Član
- Učlanjen(a)
- 04.02.2012
- Poruka
- 2
Kad mi istekne godinu dana onda treba taj novac da mi bude na racunu sto sam pozajmio?Ja sam uzeo 18000 din i treba da vratim oko 24000 din.
Dozvoljeni minus
- Začetnik teme Robert1988
- Datum pokretanja
LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.09.2009
- Poruka
- 8.464
Ovo što si napisao je posve konfuzno i nejasno. Napiši jasnije o čemu se radi i kakav odgovor očekuješ?
Član
- Učlanjen(a)
- 04.02.2012
- Poruka
- 2
To me interesuje Da taj iznos sto sam uzeo kao dozvoljeni minus mogu li i ranije vratiti ili da sacekam godinu dana sto je i rok da vratim.?
LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.09.2009
- Poruka
- 8.464
To zavizi od internih pravila banaka. Kod nekih se pozajmice mogu vraćatati prije ugovorenog roka, kod nekih ne. Pri tome, pojedine banke umanjuju kamatu u slučaju prijevremenog vraćanja duga, a druge ne.
Da bi dobio tačnu infornaciju o tvom slučaju, informiši se kod banke u kojoj imaš svoj račun. To možeš uraditi i putem interneta - idi na sajt banke o kojoj je riječ i vjerovatno ćeš tamo naći sve odgovore koji te interesiju.
Član
- Učlanjen(a)
- 31.08.2010
- Poruka
- 6
Dozvoljeni minus traje 12 meseci i nakon godinu dana u trenutku kada istice potrebno je da novac u izosu minusa bude na Vasem tekucem racunu.Ukoliko produzavate minus,iznos u visini minusa prenoci na Vasem tekucem racunu dok se obradi nova aplikacija i Vi ga nakon toga mozete ponovo koristiti ili ostaviti novac ukoliko gasite minus.
Dozvoljeni minus,za razliku os kredita,moze se ranije vratiti i ugasiti bez penala.
Pozdrav.
Dozvoljeni minus
Dozvoljeni minus, odnosno dozvoljeno prekoračenje računa, kako se to zvanično zove, jeste jedan oblik gotovinskog kredita. Većina banaka omogućava klijentima koji kod njihotvore tekući račun i svakog meseca imaju priliv na taj račun po osnovu uplate stalnih primanja (plate ili penzije), da već posle prve uplate primanja zatraže da im banka omogući da uz sopstveni potroše i određeni iznos bančinog novca (obično do visine plate ili penzije), odnosno da od banke dobiju pozajmicu.
Informacije o dozvoljenom minusu, ponuda za zaključenje ugovora o tome i izveštaji o promenama na računu moraju biti formulisani u skladu s pravilima informisanja klijenata.
Kome se odobrava minus?
Najčešće na ovaj vid kreditiranja mogu da računaju stalno zaposleni, samozaposleni (preduzetnici) i penzioneri. Neke banke odobravaju minus i osobama koje ne spadaju u ove tri kategorije, ali pod uslovom da imaju nekakva redovna primanja i da umesto one prve uplate primanja koja je uslov za odobrenje minusa, polože takozvani sigurnosni depozit.
Koliki se iznos minusa odobrava?
Banke najčešće odobravaju minus u visini stalnog mesečnog primanja (zarade ili penzije), ali ima i onih koje dozvoljavaju i veći minus (na primer, 50 odsto veći od mesečnih primanja). Pri tom sve banke imaju gornji limit minusa, pa on ne može biti veći od, na primer, 400.000 ili 500.000 dinara, bez obzira na to kolika ti je plata.
Kamata na dozvoljeni minus
Na ovako dobijenu pozajmicu plaćaju se veoma visoke kamate (efektivna kamatna stopa, dakle, kada se uračunaju svi troškovi, iznosi i do 45 odsto godišnje). Uz to, kamata se obračunava dnevno, a naplaćuje mesečno, i za taj iznos kamate se svakog meseca zadužuje tvoj tekući račun. To znači da, ako iskoristiš ceo iznos dozvoljenog minusa (u visini cele jedne plate), uplata plate neće biti dovoljna da pokrije ceo minus. Pri tom, ukoliko ti plata stigne na račun posle zaduženja računa kamatom, ulaziš u nedozvoljeni minus (za iznos kamate), na koji plaćaš posebnu kamatu, koja iznosi i do 98 odsto godišnje.
Trajanje ugovora o dozvoljenom prekoračenju
Pozajmica, uključujući i kamatu, mora se u potpunosti vratiti do dana isteka ugovora o dozvoljenom prekoračenju (ugovor se sklapa najčešće na 12 meseci, mada neke banke odobravaju minus i na 24 meseca). Onda račun bar jedan dan mora biti na nuli ili u plusu da bi ti banka nanovo odobrila minus.
Sadržina ugovora
Uz opšte podatke, ugovor o dozvoljenom prekoračenju mora da sadrži:
Od ugovora o dozvoljenom prekoračenju računa možeš da odustaneš u roku od 14 dana od potpisivanja, bez navođenja razloga za to. O odustajanju treba pismeno da obavestiš banku, preporučenom poštom, a ugovor prestaje da važi na dan kada banka primi to obaveštenje. Dužan si da u roku od 30 dana od slanja obaveštenja vratiš pozajmicu ako si je koristio, i da na to platiš ugovorenu kamatu. Banka ti ne može naplatiti nikakve druge naknade.
Ako ti se pogorša finansijska situacija
Ako se, dok važi ugovor o dozvoljenom minusu, desi nešto van tvoje kontrole što ti otežava ili onemogućava isplatu duga (na primer, izgubiš posao), na tvoj zahtev banka može (ali ne mora) da proglasi zastoj u otplati (moratorijum) za određeni period, u kojem ne obračunava kamatu predviđenu za slučaj kašnjenja u isplati pozajmice.
Ustupanje (prodaja) duga
Banka može da proda tvoj dug drugoj banci, ali o tome mora da te obavesti. To se najčešće dešava kada ne može da ga naplati. Ceo dug po jednom ugovoru može se prodati samo jednoj banci, banka ne može da prodaje dug „na parče“. U slučaju prodaje duga ti zadržavaš sva prava i obaveze iz prvobitnog ugovora, a banka koja je kupila dug nema pravo da te dovede u nepovoljniji položaj od onoga u kojem bi bio da potraživanje nije prodato, a ne može ni da ti naplati nikakve dodatne troškove.
Dozvoljeni minus, odnosno dozvoljeno prekoračenje računa, kako se to zvanično zove, jeste jedan oblik gotovinskog kredita. Većina banaka omogućava klijentima koji kod njihotvore tekući račun i svakog meseca imaju priliv na taj račun po osnovu uplate stalnih primanja (plate ili penzije), da već posle prve uplate primanja zatraže da im banka omogući da uz sopstveni potroše i određeni iznos bančinog novca (obično do visine plate ili penzije), odnosno da od banke dobiju pozajmicu.
Informacije o dozvoljenom minusu, ponuda za zaključenje ugovora o tome i izveštaji o promenama na računu moraju biti formulisani u skladu s pravilima informisanja klijenata.
Kome se odobrava minus?
Najčešće na ovaj vid kreditiranja mogu da računaju stalno zaposleni, samozaposleni (preduzetnici) i penzioneri. Neke banke odobravaju minus i osobama koje ne spadaju u ove tri kategorije, ali pod uslovom da imaju nekakva redovna primanja i da umesto one prve uplate primanja koja je uslov za odobrenje minusa, polože takozvani sigurnosni depozit.
Koliki se iznos minusa odobrava?
Banke najčešće odobravaju minus u visini stalnog mesečnog primanja (zarade ili penzije), ali ima i onih koje dozvoljavaju i veći minus (na primer, 50 odsto veći od mesečnih primanja). Pri tom sve banke imaju gornji limit minusa, pa on ne može biti veći od, na primer, 400.000 ili 500.000 dinara, bez obzira na to kolika ti je plata.
Kamata na dozvoljeni minus
Na ovako dobijenu pozajmicu plaćaju se veoma visoke kamate (efektivna kamatna stopa, dakle, kada se uračunaju svi troškovi, iznosi i do 45 odsto godišnje). Uz to, kamata se obračunava dnevno, a naplaćuje mesečno, i za taj iznos kamate se svakog meseca zadužuje tvoj tekući račun. To znači da, ako iskoristiš ceo iznos dozvoljenog minusa (u visini cele jedne plate), uplata plate neće biti dovoljna da pokrije ceo minus. Pri tom, ukoliko ti plata stigne na račun posle zaduženja računa kamatom, ulaziš u nedozvoljeni minus (za iznos kamate), na koji plaćaš posebnu kamatu, koja iznosi i do 98 odsto godišnje.
Trajanje ugovora o dozvoljenom prekoračenju
Pozajmica, uključujući i kamatu, mora se u potpunosti vratiti do dana isteka ugovora o dozvoljenom prekoračenju (ugovor se sklapa najčešće na 12 meseci, mada neke banke odobravaju minus i na 24 meseca). Onda račun bar jedan dan mora biti na nuli ili u plusu da bi ti banka nanovo odobrila minus.
Sadržina ugovora
Uz opšte podatke, ugovor o dozvoljenom prekoračenju mora da sadrži:
- nominalnu kamatnu stopu, uz određenje da li je ona fiksna ili promenljiva i, ako je promenljiva, elemente na osnovu kojih se ona određuje (to moraju biti neki elementi koji se zvanično objavljuju, kao što su referentna kamatna stopa ili rast potrošačkih cena, a ne nešto na šta mogu da utiču klijent ili banka) i vremenske razmake u kojima će se menjati, kao i metod obračuna kamate;
- efektivnu kamatnu stopu (dakle, kolika je kamata kada se uračunaju svi troškovi);
- vrstu i visinu svih naknada i troškova koje korisnik mora da plati;
- kamatnu stopu na nedozvoljeni minus, odnosno kašnjenje u isplati;
- obaveštenje o tome u kojim slučajevima banka može da traži potpunu isplatu dozvoljenog prekoračenja;
- upozorenje o posledicama neizmirivanja obaveza, uslove, postupak i posledice raskida ugovora i obaveštenje o uslovima i načinu ustupanja potraživanja (prodaje duga) u slučaju neizmirenja obaveza.
Od ugovora o dozvoljenom prekoračenju računa možeš da odustaneš u roku od 14 dana od potpisivanja, bez navođenja razloga za to. O odustajanju treba pismeno da obavestiš banku, preporučenom poštom, a ugovor prestaje da važi na dan kada banka primi to obaveštenje. Dužan si da u roku od 30 dana od slanja obaveštenja vratiš pozajmicu ako si je koristio, i da na to platiš ugovorenu kamatu. Banka ti ne može naplatiti nikakve druge naknade.
Ako ti se pogorša finansijska situacija
Ako se, dok važi ugovor o dozvoljenom minusu, desi nešto van tvoje kontrole što ti otežava ili onemogućava isplatu duga (na primer, izgubiš posao), na tvoj zahtev banka može (ali ne mora) da proglasi zastoj u otplati (moratorijum) za određeni period, u kojem ne obračunava kamatu predviđenu za slučaj kašnjenja u isplati pozajmice.
Ustupanje (prodaja) duga
Banka može da proda tvoj dug drugoj banci, ali o tome mora da te obavesti. To se najčešće dešava kada ne može da ga naplati. Ceo dug po jednom ugovoru može se prodati samo jednoj banci, banka ne može da prodaje dug „na parče“. U slučaju prodaje duga ti zadržavaš sva prava i obaveze iz prvobitnog ugovora, a banka koja je kupila dug nema pravo da te dovede u nepovoljniji položaj od onoga u kojem bi bio da potraživanje nije prodato, a ne može ni da ti naplati nikakve dodatne troškove.
Kod mnogih banaka ne mora da se bude "u plusu" u trenutku produženja ugovora, ali su pojedine banke tražile 1 ili 2 menice overene u firmi (ako dobijete otkaz, oni će ganjati firmu za taj dug), a u zavisnosti od toga gde radite i koliko vam je plata redovna, mogu vam odobriti taj minus bezuslovno pri produženju ugovora, tj. u momentu produženja ugovora ne morate biti u plusu, ali je potrebno ugovor produžiti pre isteka starog.
Inače, dozvoljeni minus se koristi regularno kao da je to vaš novac na drugom računu sa koga ga povlačite po potrebi i vraćate kad vam nije potreban, samo što je kamata na dozvoljen minus poprilično visoka - preko godišnje 20% kod većine banaka, a kod nekih i preko 30%.
Možda 10.000 RSD minusa ne znači neku visoku kamatu (za npr. 2.5% mesečno, što bi bilo 250 din.), ali na nivou godinu se za minus od 50.000 RSD nakupi preko 15.000 RSD kamate, a taj minus praktično iskoristite samo jednom, i od tada ste stalno "na nuli", tj. trošite onoliko koliko imate uplata na račun).
Dozvoljeni minus je idealan da se prespoji nekoliko dana u slučaju vanrednih troškova, dok vam ne stigne plata, i to samo u slučaju kada banka kamatu obračunava na dnevnoj bazi, tj. kad vam za 5 dana u minusu naplati šestinu mesečne kamate. U suprotnom, zbog jednog dana u minusu banke mogu naplaćivati punu kamatu kao da ste u minusu ceo mesec, pa je tada bolje uzeti neku od kartica za koje je kamata značajno niža.
Međutim, većina građana u Srbiji su u debelim minusima i sa karticama i sa tekućim, jer primanja nisu dovoljna da amortizuju samo Slavu i još par takvih troškova na nivou godinu, da ne pričam o letovanjima, održavanju auta i sl.
Inače, dozvoljeni minus se koristi regularno kao da je to vaš novac na drugom računu sa koga ga povlačite po potrebi i vraćate kad vam nije potreban, samo što je kamata na dozvoljen minus poprilično visoka - preko godišnje 20% kod većine banaka, a kod nekih i preko 30%.
Možda 10.000 RSD minusa ne znači neku visoku kamatu (za npr. 2.5% mesečno, što bi bilo 250 din.), ali na nivou godinu se za minus od 50.000 RSD nakupi preko 15.000 RSD kamate, a taj minus praktično iskoristite samo jednom, i od tada ste stalno "na nuli", tj. trošite onoliko koliko imate uplata na račun).
Dozvoljeni minus je idealan da se prespoji nekoliko dana u slučaju vanrednih troškova, dok vam ne stigne plata, i to samo u slučaju kada banka kamatu obračunava na dnevnoj bazi, tj. kad vam za 5 dana u minusu naplati šestinu mesečne kamate. U suprotnom, zbog jednog dana u minusu banke mogu naplaćivati punu kamatu kao da ste u minusu ceo mesec, pa je tada bolje uzeti neku od kartica za koje je kamata značajno niža.
Međutim, većina građana u Srbiji su u debelim minusima i sa karticama i sa tekućim, jer primanja nisu dovoljna da amortizuju samo Slavu i još par takvih troškova na nivou godinu, da ne pričam o letovanjima, održavanju auta i sl.
Član
- Učlanjen(a)
- 15.04.2011
- Poruka
- 1.374
Dozvoljeni minus je isto jedno veliko zlo. Mnogo je bolje podici gotovinski kredit nego otici u minus.
Npr prijatelj ima dozvoljeni minus od 70.000 din kom komercijalne banke i do kraja je u minusu tako da mu na ime kamate svakog meseca skinu 1.400 din. Pomnozite to sa 12 meseci pa cete da vidite koliko se isplati koriscenje dozvoljenog minusa.
Послато са SM-N920C уз помоћ Тапатока
Npr prijatelj ima dozvoljeni minus od 70.000 din kom komercijalne banke i do kraja je u minusu tako da mu na ime kamate svakog meseca skinu 1.400 din. Pomnozite to sa 12 meseci pa cete da vidite koliko se isplati koriscenje dozvoljenog minusa.
Послато са SM-N920C уз помоћ Тапатока