Šta je novo?

Dragoslav Mihailović

Učlanjen(a)
10.07.2010
Poruka
2.776
Драгослав Михаиловић

mihajlovic-ver.jpg


Драгослав Михаиловић (Ћуприја, 17. новембар 1930) је српски књижевник, редовни члан САНУ, добитник многих књижевних награда и признања, превођен на више европских језика.
Рођен у Ћуприји, студирао у Београду Филозофски факултет на Групи за југословенску књижевност и српскохрватски језик. Са двадесет година бива хапшен и послан на Голи оток. Факултет завршава 1957. године, али не успева да нађе стално запослење и често је мењао посао.

Роман „Кад су цветале тикве“ први пут је објављен 1968. године и изазвао је у то време значајну реакцију социјалистичког режима. Представа која је требало да се игра по овом роману је забрањена, а сам аутор тврди да ју је Јосип Броз лично забранио.

Сем овог, Михаиловић је објавио и следећа дела:

  • „Фреде, лаку ноћ“
  • „Петријин венац“
  • „Чизмаши“
  • „Голи оток“
  • „Црвено и плаво“
  • „Време за повратак“
  • „Гори Морава“
  • „Лов на стенице“
Из Википедије, слободне енциклопедије
 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.731
Dragoslav Mihailović: Tikve su preživele

Uvek mi je najvažniji bio kvalitet drame, kaže Dragoslav Mihailović, pisac čije delo “Kad su cvetale tikve” u Beogradu dobi treću postavku.

1_zpsf65fb071.jpg

Poverenje: Mihailović kaže da ima veliko poverenje u glumce i da nema običaj da sedi na probama


Ovoga puta na sceni Beogradskog dramskog u režiji Bobana Skerlića. Dan pred premijeru, upitan s kojim osećanjem iščekuje novu postavku svog dela, Dragoslav Mihailović kaže da je to za njega, pre svega, još jedan dragoceni znak, znak da je tekst dobar.


- Kada je 1969. Tito zabranio predstavu u JDP-u, kada je komad toliko kritikovan, nisam strahovao da će me zatvoriti, kazniti ili ne znam šta uraditi. Zaista. Strahovao sam veoma da se posle tolike gužve ne ispostavi da komad ne valja - kaže Mihailović.

Drama “Kad su cvetale tikve” imala je kasnije svoj scenski život koji mu je, kaže, razvejao tu bojazan. Nakon zabranjene predstave, u režiji Bore Draškovića na sceni Jugoslovenskog dramskog, tu dramu je, prisećamo se kroz razgovor, u Narodnom pozorištu režirala Vida Ognjenović.


- Bila je to dobra predstava, odlični glumci, igrao je Miki Manojlović. Bila je i jedna zanimljiva postavka u Sloveniji ‘88. ili ’89. Radili su tu dramu i u Makedoniji, ali predstavu nisam video, bilo je to u vreme kada se Jugoslavija već bila raspala - kaže.


Razgovaramo o trenutku cenzure JDP-ove predstave u Draškovićevoj režiji ’69. godine, o isprva pohvalnim napisima, a potom kritikama, o istoimenom romanu, o tome kako je ta zabrana obeležila život i rad, ne samo njegov život, već i reditelja Draškovića, glumaca, upravnika Bojana Stupice, pa i pozorišni, kulturni život u zemlji u širem smislu. Kada se pogledaju medijski sadržaji iz tog perioda, vrlo je slikovita karikatura u “Novostima” na kojoj je Bojan Stupica uz rečenicu “Sadio tikve, a obr‘o bostan”.


- Meni je, kažem, i onda i danas najbitnije da je komad dobar. Jedan pisac sa Kube je napisao dramu koju je napao Fidel Kastro, rečeno mu je da može da ide sa Kube, te se on potom kajao, posipao se pepelom. Taj komad su radili u JDP-u u vreme kad sam bio predsednik Upravnog odbora u tom pozorištu. Nažalost, drama kao drama nije bila dobra. Džabe tol‘ka muka... Ja sam pak tada mislio samo neka drama valja, pa će se ostalo nekako srediti - kaže.


Kada je o predstavi u režiji Bobana Skerlića reč, Dragoslav Mihailović kaže da je bio na prvoj čitačkoj probi.


- Nemam naviku da sedim na probama, raspravljam s glumcima, da im se mešam. Imam veliko poverenje u njih. Ekipa koju je Beogradsko dramsko okupilo u ovoj predstavi je izvrsna, a posebno me obradovalo kada sam saznao da muziku radi Zoran Erić - kaže Dragoslav Mihailović.

2_zps98be0ced.jpg

Prihod sa premijeree ide nastradalima u poplavama


Kad su cvetale tikve“


Prihod sa premijere predstave “Kad su cvetale tikve” 24. maja u BDP-u odlazi u humanitarne svrhe nastradalima od poplava. Scenska priča o bokseru Ljubi Vrapčetu vivisekcira temu progona, državne i policijske torture, neslobode...

Radnja se odvija pedesetih godina na Dušanovcu, a reditelj Skerlić pozorišnom znakovitošću nije posebno apostrofirao ni prostor ni vreme, napominjući da nas se tema “korozija ljudske duše” i danas duboko tiče. Predstava je komponovana kao mozaik sećanja vremešnog Vrapčeta (Mihajlo Janketić, koji je igrao i u postavci iz ’69), kroz čije se uspomene prelamaju životi raznih likova, od njega kao mladog (Miloš Biković) i majke mu (Danica Ristovski), pa nadalje. Umetničku ekipu čini 36 glumaca, među kojima su i Srđan Dedić, Petar Benčina, Marko Živić...


Izvor: Blic Online
 
Top