DIREKTOR RHMZ ZA "BLIC" OTKRIVA

MODERATOR
Učlanjen(a)
02.05.2009
Poruka
30.642

DIREKTOR RHMZ ZA "BLIC" OTKRIVA: Naša vremenska prognoza je najtačnija! Saznali smo kakvo je leto pred nama i da ćemo imati do 55 TROPSKIH DANA, ali i šta nas čeka u martu​



Vremenske prilike ne možemo kontrolistati, zaustaviti a ni promeniti, ali je činjenica da u mnogome utiču na naš život. Gotovo sve naše odluke nerazdvojno su povezane sa onim što ćemo pročitati o vremenskim prilikama danas, sutra ili za nekoliko meseci, kada planiramo odmor. Primećujemo da je dosta nestabilno vreme i da su promene veoma česte, pa imamo naviku da kažemo da nijedna prognoza više nije sigurna ili tačna.

Vremenska prognoza svakog dana​

- Vreme i klima oduvek su bili u žiži interesovanja čoveka, a sa razvojem društva postaju sve značajniji činioci svakodnevnog funkcionisanja. Ono direktno utiče zdravlje ljudi i mi imamo čitavo odeljenje koje se bavi biometerološkim prognozama. Postoji povezanost između vremenskih uslova na zdravlje ljudi - objašnjava Nikolić za "Blic".

Kako kaže prognoza vremena obuhvata jedan složen proces.

- U tome učestvuje čitav sistem opreme. Prva karika su prizemna meteorološka merenja u čitavoj mreži meteoroloških stanica na području Srbije, ali to nije dovoljno. Nama vazdušne mase dolaze sa jugozapada, zapada i najčešće severozapada. te vazdušne mase određuju karakter vremenskih uslova koje imamo - kaže on.

Prema njegovim rečima, da bi se formirala vremenska prognoza neophodni su merni podaci sa šireg područja severne hemisfere. Kaže da zbog toga postoji međunarodna razmena vremenskih podataka koja je na ovim područjima uspostavljena među prvima u svetu.

- Mi imamo 28 glavnih metroroških stanica u Srbiji čiji podaci idu svakog sata u međunarodnu razmenu. Imamo nekoliko stotina stanica nižeg ranga, a to su klimatološke i padavisnke stanice. Oprema sa jedne strane podrazumeva računarske sisteme i ova nauka je počela da se razvija razvojem kompjutera. To nisu obični računari, sadrže na hiljade procesora koji vreme računaju u relanom vremenu - napominje Nikolić za "Blic".

Kako kaže drugi ključni faktor za formiranje prognoze jesu ljudi.

- RHMZ trenutno sa ljudstovm nema problema i nismo u manjku. Mali broj ljudi završava ove studije jer se radi o oteškim studijama koje se odnose na fiziku atmosfere i trebalo bi imati talenta za fiziku i za matematiku, a ljudi često idu na lakše fakultete. Ovo je i oblast koju čovek mora da voli - kaže nam on.

Prognoza gotovo 100 odsto tačna​

Ističe da je 1873. godine forimirana Međunarodna meteorološka organizacija, mnogo pre Ujedinjenih nacija, a 77 godina potom nastaje Svetska meteorološka organizacija koja se danas bavi standardizacijom.

- Standardizacija je neophodna da bi se prognoza vremena mogla napraviti pod istim uslovima svuda u svetu. Međutim, ni ti podaci nisu nekad dovoljni. Potrebno je vršiti i visinska meteorološka merenja koja se obavljaju puštanjem meteoroloških balona u atmosferu. Baloni sa soobom nose jedan meteorološki uređaj koji u sebi sadrži senzore za merenje temperature, vlage i pritiska. Taj uređaj šalje podatke nama u radnoj stanici na tlu, satelitima i na taj način mi dobijamo relevantne podatke o brzini vetra u sekundi i ostalim vremenskim uslovima - kaže on.

Dodaje da se podaci iz meteorološkog balona šalju sve dok balon ne pukne na visini od 30 kilometara.


- Obrada svih tih podata obavlja se u našem računarskom centru gde se vrši njihova analiziraju i gde se uz pomoć numeričkih modela vrši izračunavanje prognoze vremena. Dakle, prognoza vremena se dobija izračunavanjem. Svaka merenja sadrže neka odstupanja, jer merenja pokazuju približnu situaciju, ipak je naša atmosfera složen sistem. U tom smislu mi najtačnije prognoze imamo na kratkoročnom periodu od 3 dana i na srednjoročnom periodu od 10 dana. To su prognoze čija je tačnost od 80 do 95 procenata. To ne znači da nije moguće napraviti dugoročnu prognozu koja je tačna - objašnjava.

Dodaje da se za razliku od karkoročne i srednjoročne može dati približno tačna dugoročna, odnosno sezonska vremenska prognoza.

- Tada ne možemo dati prognozu vremena po danima, ali možemo orijentaciono reći u kom mesecu ili delu meseca će biti toplije ili hladnije od proeseka, da li će imati više ili manje padavina, koliko se toplotnih talasa ili ledenih dana očekuje. Takve dugoročne prognoze se koriste za strateška planiranja svuda u svetu bez obzira što imaju manju verovatnoću ostvarenja - navodi.

Imaćemo od od 30 do 55 tropskih dana​

- U martu smo svedoci visokih temperatura, za vikend smo imali zahlađenje sa padavinama, a početkom ove nedelje ćemo imati toplije vreme, a od srede ćemo opet imati padavina. Veoma je karakteristično za mart da bude promenljivo vreme. Međutim, ovog marta vreme je vreme toplije od proseka - kaže Nikolić.

Ukazao je na to da je mart biti topliji za nekih plus 2 stepena.

- Tako će minimalna martovska temperatura biti od plus 6 ili 8. Zbog ovih čestih promena, neće biti puno padavina, očekuje se od 45 do 75 milimetara u nižim predelima, i do 90 u višim - navodi.

Osvrnuo se na to da se feć formira i dugoročna vremenska prognoza za leto.

- Na osnovu trenutnih analiza mi imamo i prognozu za nastupanjiće leto 2023. godine. Prema toj prognozi leto bi trebalo da bude toplije od proseka. Tako će leto biti prosečno toplije za jedan stepen. U junu, julu i avgustu očekujemo od 30 do 55 tropskih dana, to su dani kada će biti toplije od 30 stepeni. Padavine će biti prosečne, i one će se kretati od 150 milimetara do 260 u nižim odnosnot od 210 do 280 milimetara u višim - ističe za "Blic".

Blage zime​

- Prošle godine smo imali toplo leto i toplu zimu evo sada, ali to ne utiče jendo na drugo. Toplo leto ne znači toplu zimu. Tačno je da su zime poslednjih godina bile blage i biće ih još, ali to ne znači da neće biti snega. Mi opet možemo očekivati i veće količine snega - napominje.

Kako kaže RHMZ je u vrhu svetske nauke i struke na polju meteorologije.

- Model za prognozu vremena je napravio Srbin koji sada radi u nacionalnoj službi SAD. Taj model koristi više od 20 zemalja. Održavamo obuku ljudi drugih nacionalnih meteorloških službi zemalja regiona. RHMZ Srbije u istom je rangu sa najrazvijenijim službama Evrope kao što su nemačka, britanska, francuska i skandinavske. Iako smo mali imamo dugu meteorološku tradicju, još 1848. godine - rekao nam je on.

Srbija, klimatske promene, poplave i nepogode​

Kako poslednjih godina imamo povećan broj kišnih peiroda, ali i sušnih perioda, ljudi se brinu da li su klimatske promene uzele maha i da li su pred nama svakodnevni katastrofični scenariji.

- Mi se uvek moramo prilagoditi vremenskim uslovima i postoje načini na koje se vrši ta adaptacija. Naše analize i prognoze su veoma značajne kako bi se umanjile te štetne posledice. Mi smo te 2014. godine imali ekstremu situaciju kada smo imali trodnevno prevazilaženje hiljadugodišnjih padavina koje je rezultiralo razornim poplavama. Verovantoća za takav događaj uvek postoji i ona je retka, međutim ne može se isključiti mogućnost da se opet ponovi - kaže on.

Objašnjava da to kakve će posledice biti po ljude zavisi i od drugih faktora bezbednosti.

- Nakon poplava 2014. godoine, mnoge stvari su uređene u državi, situacija za vodotokove je sređena, dosta toga je urađeno i po pitanju osposobljenosti lokalnlih samouprava da procene svoje rizike kako bi se od istih zaštitili.

Temperatura u Beogradu povećana za skoro 2 stepema​

Nikolić kaže da se globalno posmatrano, klima svakako menja da je to dokazao naš naučnik Milutin Milanković.

- Česti su nesporazumi kada se govori o pojmovima vreme i klima. U tom msislu valja znati da se vreme odnosi na interval od nekoliko minuta, dana, sati, ili sezone. I to je relativno kratak period. Kada je klima u pitanju mora se posmatratzi duži period, i to najmanje peroid od 30 godina. Nisu sve pojave koje se dešavaju u kraćem vremenskom peirodu u vezi sa klimatksim pormenama - objašnjava.

Kada je istraživanje klime i klimatskih promena u pitanju ističe da RHMZ ima klimatski centar koji se ozbiljno bavi ovim pitanjima.

- Naš nacionalni centar koji se bavi merenjima klime, ujedno vrši i ulogu podregionalnog centra za jugoistočnu evropu. Na osnovu analiza temperature u Beogradu u zadnjih 135 godina ustanovljeno je da je temperatura porasla za 1,6 stepeni. Taj porast je dovoljan da se količina vlage poveća za 10 odsto. Mi zbog toga imamo povoljnije uslove za stvaranje grmljavinskih i pljuskovitih oblaka koji daju pljuskovite padavine sa munjama, gromovima i grmljavinom. To je dovoljan razlog za bujične polplave koje se malo češće dešavaju u skorašnjem periodu - kaže Nikolić za "Blic".


On je rekao i da RHMZ ima svojevrsna "otovorena vrata" posvećena deci predškolskog, školskog i srednjoškolskog uszrasta, a posebno studentima koji kaže, dolaze gotovo svakodnevno.

- Mi se trudimo da naša vrata budu otvorena svim zainteresovanim građanima. Studenti to veoma cene i shvataju koliki značaja to ima - zaključuje on.



Izvor: Blic
 
Natrag
Top