичним грађанима невидљиво. Нажалост, имао сам прилику да својим очима видим пакао неких породица које су имале децу наркомане и стога потпуно свестан говорим о тим казненим последицама по дилере дрога. Када бих био у могућности да одлучујем и када би се за дилере дроге тражила и смртна казна ја бих је потписао иако сам велики противник такве казне.
Увозници и дилери дрога су истински злочинци према којима се не сме имати никаква милост, по човечанство они су гори од било којих других злочинаца.
Весна Веизовић:
Имала сам прилику једну годину, да свако јутро посматрам како добро познати дилери дроге седе са инспекторима из полиције за истим столом и пију кафу. Годину дана сам размишљала:Да ли је могуће да је бахатост тих „чувара реда и мира“ толико велика да се чак више и не скривају?!
Ако имамо у виду неоспорну чињеницу да живимо у једној мафијашкој држави у којој је сам врх Владе и полиције до те мере огрезао у криминалу да се понаша као да је цела Србија њихово приватно власништво са којим располаже како се коме свиди, онда је потез грађана Лазаревца једна велика храброст. Људи просто нису више били у стању да гледају шта се ради пред њиховим очима: Уместо да полиција хапси криминалце она их штити.
Дешавање на локалном нивоу које су грађани Лазаревца предочили јавности, а које је пак исто у већини општина у Србији, ако не и у свим, је слика и прилика ситуације на државном нивоу. Да је среће да се сви угледају на ове људе, који немају од кога да очекују помоћ, да се покрену и удруже у борби против криминала.
Стога уопште није чудно што се не оглашава нико из Владе поводом случаја у Лазаревцу, јер ово није напад само на лазаревачку полицију, нити на лазаревачке криминалце, већ на Милорада Вељовића, Ивицу Дачића, Александра Вучића, на сам врх те криминалне пирамиде која се може урушити једино оваквим потезима појединаца и удружења грађана.
Прошле године слична акција је спроведена у Мексику, далеко познатијем по криминалним активности власти и сарадњом са криминалцима. Грађани су узели оружје у руке и кренули да хапсе криминалце. Након пар дана добили су подршку полиције и своје владе и колко – толко се ситуација довела у ред.
Код нас мук! Ни на претње криминалаца нико не реагује, већ их отворено штите а прете грађанима. То значи да смо у далеко горој ситуацији него било која друга држава у којој цвета криминал, самим тим и мере требају бити репресивније, наравно уколико буде вољних да подрже грађане Лазаревца и исту акцију спроведу и у свом граду.
Милутин Милошевић:
Акције грађана Лазаревца са јавним објављивањем фотографија, биографија, адреса и свега што је потребно да се ухапси трговац дрогом, су веома неочекивани гестови који су привукли пажњу домаће и међународне јавности. Ма колико претили криминалци у скупим аутомобилима, ради се о претњама празном пушком. Било какав скандал, у смислу малтретирања иницијатора ових акција, могао би да ескалира лавином догађања која би однела многе полицијске функционере, судије, тужиоце и политичаре. Сада ником није до изазивања судбине. Наиме, у Лазаревцу је много домаћих и страних извештача. Сваки напад на недужног грађанина, Србију би ставио на списак земаља у којима влада безакоње, што, у ствари и јесте реалност.
Нити један трговац наркотицима, јавна је тајна, не може да опстане без заштите полиције, правосуђа и политике. Годинама су грађене конструкције ове врсте организованог криминала. Људи су се мењали али је начин организовања остао исти. Највеће количине дроге производе се у Афганистану и Колумбији али без сумње, производе се и у многим другим земљама. Србија је занемарљива као произвођач али је веома битна раскрсница путева дроге, а то је уносна чињеница за све који се нађу у послу.
Криминалци који се баве овом трговином имају своје добављаче, као и своје купце. Све би то било узалуд да немају залеђину у полицији, тужилаштву, судству и политици. Сасвим је уобичајена слика да полицијски инспектор јавно седи по локалима са најјачим нарко-дилерима у крају. Ако се неко дрзне да ово пријави, инспектор се позове на легалну методу рада са инсајдерима из подземља. И вук сит и овце на броју, а грађанину који је пријавио следи малтретирање, за пример другима. Ако ствар ипак доспе до суда, ревносни инспектор јавља тужиоцу и судији да се ради о човеку који редовно и за њих издваја „ону суму“ месечно. Знаш, то је онај…Тако неки инспектори, судије и тужиоци али и многи политичари возе скупе аутомобиле, водају швалерке на „службена путовања“ по скупим дестинацијама, купују куће, станове и викендице. Било је новаца на претек и за финансирање политичких кампања и страначких инфраструктура.
И све је то ишло лагано, уиграним током, док се грађани Лазаревца не досетише. Свако дете, у сваком месту, зна ко продаје дрогу. Многи људи имају компјутер и штампач, па самим тим и могућност штампања познатих информација. Сваки частан грађанин може да направи фацебоок профил, у неком интернет кафеу, у било ком месту ове државе и да инкогнито објави фотографије и податке које поседује. Таквим се гестом присиљавају да реагују и полиција и правосуђе и политика, без обзира што се тиме одричу одличне и сигурне зараде. Боље да се одрекну зараде него да траже ђавола! Ко зна докле ово све може да иде?! Није се Александар Вучић напрасно сетио најаве борбе против наркоманије, већ што су ментори узнемирени даљим подржавањем социјално неприхватљивог политичара, што је као сипање у буре без дна. Нико из ланца није безбедан!
Грађани Србије, ово је ваш изум и изузетна прилика да зверима дрмате кавез неопажено! Храбро, с вером у Бога, за боље сутра, покрените лавину у целој земљи! Може ово да испадне много боље него што можете да сањате.
Poslednja izmena:
