- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.990
Трендови
Добре, лоше и бесне мајке
Задаци који се данас постављају пред жене практично су недостижни и то је можда разлог што је Европом завладала бела куга, каже професорка филозофије Елизабет Бадентер у новом бестселеру „Конфликт, жене и мајке”
Од нашег специјалног извештача
Лион – Хоћу да будем савршена мајка, објаснила ми је једна млада Американка кад сам је затекла у тоалету аеродрома „Шарл де Гол”. Уз слику свог седмомесечног сина уз помоћ компликоване електричне пумпе испумпавала је себи млеко. Живи у Чикагу, где јој је остала породица, а морала је на двонедељни пословни пут по Европи. Тек што је закорачила на тло Старог континента, заглавила је у тоалету а испумпано млеко баца одмах у аеродромски лавабо. То је само да га не изгуби, јер зацртала је себи да ће малог Џека дојити бар годину дана. Пише у књигама да тако треба, па ће њен службени пут бити сваких неколико сати прекидан паузама за испумпавање. Кад се врати у Чикаго моћи ће захваљујући упорном труду да настави да доји свог малишана.
Очигледно, ова америчка мајка није читала нови француски филозофско-феминистички бестселер Елизабет Бадентер „Конфликт, жене и мајке” јер знала би да овакви екстремни покушаји да се пословне обавезе уклопе са модерним поимањем савршеног мајчинства доводе до психолошког и физичког слома. Књига је уосталом на француском изашла тек почетком године, преведена је само на немачки, али је котао модерног европског феминизма већ довела до тачке кључања.
Укратко и поједностављено речено, Бадентерова указује да је модерна феминистичка мисао под утицајем еколошких покрета, природњачког таласа и лобија за што дуже дојење на ивици да мајку претвори у роба новорођеног чеда, да је онемогући у било каквом другом послу, сем кућног, и да је врати у доба када је женски смисао постојања свођен само на такозвано идеално материнство. Уз аналитични историјски пресек, мноштво социолошких студија и статистичких података, професорка филозофије и ауторка многих запажених публицистичких дела указује да су задаци који се постављају пред мајку данас практично недостижни и да је то можда разлог што је Европом завладала бела куга. Са изузетком Француске где жене лежерније рађају и одгајају децу и још увек одолевају овим натуралистичким императивима.
Настави ли се овај тренд, мало ће која жена моћи да продужи свој професионални живот једном када се одлучи да постане мајка. Јер захтеви модерних идеолога исисавају време и енергију: Тражи се да се купују пелене од органског памука, које се перу и суше на свежем ваздуху, како се бацањем једнократних повоја не би уништавала околина. Деца се хране само мајчиним млеком и кад већ проходају, а касније током детињства кувају им се само кашице и јела од органског воћа и поврћа. Ако су иоле савесне мајке, НИКАД не хране децу готовим производима у индустријској обради.
Армија бихевиористичких психолога тражи од „добрих мајки” да се стриктно придржавају нових правила. Да се не гледа телевизија, већ да се причају приче и певају песме. Да мајка не пије ни кап алкохола, да уместо цуцле пружи своју дојку, да на себе не ставља никакве парфеме, да не одлази у провод, да је ту уз своје младунче у свако доба дана и ноћи…
Ослободите се ових модернистичких калупа. Дајте својој беби флашицу са млеком, попијте пиће, ако вам је до тога попушите цигарету или две, купите теглицу са готовом храном, ставите јој папирне пелене, дајте је у јаслице, посредно саветује Елизабет Бадентер (65) која је иначе супруга истакнутог француског правног стручњака, креатора некадашње Бадентерове комисије за решење конфликта у бившој Југославији. Не само да ћете се тако ослободити Великог Мучитеља (сопственог детета), већ ћете и остале мајке подстаћи да пођу вашим путем и дугорочно ћете допринети порасту наталитета. „Већина Францускиња за сада успева да помири материнство са својим пословним животом. Многе од њих настављају да граде своју каријеру и после порођаја. Одолевају моделу ’идеалне мајке’, али колико ће још дуго у томе истрајати“, пита се Бадентерова у интервјуу који је недавно дала листу „Либерасион”. Чини ми се да смо сада на тој опасној прекретници, додаје.
Но управо је ова књига поделила Француску на два табора. Сесил Дифло(35), мајка четворо деце и челница Француске зелене странке, оштро је реаговала на идеју да је ретроградна зато што пере пелене и храни децу органским броколијем без пестицида. „Она је потпуно заменила тезе, изабрала потпуно погрешне примере”, рекла је Сесил Дифло у полемичним иступима против Бадентерове.
Сабин Салмон, председница удружења Солидарне жене, подржала је тезе Елизабет Бадентер и изнела пример из свог радног искуства. Она је забринута што је протекле две године, посећујући француске школе, често сретала девојчице које су желеле да буду домаћице кад порасту, остану код куће и брину се о породици. То је „забрињавајући индикатор”, рекла је.
Стопа наталитета у Француској је 2,0, док је у Великој Британији 1,8, а у Немачкој 1,4. А ако бисмо слободније тумачили Бадентерову, то је зато што Францускиње још увек лежерно прихватају материнство и не подлежу диктатима са стране.
Младој Американки која је са пумпом заглавила у аеродромском купатилу требало је зато рећи да уместо напора за идеалним мајчинством оде и посети Лувр, или попије чашу црног вина у Латинском кварту. Вратила би се задовољнија своме малом Џеку.
Зорана Шуваковић
објављено: 21/11/2010
Извор: Политика
Добре, лоше и бесне мајке
Задаци који се данас постављају пред жене практично су недостижни и то је можда разлог што је Европом завладала бела куга, каже професорка филозофије Елизабет Бадентер у новом бестселеру „Конфликт, жене и мајке”
Од нашег специјалног извештача
Лион – Хоћу да будем савршена мајка, објаснила ми је једна млада Американка кад сам је затекла у тоалету аеродрома „Шарл де Гол”. Уз слику свог седмомесечног сина уз помоћ компликоване електричне пумпе испумпавала је себи млеко. Живи у Чикагу, где јој је остала породица, а морала је на двонедељни пословни пут по Европи. Тек што је закорачила на тло Старог континента, заглавила је у тоалету а испумпано млеко баца одмах у аеродромски лавабо. То је само да га не изгуби, јер зацртала је себи да ће малог Џека дојити бар годину дана. Пише у књигама да тако треба, па ће њен службени пут бити сваких неколико сати прекидан паузама за испумпавање. Кад се врати у Чикаго моћи ће захваљујући упорном труду да настави да доји свог малишана.
Очигледно, ова америчка мајка није читала нови француски филозофско-феминистички бестселер Елизабет Бадентер „Конфликт, жене и мајке” јер знала би да овакви екстремни покушаји да се пословне обавезе уклопе са модерним поимањем савршеног мајчинства доводе до психолошког и физичког слома. Књига је уосталом на француском изашла тек почетком године, преведена је само на немачки, али је котао модерног европског феминизма већ довела до тачке кључања.
Укратко и поједностављено речено, Бадентерова указује да је модерна феминистичка мисао под утицајем еколошких покрета, природњачког таласа и лобија за што дуже дојење на ивици да мајку претвори у роба новорођеног чеда, да је онемогући у било каквом другом послу, сем кућног, и да је врати у доба када је женски смисао постојања свођен само на такозвано идеално материнство. Уз аналитични историјски пресек, мноштво социолошких студија и статистичких података, професорка филозофије и ауторка многих запажених публицистичких дела указује да су задаци који се постављају пред мајку данас практично недостижни и да је то можда разлог што је Европом завладала бела куга. Са изузетком Француске где жене лежерније рађају и одгајају децу и још увек одолевају овим натуралистичким императивима.
Настави ли се овај тренд, мало ће која жена моћи да продужи свој професионални живот једном када се одлучи да постане мајка. Јер захтеви модерних идеолога исисавају време и енергију: Тражи се да се купују пелене од органског памука, које се перу и суше на свежем ваздуху, како се бацањем једнократних повоја не би уништавала околина. Деца се хране само мајчиним млеком и кад већ проходају, а касније током детињства кувају им се само кашице и јела од органског воћа и поврћа. Ако су иоле савесне мајке, НИКАД не хране децу готовим производима у индустријској обради.
Армија бихевиористичких психолога тражи од „добрих мајки” да се стриктно придржавају нових правила. Да се не гледа телевизија, већ да се причају приче и певају песме. Да мајка не пије ни кап алкохола, да уместо цуцле пружи своју дојку, да на себе не ставља никакве парфеме, да не одлази у провод, да је ту уз своје младунче у свако доба дана и ноћи…
Ослободите се ових модернистичких калупа. Дајте својој беби флашицу са млеком, попијте пиће, ако вам је до тога попушите цигарету или две, купите теглицу са готовом храном, ставите јој папирне пелене, дајте је у јаслице, посредно саветује Елизабет Бадентер (65) која је иначе супруга истакнутог француског правног стручњака, креатора некадашње Бадентерове комисије за решење конфликта у бившој Југославији. Не само да ћете се тако ослободити Великог Мучитеља (сопственог детета), већ ћете и остале мајке подстаћи да пођу вашим путем и дугорочно ћете допринети порасту наталитета. „Већина Францускиња за сада успева да помири материнство са својим пословним животом. Многе од њих настављају да граде своју каријеру и после порођаја. Одолевају моделу ’идеалне мајке’, али колико ће још дуго у томе истрајати“, пита се Бадентерова у интервјуу који је недавно дала листу „Либерасион”. Чини ми се да смо сада на тој опасној прекретници, додаје.
Но управо је ова књига поделила Француску на два табора. Сесил Дифло(35), мајка четворо деце и челница Француске зелене странке, оштро је реаговала на идеју да је ретроградна зато што пере пелене и храни децу органским броколијем без пестицида. „Она је потпуно заменила тезе, изабрала потпуно погрешне примере”, рекла је Сесил Дифло у полемичним иступима против Бадентерове.
Сабин Салмон, председница удружења Солидарне жене, подржала је тезе Елизабет Бадентер и изнела пример из свог радног искуства. Она је забринута што је протекле две године, посећујући француске школе, често сретала девојчице које су желеле да буду домаћице кад порасту, остану код куће и брину се о породици. То је „забрињавајући индикатор”, рекла је.
Стопа наталитета у Француској је 2,0, док је у Великој Британији 1,8, а у Немачкој 1,4. А ако бисмо слободније тумачили Бадентерову, то је зато што Францускиње још увек лежерно прихватају материнство и не подлежу диктатима са стране.
Младој Американки која је са пумпом заглавила у аеродромском купатилу требало је зато рећи да уместо напора за идеалним мајчинством оде и посети Лувр, или попије чашу црног вина у Латинском кварту. Вратила би се задовољнија своме малом Џеку.
Зорана Шуваковић
објављено: 21/11/2010
Извор: Политика
