Šta je novo?

Do you speak српски

Član
Učlanjen(a)
08.10.2009
Poruka
1.849
Do you speak српски



knjige_sijalica_491.jpg


Менаџер (паркира испред велике пословне зграде, излази из аутомобила, говори у камеру): Позвао ме је на hands-free уредник недељног издања Дневника и замолио ме да напишем један текст о новом корпоративном говору. Да, мене, нормално. “Видећу шта могу да урадим за твој departmant ”, I said. “Не обећавам ништа јер радим један green project, а дед лајн ми је недеља”, покушах да му објасним. Jesus!

Менаџер (хода убрзано, улази у велику пословну зграду): Ових дана јако бизи и тајмлајн ми је попуњен до краја године. Ево, опет ме зове! Баш сад док сам у
client холу! Човече, пази кад сад не могу да причам, шибни ми мејл или ме цимни смс-ом! (Спремачица у холу менаџеру показује на другу страну хола) Cleaning lady ми каже и да ме ВИП гост чека код switchboarda! И ко још пише за новине?! Па ја имам свој блог! Даунлоудуј шта хоћеш, није проблем! Имаш и линк на нашем сајту! Има ме свуда само питај за мене, хахахаха. Знам да морам да останем у причи, али сам нервозан, признајем. Како и не би? (Јавља се ВИП госту, показује му да се одмах враћа, одлази до тоалета, дуго намешта фризуру) Logistics director само што није стигао у meeting room. Ако неког морам испоштовати, онда је то - он! Морамо да разговарамо о вишекритеријумски анализи преференција потрошача, али пази кад морамо! Могли смо то да завршимо и преко скајпа и чета, али је чет, бај д веј, мало confusion … А знате ко ће нам доћи сутра? Regional Key Director! Какав је то лик! Долази да разговарамо о увођењу Eco office стандарда! Ми као social responsibility компанија морамо да водимо рачуна о свом image-у. ПР је чудо! (излази из тоалета, погледом тражи ВИП госта, спремчица му погледом показује у ком правцу је гост кренуо, менаџер креће уз Врх! Зваћу и нашег SecondaryJстепенице)То је сада тотално ин: Think Green materials collecting sector manager-а, он ће да отпадне када буде чуо ко долази! Е да: замолићу нашег ИТ менаџера да на свим десктоповима као вал-пејпер стави неко цвеће, неко дрвеће, нека чуда… Морам решити и кетеринг за госта… све мора бити фенси… чекај, чекај…да! … зваћу клајент адвајзора! Нема даље! Делегирање послова је кључ успеха. Јао ево га овај из Секјурити тима … (пењући се уз степенице среће човека из Службе озбезбеђења) ”Еј краљу! Шта има?… Шта реееећи…кул, екстра!... да, кажи брате…није фрка…иди горе код егзекјутив асистента… да, код госпође Живке…да, Живка Бубало… она ће ти то обавити за пет минута! Ајде, јави се некад па да идемо у зезање! Позз!”. Какав смор. Тотални ретро.

Менаџер (заједно са ВИП гостом улази у салу за састанке, јавља се секретарици): Шта кажеш лутко, Мистер Биг не долази?! Јасно, ових дана је кретање на маркету турбо! Али тур-бо! Не бих волео да сам у његовој кожи.
Down, јбг. Свитхарт, ако се ипак појави за викенд кажи му да сам запалио у теретану па на кварцовање. А шта кажеш? Пипни, пипни... Ово нису плочице, ово је бехатон. Сори ако сам те узнемирио. Бyе, бyе… (опет одлази до тоалета, намешта фризуру) Какво парче, морам је адовати за френда на Фејсу. Не заборавимо: “нови модел активности у великој мери доприноси успостављању новог комуникационих канала”. Бабy, Ај вил би бек!

(Након 14 сати менаџер излази на улицу, погледом тражи свој ауто) Где сам оно паркирао Бембу? ОК Микеле, полако, треба ти шат даун. (Узима кључ од аутомобила, звучни ефект детектовања истог, окреће се ка њему) Аха, ту си! Знам, знам, лов ју ту (Седа у кола, окреће се ка камери) Еј, само да завршим овај пројекат, да га девелопујемо, да га избрендирам, па палим на Тим билдинг на Коп. Треба ми брејк. Текст у Дневнику ћу ставити на холд он. Топ менаџер има своје приоритете.


Милан Јовановић





Ni luka ni pasulja



drvo_oluja_500.jpg



О религиозности старих Словена стећи ћете реалнију представу ако помислите да реч богат (као и њој супротна убог, где у- има одречно значење) долази од бог: било зато што су од богова очекивали чисто земаљска добра или чак, као што мисли Скок, зато што је првобитно значење речи бог било „срећа“ или „богатство“.
А како долази до богатства или имања? И о томе им је све било јасно кад су позајмили реч роба, од германског raubon, пљачкати.
Монархија је била туђа Словенима, па су од других народа узели и реч краљ (од имена Карла Великог), и цар (од имена Цезар), и кнез (од германског kuningaz, одакле данашње немачко konig и енглеско king). Посебно је занимљива тврдња да реч витез долази од германског viking, мада за ту реч има и других тумачења.
Исхрана наших предака морала је заиста бити једнолична, судећи по томе што од речи купус, пасуљ, кромпир, лук, кукуруз, рижа или пиринач, трешња, бресква, крушка, кајсија или марелица, уље, шећер, оцат или сирће, вино, ракија ниједна није словенског порекла. А кад већ говоримо о старим позајмицама, можете својим пријатељима поставити следеће квиз питање: од речи поп, сркца, кум, морнар, чамац, мањак, ружа, шљака, крст, криж, ципела, чарапа, подрум, соба, рибати које су страног, тј. несловенског порекла?
Изненађујући одговор гласи – све до једне. Поп, црква, крст и подрум долазе из грчког: прва од „pappas”- отац (одакле и папа), друга од kуриаkон „(дом) господњи“, трећа од имена Христос, четврта од сложенице hypodromos (чији други део имамо у облику друм). Кум је од латинског compater, криж од лат. crux , морнар од лат. marinarius (одатле облик мрнар, употребљаван још у прошлом веку, потом претворен у морнар по аналогији са море). Ружа је од италијанског rosa, а мањак (мада касније приближен нашем придеву мањи)од италијанског manco. Рибати је германског, a шљака немачког порекла. Чарапа је турцизам, као и чамац (од чам- јела, одакле и чамовина). Ципела и соба су из мађарског.
Ако немате друштво коме бисте поставили питалице, а имате етимолошки речник, моете сами себе испитивати о сродству између речи. Доста се о томе може закључити и на основу сличности облика, мада утисак често вара. Можда ћете и сами, не отварајући речник, моћи да се сетите од чега долази глагол псовати (од пас), или да закључите да су змај и змија два облика једне исте речи. Већ је теже погодити етимологију речи коцка (од кост-ка, мала кост) или глагола цаклити се (од цакло-стакло). А једино вам речник може открити да биљка долази од глагола бити (који је некада давно имао и значење расти), или да су и цедуља и читуља настале од исте латинске речи грчког порекла, а ћошак и киоск од исте турске речи персијског порекла.
Да ли бисте се икада сетили да лубеница, лубања и палуба долазе од истог корена луб-, који у овом случају значи „кора“ или „покривач“? Јесте ли били свесни да северни и јужни пол (од грчког полос)немају никакве везе са мушким и женским полом, тј. са мушком и женском половином човечанства? Сви знамо да је турцизам батлија по значењу супротан од турцизма баксуз, али их обично не осећамо као сродне речи: међутим, батлија је онај који има бахт (срећу), а баксуз је бахт-суз, дословно среће-без.
Јесу ли сродне речи елипса и липсати? Којешта, каете ви: какве везе мое имати геометријска фигура са угинулим животињама? Па ипак, обе долазе од истог корена. Грчко еллеипсис значило је „смањивање“, и елипса је тако названа јер су је схватили као умањени круг; од исте основе изведен је и глагол липсати, који је значио „смањити се“, а потом (са истом променом значења као и мањкати, од италијанског mancare) „нестати“, и најзад „умрети“.
Иван Клајн, Разговори о језику



Dani u nedelji



sova_neznalica_619.jpg



Poznato je da nedelja ima sedam dana i da svaki dan ima svoje ime.
U staro vreme, a ponegde i danas, sedmica je zapocinjala nedeljom. Medutim, prihvaćeno je da početak nedelje započne prvim radnim danom, tj. ponedeljkom.
Kako su dani dobili svoja imena?

PONEDELJAK
je prvi dan u sedmici.

U stara vremena, pre pojave hrišćanstva, to nije bio. Tada je to bio drugi dan u nedelji i bio je posvećen Mesecu (Luna dies) pa je otuda i dobio ime u romanskim jezicima “lunedi (it), lundi (fr)”.
Kod slovenskih naroda ime je dobio po rečima “posle nedelje”.

UTORAK je drugi po redu dan u nedelji.

Nekada je bio posvećen bogu Marsu pa je tako i nazivan: “Mars dies”, odnosno u romanskim jezicima "mardi (fr), martedi (it)".
Kod nas je dobio ime po staroslovenskoj reči ”vtori” drugi.

SREDA, treći dan u nedelji, bila je posvećena trgovini, odnosno bogu trgovine Merkuru. Naziv je bio adekvatan - “Mercurius Dies”, mercredi (fr), mercoledi (it).

Uspomena na boga Merkura je ostala i danas tako što je većina pijačnih dana baš u sredu.
Kod nas je sreda dobila ime zbog toga što pada usred nedelje.

ČETVRTAK je četvrti dan u sedmici i otuda i njegov naziv.

Kod starih Slovena, nazivan je imenom Perun - dan, po vrhovnom bogu Perunu i smatran je kao najsrećniji dan za sve poslove, a naročito za početak poljskih radova, pa se u narodu naziva i “zeleni četvrtak”.
Inače, staroslovenski bog Perun je pandan grčkom bogu Zevsu ili rimskom Jupiteru (Ioves) čiji su dani, takode u četvrtak (giovedi-it, jeudi-fr).

PETAK je peti dan u nedelji i zato nosi to ime kod nas. U starom Rimu bio je posvećen boginji Veneri pa je bio nazivan “Veneris Dies”, ili kako se zove u romanskim jezicima “venerdi-it, vendredi -fr””.

SUBOTA je, po gregorijanskom kalendaru, šesti dan u nedelji, a ime je dobila od hebrejske reči “shabat” (sveti odmor), zbog toga što je kod nekih naroda to bio dan odmora, odnosno poslednji dan u nedelji. Kod Rimljana taj dan bio je posvećen bogu Saturnu (samedi-fr, sabato-it). Veruje se da tog dana ne treba započinjati ni sa kakvim poslovima.

NEDELJA je po savremenom kalendaru poslednji dan u sedmici. Taj dan je kao praznik uveo rimski car Konstantin označivši ga imenom “opšti praznik”, dakle dan kada niko ne treba da radi, već treba da se posveti mislima o Bogu (dimanche – fr, domenica-it).

Kod slovenskih naroda, taj dan je dobio ime po zabrani rada odnosno delanja. Otuda i ime “ne djela”, tj. dan kada se ne dela, ne radi!
PS.
Po Bibliji, nedelja je prvi dan u sedmici.



Cudesna matematika



za_matematiku_336.jpg


1 x 8 + 1 = 9
12 x 8 + 2 = 98
123 x 8 + 3 = 987
1234 x 8 + 4 = 9876
12345 x 8 + 5 = 98765
123456 x 8 + 6 = 987654
1234567 x 8 + 7 = 9876543
12345678 x 8 + 8 = 98765432
123456789 x 8 + 9 = 987654321


1 x 9 + 2 = 11
12 x 9 + 3 = 111
123 x 9 + 4 = 1111
1234 x 9 + 5 = 11111
12345 x 9 + 6 = 111111
123456 x 9 + 7 = 1111111
1234567 x 9 + 8 = 11111111
12345678 x 9 + 9 = 111111111
123456789 x 9 +10= 1111111111


9 x 9 + 7 = 88
98 x 9 + 6 = 888
987 x 9 + 5 = 8888
9876 x 9 + 4 = 88888
98765 x 9 + 3 = 888888
987654 x 9 + 2 = 8888888
9876543 x 9 + 1 = 88888888
98765432 x 9 + 0 = 888888888

1 x 1 = 1
11 x 11 = 121
111 x 111 = 12321
1111 x 1111 = 1234321
11111 x 11111 = 123454321
111111 x 111111 = 12345654321
1111111 x 1111111 = 1234567654321
11111111 x 11111111 = 123456787654321
111111111 x 111111111=123456789 87654321

***
Stavih ovo u rubriku "Cuda jezika" jer ostadoh bez teksta ;-).
Matematika je ponekad (i nikad vise ;-) ) vrlo zanimljiva nauka.:-0



Brending



sampanjac_i_muzicari_680.jpg

Sta je brending?

Kada na after vik partiju, u trendi kaficu, korporejt menadzer

nalozi svom hed hanteru da na tim bildingu izabere nekoliko

advertajzera, kopirajtera, marketing frikova, opinion mejkera i trend

setera, koji ce nakon striminga, na krijejtiv mitingu, odabrati tim

menadzera i na visednevnom brejn stormingu,ako treba i preko on lajn

konferensa, uz kofi brejkove i lagani finger fud, napraviti autenticni

trejd mark!



Kavaljer



b_tvrdjava_kralj_istvan_640.jpg


За човека који је племенит, услужан, отмен, углађен и дарежљив, човека који штити слабије, а нарочито жене, каже се да је – каваљер. А сама та реч, кад се дословно преведе са француског или италијанског језика, одакле смо је примили, преко немачког, не значи ни „племенит“, ни „услужан“, ни „сусретљив“, ни „отмен“, „углађен“ или „дарежљив“.
Каваљер значи, ма како нам то изгледало чудно, „ коњаник“, „јахач“.
Овако лепе особине, као што су сусретљивост, отменост или дарежљивост, каваљери („коњаници“) су стекли одавно, још у средњем веку.
Коњаници су тада били углавном витезови, племићи, а они су гајили и ценили племените, витешке особине, као што су храброст и верност. Указивали су посебну пажњу женама (наравно, из свога сталежа), штитили удовице и сирочад, итд.
Ко је читао роман „Ајванхо“, сигурно зна шта је каваљер. Јер Ајванхо је био прави витез – каваљер: храбар, поштен, племенит, стално тамо где се бори пртив насиља и неправде. А насиља је увек било, па и тада, јер ви витезови нису били добри и племенити , поготово не према сељацима, кметовима. На срећу, реч каваљер сачувала је у себи оно што је код витезова било најбоље, оно што су неговали прави каваљери. Зато реч каваљер живи и данас.
Данашњи каваљери не јашу више на коњима, мада и коњаници могу бити каваљери. Они се возе аутомобилима или чак иду пешице. Јер каваљер не мора имати доста новца и бити претерано дарежљив. Довољно је, рецимо, да у тролејбусу или трамвају понуди место старијој особи или својој другарици, да се лепо понаша, да штити слабије.
У нас је својевремено уведен леп обичај да се сваке године проглашава најхуманији, најплеменитији возач. То је једне године био Александар Миловановић, столар из Жаркова, који се, спасавајући туђи живот, и сам на путу изложио смртној опасности. Новинари су га прогласили за највећег „каваљера на друму“.
Тако се, ето, и у наше време може постати каваљер, тј. витез, витез пристојности, племенитости и човекољубља.



Malo sasava pesme



sasava_pesmaveselin_dzeletovic_pavlov_933.gif

Veselin Dzeletovic Pavlov
*
Nadjoh ovu nesvakidasnju pesmu na sajtu "Poeta" i, videvsi da je dragocena,
uneh je u svoju poetsku bastu.
Smatram je veoma uspesnom igrom recima, a jasno je i da je za ucenje akcenata - dusu dala.
Moj naklon autoru!



Srbin po difoltu



mura_identita_1000.jpg


Daunloudovati. Aninstalirati. Po difoltu. Fešn vik. Parti. Guglati. Četovati. Šoping. Baj d vej. Nađe se tu i poneka sočna psovka ali ih radije ne bih citirao, ipak su ovo fine novine. Pa dobro, ima li kraja?

Zasipani tuđicama. Zagušeni slengom. Zatrpani frazama. Jezik nam se polako gasi, skapava, odumire. Protivnici globalizacije govore o konfliktima, fizibiliti studijama, lošim intencijama. Pobornici jezičke čistote komentarišu kako bratu ide biznis, koja pevaljka ima bolji stajling, kad će da čekiraju novi kafić, a marketing, japije, agende i slično ni da ne spominjem. Jezik nam se ubrzano kvari, propada, ugrožen sa svake strane, istina, najviše od engleskog, ali hej, tu je i nemački, pa hrvatski, bugarski i još poneki.

O čemu se ovde zapravo radi? Je li u pitanju neka sumanuta zavera protiv srpskoga naroda i našega dragoga jezika? Jezik je, istina, duša jednog naroda. Kao i duša, podložan je kvarenju ako se sa njim ne postupa pravilno. A mi smo se zapustili...

Možemo govoriti o bezbrojnim načinima na koje ugrožavamo svoj jezik. Možemo raspravljati šta se sve na tom polju dâ uraditi kako bi se stanje popravilo. Ali ništa se neće promeniti pre nego što budemo shvatili koliko ovo pitanje treba da nam bude bitno i kakve su prirode pretnje koje srpski svakodnevno podnosi. Jedan narod bi naročito mogao da nam posluži za primer. Radi se o Islanđanima. Pored poznate pevačice Björk (čije ime, uzgred budi rečeno znači breza), taj narod i te kako ima šta da ponudi, ako bismo se samo malo više zainteresovali za njihovu jezičku kulturu. Naime, od svih nordijskih zemalja, Island vodi najstrožu purističku politiku. To znači da se nijedna nova reč ne može potkrasti ukoliko prethodno nije odobrena od strane islandskog jezičkog saveta Íslensk málnefnd-a. Za to nije potrebno mnogo truda – radi se o prostoj odluci da se jedan drevni jezik, više-manje nepromenjen još od 9. veka, očuva na takav način kako bi i generacije koje će naseljavati Island u vekovima koji dolaze bile u stanju da prepoznaju svoje korene i narodni duh koji i dalje provejava gramatikom i leksikom.

Evo, dakle, kako su Islanđani rešili problem prirodnog razvoja i obogaćivanja jezika. Jezička politika za njih ima dva cilja: očuvati islandski jezički sistem u pogledu gramatike i osnovnog fonda reči i omogućiti razvoj savremenog islandskog na takav način da on ni u kom pogledu ne zaostaje za modernim svetskim jezicima. Kako to u praksi izgleda? Neguju se i čuvaju reči i fraze koje su u upotrebi od davnina, poput: höfuð (glava), himinn (nebo), bók (knjiga), þú (ti), koma (doći), móðir (majka), faðir (otac), flaska (flaša) itd. Neke od ovih reči su vam svakako poznate iz engleskog ili bilo kog germanskog jezika. Što se, pak, novijih pojava tiče, prosto se „izmisli“ reč koja sadržinski i smisaono odgovara stranoj reči. Evo nekoliko primera: avion – flugvél, telegram - skeyti, bicikl - reidhjól, džepna lampa – vasaljós. Raščlanjivanjem ovih reči dobijamo sasvim jasnu logiku prilikom osvetljavanja njihove etimologije (porekla). Flug je let, vél – mašina, motor. Glagol skeyta znači brinuti, a skeyti je onda telegram, dakle, brinemo se za nekoga. Reidhjól nastaje od reið – jahati i hjól – točak. I konačno vasi – džep a ljós – svetlost, dakle baterija. Istina, ima i reči poput kaffi, apótek ili mínúta koje su odmah prepoznatljive i usvojene u više-manje prilagođenom obliku.

U srpskom, međutim, ne zna se ko pije a ko plaća (da se izrazim odgovarajućom narodnom frazom). Mi još uvek muku mučimo (evo još jedne!) sa tim šta je uopšte književno a šta ne, kojim pismom treba pisati, koja narečja koristiti, i, eto, odnedavno, da li je Vuk Karadžić zaista bio genije koji nam je podario pismenost ili najobičniji paor koji je upropastio divni jezik učenih ljudi, zamenivši ga jezikom balkanskih seljana. U prošlost da zalazim ne mogu i neću, za to više nema vremena. Okrenimo se sadašnjosti, ili, još bolje, budućnosti i sagledajmo bliskosežne ako ne i dalekosežne posledice nekritičkog usvajanja tuđica. Mislim, da se razumemo: jedno je odati počast Madoni kao sjajnoj umetnici koja utiče na muzičke tokove širom sveta, a drugo je govoriti “sori”, svaki put kad nekog zgazite u prevozu. I to sa sve srrrpskim ‘rrr’... Nisam u prilici da delim savete ili briljantne ideje o tome kako bismo mogli sačuvati jezik (mada ih imam nekoliko!). Daću vam, zato, konkretan predlog, u bojazni da poprimam odlike papagaja. Kad god ste u prilici da umesto strane reči upotrebite srpsku, učinite to! A ako je nema, pokušajte da je izmislite. Ko zna, možda će i vaša reč ući u neki budući leksikon. Uostalom, i smaranje, žurku, neizdrž, bedak smislio je jedan čovek, poznatiji kao Anonimus.Srpski je predivan jezik, zadivljujućih mogućnosti. Ograničavamo ga samo mi, sopstvenom skučenošću. Jeste li primetili da zlopamtilo nema svoj antonim, tj. dobropamtilo? Pitam se zašto...

Vratimo se na početak. Nemojte stalno nešto daunloudovati sa interneta, pokupićete virus dok to izgovorite. Prosto ga skinite. Žurka je ionako uvek zabavnija od ukočenog partija, baj d vej, uzgred, ima sasvim finu zamenu a što se psovki tiče, za savetima, verujem, nema potrebe, ima ih sasvim dovoljno!




Sitnice jezikoslovne



knjiga_i_devojka_515.jpg


СТИШЊЕНА ШУНКА Од словеначкe фабрике Колинска својевремено смо увозили производ стишњена шунка. Тада се укоренио и придев стишњена (сасвим регуларан у словеначком језику), који је у нашем језику тотално бесмислен, исто колико и следећа реченица:
Окрењен ка северу, забрињено је посматрао нетакњену белину смржњеног предела.
Шунка може бити стиснута, или је можда у овом контексту још боље рећи пресована.
КУЛТНИ

Речник Матице српске дефинише придев култни као онај који се односи на култ, који је у вези с вршењем религиозних обреда. Међутим, у нас се погрешно употребљава у сасвим другом значењу: култни филмови, култне књиге, култне емисије, култне песме…
Филм може бити култни ако се уз њега пале свеће, ако се молимо за спасење душе уз сваку сцену, ако нам долази друштво давно преминулих пријатеља и рођака да сви заједно погледамо о чему ће ту бити речи. У осталим случајима говоримо о гледаном филму, читаној књизи, чувеној емисији, слушаној песми и слично. Ипак, порекло ове грешке прилично је јасно: добијена је бесмисленим преводом енглеске фразе cult movie.



Ekstra!



toshiba1_412.jpg


Да ли се речи троше другачије од одевних предмета?


.

„Како сте се провели?”
„Екстра!”


„Да ли је укусан колач који сам направила?”

„Екстра је!”


„Шта мислиш о мојој новој девојци?”

„Екстра особа!”


„Како си урадио писмени из српског?”

„Екстра!”


„Да ли си читао нови број нашег листа?”

„Јесам. Екстра је!”

„Зашто желиш да идем с тобом на концерт?”

„Она је екстра даровита.”

„Узмите кредит у нашој банци. Услови су
екстра повољни!”

Да ли сте приметили да је реч екстра однедавно постала веома омиљена?
Кад би се обавило истраживање, вероватно би показало да међу нашим млађим становништвом екстра постаје узречица, веома често изговорена реч. Чини се као да је преко ноћи заузела место доскорашњег „хит” израза који гласи: супер. Јер, донедавно све је било супер. Понекад и суперишка.

Кад данас неко само промрмља супер, то је као да је обукао одело које је давно изашло из моде. Да се постиди од застарелости!
Ма какви супер момци, супер проводи или супер кредити! Сада нам треба нешто што је екстра!

***
Овај наизглед безазлени и помало шашави пример из живота језика сликовито говори о томе колико су језик, говор, као и општење међу људима - подложни модним променама. Исто тако, поменути пример говори и о снажним утицајима који стижу из других језика, о некој врсти језичке глобализације.
Таквим утицајима није се лако одупрети, а понекад је чак и бесмислено. Извесно је да убрзање коме смо свакодневно подвргнути (односно, коме се сами подвргавамо), подразумева и скраћену, још бржу комуникацију међу људима, кратко општење које не трпи различитост, нијансе, нажалост, ни особености.
Дакле, на питање „Како си?”, одговор гласи, кратко и „интернационално”: „Екстра!”.

Италијански писац Томазо Ландолфи (1908-1979) својевремено је направио необичан језички опит: написао је приповетку, неразумљиву чак и самим Италијанима. Читаоци су се питали на ком језику је ова прича написана. Личи на италијански, али већи део текста је неразумљив. Наиме, пишући причу, Ландолфи је углавном користио речи из италијанског језика које одавно нису биле у употреби иако су живеле у језику вековима, такорећи донедавно. Али, без обзира на ту чињеницу, безмало нико није разумео причу, па чак ни њен наслов!
Другим речима, уколико нисмо у стању да се одупремо језичким модним променама, требало би бар да будемо свесни промена кроз које језик пролази и то уз нашу помоћ и да о томе размишљамо. Можда не бисмо тако брзо заборављали? И не бисмо морали стално да мењамо старо за ново? Речи се ипак другачије троше од одевних предмета...

Стога, сетимо се шта уопште значи реч екстра.
У „Лексикону страних речи и израза” Милана Вујаклије пише да реч екстра потиче од истоимене латинске речи extra, што значи споља, изван, ван, осим; екстра значи и нарочит, особит, изванредан; оно што се учини више и боље него што је одређено, или што се тражи; као прилог, екстра значи, изванредно, особито, нарочито.

Мирјана Огњановић






Marko i Hag



markohead_102.gif
Да је жив Марко, ево због чега би му се данас могло судити у Хашком трибуналу:​

1. СРБИН (довољно)
2. Злочин против човечности:
(Ману сабљом с десна на лијево,
Те он Мини одсијече главу
)

marko_i_turcin_300.gif

3. Злочин према несрпском живљу:
(На Маџара јуриш учинио,
Његову му сабљу уграбио,
Те га њоме Марко ударио,
Удари га по десну рамену,
Раздвоји га на седлу бојноме
)
4.Наношење тешких телесних повреда:
(Потеже се буздованом Марко
Пустимице, добро нештедице,
Белу вилу међ' плећи удари,
Обори је на земљицу чарну,
Пак је стаде бити буздованом,
Преврће је с десне на лијеву...
)
5. Нарушавање путне инфраструкуре:
(Ал' не оре брда и долине,
Већ он оре цареве друмове
)
6. Навођење животиње на алкохол:
(Пола пије, пола Шарцу даје!)
7. Злостављање и приморавање животиње на блуд:
(Добро Шарцу колане потеже,
Шарца
коња и грли и љуби)
8. Говор мржње, уцене, претње и позивање на линч животиња:
(Ако ли ми не достигнеш виле,
Оба
ћу ти ока извадити,
Све
четири ноге подломити,
Па
ћу т' овде тако оставити...)

markokonjurepiscupat_300.gif

9. Зверско убијање животиње:
(Па повади Краљевићу Марко,
Па повади сабљу од појаса,
И он дође до коња Шарина,
Сабљом Шарцу осијече главу,
Да му Шарац Турком не допадне,
Да Турцима не чини измета,
Да не носи воде ни ђугума...
)
10. Tрговина белим робљем:
(А мени је жао, беже, било,
Жао било двеју сиротица,
Па ја узех до две сиротице...
)
11. Уништаваењ доказа:
(А кад Марко бритку преби сабљу,
Бојно копље сломи на седмеро,
Па га баци у јелове гране;
Узе Марко перна буздована,
Узе њега у десницу руку,
Па га баци с Урвине планине
)
12. Ратно профитерство:
(Те он поби Турке јањичаре,
Пак узима три товара блага
)
13. Прање новца:
(Пак узима три товара блага,
Однесе их својој старој мајци:
"То сам тебе данас изорао!"
)
*​



Kako ekonomista izjavljuje ljubav



macence_sa_ruzom_250.gif

Ti si moj kapital,
tržište moje ljubavi.
Volim te racionalno, ekonomično.
Bez obzira na amortizaciju,
nikada te neću rashodovati
iz svoje ljubavi
na kontu sumnjivih
i spornih potraživanja.
.
Volim te
kao višak u proizvodnji!
.
Ti si moj kapital, tržište moje duše,
volim te ekonomično i racionalno,
nikada te neću knjižiti na otpisanu vrednost
jer si ti moj izvanredan prihod.



Teniski deseterac



bgd_je_svet_640.jpg


Мили Боже, чуда великога,
кад cе шћаше у Мелбурну граду,
на Земљиној јужној полулопти,
кад се шћаше Земља да окрене,
да се врти од сад наопако!
Све због једне жуте лопте мале
што се туче лопатом по пољу,
од спортиста - светских великана!

Намери се јунак на јунака,
Дели-Роже од Швајцарске стране
на нашега Типсаревић Јанка.
Гонише се летњи дан до подне
усред зиме 2008.
по тениском пољу великоме.
Гонише се пет сетова целих,
у свакоме по дванајест гејма,
у петоме још и више беше.

Лопту туче Роже Федереру,
где удара ту трава не расте!
Враћа Јанко колко има снаге,
неку врати а неку батали!
Лопту туче Типсаревић Јанко,
где удара ни судија не зна
а камоли јадни Федереру!
Трче оба по целом мегдану
кано да ће једва останути,
својој деци образ сачувати.

Гонише се летњи дан до подне
да ни један победио није!

Дојадило вили Приморкињи
те намигну двапут Федереру,
не били се мегдан окончао!

Аој вило, нигде те не било!
Што превери српску веру тврду,
католичку загризе јабуку,
католичку јали протестантску!?
Да Бог да ти у грлу запало!

Него Роже јунак од мегдана,
и сам рече Типсаревић Јанку
да је штета што нијесу оба
на трон славе једнако попети –
јер је тако устројено било.
Оста мегдан да се овај памти,
Од сад, засад, сутра и довека!

Него вила Федерера клела,
заклињала Светим Антонијем,
и шиптарском матером Терезом:
„Са Србима не замећи кавге,
јер ти више помоћи не могу!
Срби су ти лоптице јунаци
каквих нигде у Јевропи није
А камоли у земљи кенгура!".

То Рожеу врло жао било,
не могаше срцу одолети,
нити срцу нити доларима,
те на мегдан опет изилази,
ником другом него Ђоковићу,
млађаноме српскоме јунаку,
кој' од себе гради комендију
не би ли се забавила раја
која гледа како се он спрда
са Надалом или Шараповом.

Како Роже на мегдан изађе
Новаче му потеже рекета,
растури га у три сета равно.
Није вила ни макла се била
А Федерер пропануо славно.

То се прочу кроз сва четир' царства
да Новаку више премца нема.
Закукаше светске главешине,
од бизниса велики мудраци.
Ето њима јада изненада,
де Новаку противника нема!

Но им вила опет добра била!
Показа им црног Арапина,
Из Ле Мана, францускога града.
Силан јунак на овоме свету,
Вилфрид Цонга, од оца из Конга!
Разбио је Едија Мареја
и великог Надал Рафаела,
који прсте у дупе завуче
пре него ће лоптицу да туче.

Лукави га Саркози послао,
не бил' Србу мог'о наудити!

Мегдан бију Цонга и Новаче
у недељу кад им време није,
у недељу на Светога Саву,
у Мелбурну насред стадиона,
где се сјати сто хиљада душа,
многи Срби и многи Французи.
Сви у дреку, сваки за својега!

Залуд вика повелика беше,
не могаше Цонга одолети
Ђоковићу - планинском соколу!
Озноји се црни Арапине,
ударајућ' и здесна и слева
и свакакву лопту више главе.
Ал' Ђоковић на све одговара,
кад у ћоше а када у мрежу!

Време мало затим потрајало,
борише се три - четири сата,
Оста Новак јунак од мегдана!

Стаде цика широм стадиона.
Радује се и старо и младо
Што је Србин најбољи на свету.
Још се више по Србији слави!
Светог Саву Србљи прослављају,
и уз њега Ђоковић Новака!

***

Недавно, када је Еразмо објавио свој десетерац о актуелним "јунацима" наше политичке коме(н)дије, а затим се многи појединци укључили у састављање нове епопеје, уживала сам у тим стиховима. Пошто нисам могла да се одлучим који део да позајмим и поставим на Трг, као онај Буриданов магарац, ти су стихови остали на ауторовим блогу.

Данас добих од Невене М, бивше ученице и будуће учитељице, особе која зна да ја љубим овакве умотворине (жао ми је само што је и овај аутор остао непознати појединац из народа, јер би било лепо сазнати његово име), овај тениски десетерац.

Хвала, Невена!
Браво, непознати ствараоче!
Браво, Новаче и остали ви јунаци српски, којено је песма опевала!:)



Talenat



romanzovecchio_445.jpg

„ ...Таленат је „ урођена способност за нешто (за музику, науку, књижевност, спорт итд.)“.То је „надареност или „даровитост“.
.
У старом грчком језику талантон ( од чега је и настала реч таленат) означавала је 55 фунти, тј. новчану јединицу вредности отприлике 26 килограма сребра. А то није била баш мала вредност!
.
Уз промену значења речи таленат -новчана јединица у таленат -обдареност везана је и једна прича из Светог писма.
.

У Новом завјету, у јеванђељу по Матеју, пише овако:
.
„ Краљевство је небеско као и човек који, полазећи у туђину, дозва слуге те им предаде имовину своју.
Једноме даде пет талената, другоме два, трећему један: свакоме према његовој способности. И затим отпутова. Одмах онај који је примио пет талената оде и поче радити с њима те заради и других пет. Исто тако онај који прими два талента заради друга два. Али онај који прими један таленат оде, ископа земљу и ту сакри новац господарев.
Послије дуго времена дође господар тих слугу и затражи од њих рачун.
Онај који је примио пет талената приступи и донесе пет других талената те рече: „Господару, предао си ми пет талената, а ја сам, ево, зарадио и других пет.“ Тада му рече господар: „ Добро, ваљани и вјерни слуго! Био си вјеран над малим, зато ћу те над великим поставити: Уђи у весеље господара свога!“
Кад приступи онај који је примио два талента, рече: „ Господару, предао си ми два талента, а ја сам, ево, зарадио и друга два.“ Тада му рече господар: „ Добро, ваљани и вјерни слуго! Био си вјеран над малим, зато ћу те над великим поставити: Уђи у весеље господара свога!“
Кад приступи онај који је примио један таленат, рече: „ Господару, знајући да си човјек тврд, да жањеш гдје ниси сијао и купиш гдје ниси вијао, побојах се, одох и сакрих свој таленат у земљу. Ево ти што је твоје“. Тада му рече господар: „ Неваљали и лијени слуго, знао си да жањем гдје нисам сијао и да купим гдје нисам вијао, према томе си морао мој новац уложити код мјењача, како бих ја након повратка узео своје камате. Дакле, одузмите му тај таленат и подајте га ономе који има десет талената!“
.
Сви знамо шта је писац хтео да каже овом причом. Јер под талентом овде не треба схватити само новац него и способност уопште да се нешто учини, створи.Отуда и друго значење ове речи (способност, обдареност) с којим она и данас живи у европским језицима, па тако и у српском.“
.





Skola

ljuta_devojcica_300.gif





Сви знамо шта је то школа и шта се у школи ради. Ту се учи, стиче знање потребно за живот, решавају тешки и озбиљни задаци, савладавају разне науке и вештине: од науке о језику до физичке културе. То је, дакле веома важна и озбиљна установа.Очекивали бисмо сотга, да тако важна и озбиљна установа има и важно озбиљно па чак и строго име. Али – ништа од тога! Изненадићете се кад сазнате шта, у ствари, значи реч школа, или боље рећи, шта је некада значила.


Вероватно сте већ чули да школа није наша реч. У наш језик преузета је из латинског (стари Римљани говорили су схола) са значењем „ училиште“, које и данас та реч има. Но пре тога стари Римљани преузели су је од Грка а у грчком језику реч схоле, у почетку, кад је настала није значила „училиште“ већ нешто сасвим друго;чак, могло би се рећи, и супротно од онога што данас значи. Схоле је у старом грчком језику значило – „ доколица“, „беспослицаодмор“, „забава“!


Питаћете се, сигурно, како то?! Зашто су стари и мудри Грци своја училишта сматрали беспослицом, доколицом и забавом?


Ево како је то било.


У почетку, школа у Грчкој није била оно што ће касније постати – у тој земљи и другде по свету: установа за образовање омладине. То је испрва било место где су се окупљала докона деца робовласника да заједнички проведу време у игри и забави. Отуда онда и назив „ доколица“, „забава“. Школа је, дакле, у почетку била – забавиште. Касније се ту почело озбиљније радити и учити.

Нарочита пажња посвећивала се телесном вежбању – гимнастици. И управо по томе што су се ђаци у старим грчким схолама бавили гимнастиком, једна врста школе, која и данас постоји, добила је назив - гимназија. Гимназија је, дакле, „школа гимнастике“, мада се у наше време ученици најмање баве гимнастиком.


Гимназија је потекла од речи гимнос, што значи – „го“, „наг“, „неодевен“.Стари Грци, наиме, изводили су телесне вежбе голи без одеће. Према томе је онда и настала гимнастика, што је у слободније преводу значило „ голишање“.


Тако су, ето, од „ доколице“ и „ голишања“ настале две озбиљне речи и две у животу свакога човека веома важне ствари: школа и гимнастика.







Citaj kako je napisano?

Smao pmaetni ljdui mgou čtitai ovo.
Moe¸te li vejoratvi da ja svtanro mgou rzmjautei ¨to sam npaiaso.
Femnoleanla slia ljoduksg mzoga, pemra its¸rainjvau na Cmabrigde Uinervtisjyu, njie btino po kjoem rdeu su sovla sol¸nea, v¸ano je smao da su pvro i poljsdenje sovlo na pavrom mesjtu.
Osatatk m¸oe btii u ptpouonm nredu a vi jo¨ ujviek m¸etoe čtitai bez porbemla.
Ovo je ztao ¨to ljoduksi mzoak ne čtia skvao sovlo pobesno, ngeo rjieč kao cjielu. Zidvljaućuje zar ne? A ja sam ujivek msilio kkao je tčonsot psianja v¸ana!
Ako ste ovo pčrotaili, pa¨oiljte dljae!!



Biti ili ne biti


smej%20se%20smejres.jpg

Бије их лош глас, а ускоро ће и лоши гласачи.
Драгутин ЈОКИЋ
Или ћемо сви изгинути или нас неће бити.
Александар БАЉАК
Бити или не бити! Стављам на гласање.
Зоран Т. ПОПОВИЋ
Није више дилема: бити или не бити. Питање је само ко ће кога.
Душко М. ПЕТРОВИЋ
Бити ил’ не бити – питање је с ким?
Милован ВИТЕЗОВИЋ
Вас на Косову нико не сме да бије! А неће вас ни бити.
Милан ЋОСИЋ
Бити или пребити – питање је сада.
Мића М. ТУМАРИЋ
„Нико не сме да вас бије!” не важи за нашу војску, полицију, хомосексуалце и тржишне инспекторе.
Јасмина БУКВА
Да ли глагол бити има право да одбије да буде?
Ален БОСКЕ
Истрага је показала да је код нас било потурица.
Александар БАЉАК
- Да не би ишао бос, ставио је чарапу на главу.
Даница Машић
........
Са великом радошћу прилажем једну страницу електронског међународног часописа "Носорог", чији је један од сарадника Даница Машић, коју имам среће да познајем и волим...и да се поносим тиме!




Brojevi i uglovi

brojevi%20i%20uglovi.gif

Brojevi koje svi koristimo (1, 2, 3, 4 itd.) poznati su kao "arapski"
brojevi - da bi se razlikovali od "rimskih" brojeva (I, II, III, IV, V,
VI, itd). Ustvari Arapi su pro¨irili njihovo kori¨ćenje, ali izvorno su ih
koristili drevni feničanski trgovci da bi mogli brojiti i zapisivati svoje
trgovačke račune.

Da li ste se ikad upitali za¨to 1 znači "jedan", a 2 znači "dva"?

Rimske je brojeve lako shvatiti, ali koja se logika krije iza feničanskih brojeva?

Radi se o broju uglova. Ukoliko se brojevi zapi¨u u svom
starom obliku, mo¸e se brzo uočiti za¨to. Uglovi su zabele¸eni kru¸ićem
("o"):

Broj 1 ima jedan ugao.
Broj 2 ima dva ugla.
Broj 3 ima 3 ugla.
Itd.

P. S. Hvala, K, za ovu zanimljivost.
Kad se nesto ovako objasni, i brojevi mi postaju miliji, iako se zna ko kosi, a ko vodu nosi, kad su brojke i slova u pitanju...:)



Te teske, strane reci...

Albanian: Të Dua
Alsacien: Ich hoan dich gear
Armenian: Yes Kezi Seeroom yem
Bulgarian: Obicham te!
Catalan: T'estimo
Corsican: Ti tengu cara (to female)
Ti tengu caru (to male)
Czech: Miluji te
Cheyenne Néméhotâtse
Danish: Jeg elsker dig
Dutch: Ik hou van jou
English: I Love You
Estonian: Mina armastan sind
Finnish: Minä rakastan sinua
French: Je t'aime
Friesian: Ik hald fan dei
Gaelic: Tha gradh agam ort
German: Ich liebe Dich
Greek: S' agapo
Hebrew: Ani ohev otcha (male to male)
Ani ohevet otcha (female to male)
Irish: Taim i' ngra leat
Islands: Hu Guiya
Italian: Ti amo

Kurdish: Ez te hezdikhem
Latin: Te amo
Luxembourgisch: Ech hun dëch gäer
Macedonian: Te sakam
Malaysian: Saya cintamu!
Maltese: Inhobbok
Mandarin: Wo ai ni!
Maori (New Zealand): kia hoahai
Mohawk: Konoronhkwa
Norwegian: Jeg elsker de
Papiamento (Aruba): Mi Ta Stimabo
Patois (Jamaica): Mi luv yuh
Polish: Kocham Ciebie
Portuguese: Eu te amo
Romanian: Te iu besc
Serbian: Volim te
Slovak: L'ubim t'a
Slovene: Ljubim te
Spanish: Te amo

********
Од свих страних речи, ја најтеже и најређе изговарам три. Једна од њих је усамљена, вероватно зато што је превише јака, а друге две се не раздвајају, јер само тако делује њихова магија.
Те тешке, "стране" речи су: " Извини" и " Волим те".
Занимљиво је да сам упознала људе који ове речи изговарају тако спретно и често да мени остаје само да им се дивим...до имбецилности!
Писање ми, као што видите, цењени посетиоци, иде много лакше и не ствара ми кнедлу у грлу нити црвенило на лицу. Ав, ав, Вики лав ју!

Scritto da Violeta Milicevic 17:57 - Komentari(6) - Permalink

domenica, 20 maggio 07 19:17
Interpunkcija

Punctuation_1.jpg
.


Scritto da Violeta Milicevic 19:17 - Komentari(5) - Permalink

sabato, 19 maggio 07 17:40
Palindromi

Иду људи.
Дуле је луд.
И ружа жури.
У Риму умиру.
Сир има мирис.
Удовица баци воду.
Ана воли Милована.
Они воле бело вино.
Ања седи а иде Сања.
Перица реже Раци реп.
И Јагода ружу радо гаји.
Бобо, а јеси ли сејао боб?
Еро, Гиле се весели горе!
Имају хашиш и шах у јами.
Ама, Милована воли мама!
Маја са Недом оде на сајам.
Зар, Миловане, жена воли мраз?
Мирка нуди Адама да иду на Крим.
*****
Палиндромске реченице (исто звуче било да их читамо с десна на лево или обрнуто)

Scritto da Violeta Milicevic 17:40 - Komentari(7) - Permalink

venerdì, 04 maggio 07 10:33
Mili Boze, cuda velikoga!

[FONT=Arial_C] Мили Боже, чуда великога!
Или грми ил се земља тресе
ил удара море о брегове?

Нити грми, нит се земља тресе,
нит удара море о брегове,
већ то трамвај иде Немањином..
Како иде, весела му мајка-
по три троле у даљину скаче,
по три у даљ, по две у ширину
а по једну сад горе сад доле.
На станици свакој битка славна
ко ће први ући у трамваје.
А кад човек у тај трамвај уђе,
на улазу кондуктер девојка:
на глави јој капа умазана,
испод капе косе нечешљане,
Блуза масна, руке неопране,
те издаје карте натенане.
По две карте на минут издаје,
сваки други минут се одмара.
Да је коме стати па гледати,
имао би зашто да се чуди,
Места има за шездесет људи
а унутра три стотине душа.
Измеша се и старо и младо,
изукршта и ноге и руке.
Џепароши раде на све стране,
Под клупама ситна деца седе,
На клупама по петоро људи
А остали на ноге лагане,
Једно другом газе на жуљеве,
испод ребра лактове гурају.
Ту се један јунак задесио
десном ногом на левој платформи,
Лева му се још по задњој вуче.
Други гурну ноге кроз пенџере.
Трећи јунак и ноге и руке.
Једном само глава у трамвају-
тело му се по ваздуху клати:
А четврти све је надмашио -
зубима се за мигавац држи.
У трамвају цика, плач и вика,
сви путници очи избечили,
Мислиш:судњи дан им одзвонио.
У трамвају, стари људи памте,
беху некад шипке за држање,
али сада од силнијех шипки
само једна здрава останула.
Држи шипку сто педесет људи.
Трамвај шкрипи, трза, цима, тресе,
па настаје звека и звоњава.
То путници губе равнотежу,
јуначким се главам сударају.
А кад стигне последња станица,
тужно ти је очим погледати :
кад излазе људи из трамваја,
неком нема на ципели ђона,
једном фали лева ногавица,
а другоме и оба рукава;
један уђе у новом оделу,
а изађе у гаће купаће.
Остала му од целог одела
два-три конца танка, дуга,бела.

И то тако бива сваког дана,
све до мрака, а од јутра рана.
[/FONT] ********
Одавно имам ову умотворину у свом компјутеру, те одлучих да је ставим на увид онима који је можда нису до сад прочитали. Наравно, како то већ бива, аутор је непознати појединац из народа. Песма је настала средином или крајем деведесетих година прошлог века, када је њен садржај био наша свакодневица.
izvor:cuda.leonardo
 
Top