Djordje Balasevic

[Honey5]

Ona je volela blues

Ona je volela blues,
Njen kralj zvao se Peter Green.
A ja, sasvim slučajno tu...
Za taj film neko levi, sasvim...

Uvek je gledala sat,
I čim sklope kazaljke krug
K'o mala bi šaputala, tad,
Da negde neko misli na nju.

U njenoj sobi, mala riznica greha,
Kao duga, preko besmisla most...
Puno knjiga nekog prebeglog Čeha,
I sportska štampa, ako naiđe gost...

Uglavnom prođe sve,
Ali ostane blues.
Boje se razliju
Kad ga čujem na radiju...

Ubija metronom...
šta taj sat radi tu?
Jedan i nula-pet...
Neko misli na nju.

Negde u meni je kvar,
I mrak što me gricka k'o miš ...
I sav sam kao ona staklena stvar
U kojoj veje kada je pomeriš .

U ovoj sobi ravnoteža je prosta:
Sto i krevet i prekidač za luč...
Ispod cene mole cenjenog gosta
Da pre puta ne zaboravi ključ.

Uglavnom prođe sve,
Ali ostane blues.
Boje se razliju
Kad ga čujem na radiju...

Ubija metronom...
šta taj sat radi tu?
Jedan i nula-pet...
Neko misli na nju.

Ona je volela blues, o-je,
Lucidni Peter Green
A ja, ja sam voleo nju...
A blues... šta blues...?

Nemam ništa sa tim...
​

 

[Honey5]

Neko to od gore vidi sve

Stevu Čenejca je ubio grom, nežno, k'o rukom,
na širokom šoru, tu negde pred zoru il' pre.
Niko se nije pitao gde se to nocu skitao
nego su žalili i sveće palili svi.

Sa njegovim stricem sam proveo dan, bio je očajan.
Al' taj matori momak je imao stomak za sve.
Pa reče: "Eto, tudjeg se latio, zato je glavom platio
- zbog žene svog kuma je sišao s uma sasvim".

A vidiš:
Neko to odgore vidi sve,
povlači te konce,
igra se.

Postavi na svoje mesto
svako dobro,
zlo još pre
- sve vide oči sudbine.

Tako, ponekad, te reči mi dodju, k'o jeka,
kad bure se spuste, kad pacovi napuste brod.
Ne brinem mnogo o njima, vrate se s lepim danima,
pa idemo dalje i plovidba traje, k'o pre.

Al' znam da:
Neko to odgore vidi sve,
povlači te konce,
igra se.

Postavi na svoje mesto
svako dobro,
zlo jos pre
- sve vide oči sudbine.

Lomiš mi srce, k'o bagremov prut, onako, usput.
Kad ostaneš sama ti nadješ par dana za nas.
Al' ja crtam svoje krugove i praštam stare dugove
da, možda se varam, al' što da se staram o tom,

kad uvek
Neko to odgore vidi sve,
povlači te konce,
igra se.

Postavi na svoje mesto
svako dobro,
zlo jos pre
- sve vide oči sudbine.​

 

[Honey5]

ANKICA


Kroz tanusnu maglu
kao zejtin po staklu,
dan se razliva tih,
mislim sreda, cetvrtak,
il’ vec neki od njih.

Najtise sto moze,
ko sa predstave lose,
iskradam se iz sna
iz ogledala viri jedan stariji ja.

A nad Novim Sadom
vetar kinji oblake,
pocinje jos jedan dan
bez nje…

Drugari u frci,
svi su tuzni k’o Grci,
krupnih predloga par.
Kad ono, sto marona do prvog
im zavrsava stvar.

Na starom Trgu Slobode
vecna revija mode,
i srce strucka na tren,
neki plesuci mantil, ne, nije njen…

A nad Novim Sadom
vetar konje propinje,
prolazi jos jedan dan
bez nje…

Kod Lazice Puza je podnosljiva guzva,
katkad poduprem sank
i tako, a stara garda iz kvarta
jos se lozi na fank.

I proturaju price da sve curice lice,
kad je casa pri dnu.
Pa dobro, mozda jedna na drugu,
ali nikad na nju

A nad Novim Sadom
vetar kaci ordenje,
prolazi jos jedan dan
bez nje…

I lelujam u centru, kao fenjer na vetru,
jesen protresa skut.
Ne vredi, potrebno je bar dvoje
da se ukrsti put.

Zamrzavam sliku na poznatom liku,
dok se sunjam u san,
da ne primate tamo
da sam odsutan.

A nad Novim Sadom
primirje…
Prolazi jos jedan dan
bez nje…​

 

[Honey5]

Marina


Marina, tek uz pomoc starih slika
jos mogu da se setim tvoga lika
i bude se tad neki nemiri zli
i drugovima pricam da si moja bila ti
sav pijan od te lazi
ko od dobrog rumenog vina

Marina, ti si bila moja plima
Marina, svetlo, tama, leto, zima
i verujem jos, u tome je spas
i cesto tako smisljam
neki zivot za nas
a tada, javi mi se stvarnost
setna ko violina

Marina, ja jos iste pesme pevam
Marina, ja jos iste snove snevam
iz nicega smeh jos stvoriti znam
na kraju svake pesme
ipak ostanem sam
i uvek cujem kako sumi
more iz daljina

Marina, da l' cemo se ikad sresti
ja ne znam kuda ce nas to odvesti
i dobro je to sto ne znamo kraj
sad zbogom, necu reci
da te volim, al' znaj
Marina, ti si bila moja pesma
i moja plima​

 

[Honey5]

Namcor (ne volem)


Ne volem, nikog, lutko
takva mi je narav
kao odzak, star i garav
puno dima je kroz mene proslo

Ne volem
ujne, strine, sogore, komsiluk
nataknem ih na civiluk
od njih nista dobro nije doslo

Ne volem
semenkare, cigane trubace
burek, ulicne pisace
nek' mi moju lepu varos vrate

Ne volem
Dzipadzije, Dizel butikase
restoteke, tamburase
svaku pesmu, bar za strofu skrate
Mater im

Al' tebe volem, to je fakat
ti si mi ljubav jedina
prodacu onu nasu kucerdu "na lakat"
pa nek' je stoput dedina
da kupim cetir' konja besna
da ih u oblak upregnem
pa s' tobom, di nas niko ne zna uteknem

Ne volem
kad mi gace udu, di vec udu
te sto brinu brigu tudu
kosticu u strudli od visanja

Ne volem
zatucane, gratis, kravatase
hipohondre sto se plase
da dobiju rak od razmisljanja

Ne volem
krvolocne pse i gospodare
nadjubrene trotoare
maskirne, kad navale na pendzer

Ne volem
lopuze sto voze tudja kola
znaju azbuku, do pola
micu usnama, dok sricu pejdzer
(nji` se malko gadim, pravo da ti kazem)

Al' tebe volem, to je fakat
ti si mi ljubav jedina
prodacu onu nasu kucerdu "na lakat"
pa nek' je stoput dedina
da kupim camac na dva vesla
i onaj sesir rogozan
pa tebe di nas niko ne zna
odvozam

E, ne volem
sizove i nervne bolesnike
pre ih pustali za vikend
sad ih puste pravo pred kamere

E, ne volem..
Sve te lezibejke, da prostite...
Prorocice...Travestite...
Nek mi gospon-dame ne zamere...

Ne volem..
Teget girtlu na teget mantilu..
Sestu licku..Sedmu silu..
Opa-cupa preko Okucana..

Ne volem
izbore, televizor, plakate
dosta, ako Boga znate
Ludnica je, kanda, otkljucana sirom ostala
(provert'e, molim vas)

Al' tebe volem, to je fakat
ti si mi ljubav jedina
prodacu onu nasu kucerdu "na lakat"
pa nek' je stoput dedina
da kupim adicu od peska
na njoj sumarak nakrivljen
da tebe di nas niko ne zna
sakrijem

Ne volem..
Uzdrzane..Trezvene..Pa dzoging..
Takve najpre trefi sloging..
Al ni krkanje mi nije blisko..

Ne volem
Sto odasvud samo cujes, daj mi
il' se prosi, i' se zajmi
jebo te, ja nikad nisam isk'o

Ne volem
strebercine, vecne odlikase
crne rolke i sektase
ne padam na Tibet ili Burmu

Ne volem
skrtariju, intelektualce koji vazno
vrte palce
kupis ih za spricer i kavurmu
(koju ja licno ne volem)

Al' tebe volem, to je fakat
ti si mi ljubav jedina
prodacu onu nasu kucerdu "na lakat"
pa nek' je stoput dedina
napuklo srce, na dve pole
ljubav je teret, pregolem
bas ni to, sto tol'ko volem
ne volem​

 

[znikol]

ovo je super dali netko zna kad će izaći film kao rani mraz nigdje ga ne mogu naći