- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Manasiji pripada pola Despotovca
Izvor:
Novosti.rs
Restitucijom imovine manastiru Manasija bi pripala polovina sedišta Gornje Resave. U jezgru grada SPC je imala osam hektara zemlje. Novčana naknada?
DESPOTOVAC - Manastir Manasija podneo je zahtev pre dve decenije da mu se vrati imovina koja mu je oduzeta po Zakonu o nacionalizaciji 1959. godine.
Odgovor nikada nisu dobili jer sve do 2006. godine, kada je donet Zakon o restituciji imovine crkvama i verskim zajednicama, za vraćanje imovine nije postojao zakonski okvir.
Ubrzo po donošenju ovog zakona Manasiji su vraćeni veliki kompleksi šume na Južnom Kučaju, ali ne i imovina, velike površine zemlje i objekti, koji su se nalazili u današnjem užem gradskom rejonu u Despotovcu:
- Manasija bi postala vlasnik "pola Despotovca" kada bi joj bilo vraćeno osam hektara zemlje i više objekata u gradskom rejonu koji su im svojevremeno oduzeti - kažu pravni zastupnici Despotovčana koji takođe traže povraćaj imovine.
Po nalogu Svetog arhijerejskog sinoda SPC, kojim su 1990. godine sve crkve i manastiri u Srbiji obavešteni da je "nastupio trenutak da se traži povraćaj svih nekretnina koje su oduzete Srpskoj pravoslavnoj crkvi", manastir Manasija je odmah postupio.
U despotovačkom Katastru su dobili posedovne listove na 1.940 hektara zemlje, koliko su imali krajem 1939. i posebno 1988. godine, kada je manastir upravljao sa 53 hektara.
Zahtev za vraćanje imovine podneli su 6. avgusta 1990. godine Republičkom sekretarijatu za imovinsko-pravne odnose,ali ova služba ili njihovi pravni naslednici nisu se oglašavali.
Jasno je da nekretnine nisu mogle biti vraćene manastiru, jer je zemljištu promenjena namena tako što je ono postalo gradsko građevinsko zemljište, i na njemu su podignute zgrade, a mnogi manastirski objekti više ne postoje. Ostaje, dakle, novčana nadoknada.
Jedan od retkih objekata koji su do danas sačuvani je manastirska vodenica, u neposrednoj blizni centra grada, koja danas služi kao izložbena galerija Centra za kulturu.
Starešina Manasije je ranije u izjavi za naš list tvrdio da im prilikom nacionalizacije njihove vodenice, 1959. godine, nije oduzet i plac površine 19 ari kod tog objekta:
- Kada je 1988. godine jedan Despotovčanin počeo da gradi kafić na delu tog placa, tražili smo i od Katastra dobili posedovni list da smo mi njegovi vlasnici. Sa tim dokumentom otišli smo kod predsednika Opštine i obavestili ga da je odobrena gradnja na tuđem placu. Ubrzo su nas pozvali, saopštili nam da je u Katastru bila greška, i da je to zemljište oduzeto Manasiji još 1963. godine. Dali su nam novi posedovni list, tako da danas imamo dva dokumenta: po jednom jesmo, a po drugom nismo vlasnici te parcele.
U Opštini su objasnili da je do greške došlo jer posle nacionalizacije zemljište u Katastru nije preneto na novog vlasnika. U arhivi je pronađeno rešenje doneto 17. maja 1966. godine, kojim je utvrđena nadoknada Manasiji za oduzetih 19,85 ari u Despotovcu, u iznosu od 5.955 dinara, sa rokom isplate u narednih 50 godina.
U Manasiji o ovome ne znaju ništa.
Izvor:
Novosti.rs
Restitucijom imovine manastiru Manasija bi pripala polovina sedišta Gornje Resave. U jezgru grada SPC je imala osam hektara zemlje. Novčana naknada?
DESPOTOVAC - Manastir Manasija podneo je zahtev pre dve decenije da mu se vrati imovina koja mu je oduzeta po Zakonu o nacionalizaciji 1959. godine.
Odgovor nikada nisu dobili jer sve do 2006. godine, kada je donet Zakon o restituciji imovine crkvama i verskim zajednicama, za vraćanje imovine nije postojao zakonski okvir.
Ubrzo po donošenju ovog zakona Manasiji su vraćeni veliki kompleksi šume na Južnom Kučaju, ali ne i imovina, velike površine zemlje i objekti, koji su se nalazili u današnjem užem gradskom rejonu u Despotovcu:
- Manasija bi postala vlasnik "pola Despotovca" kada bi joj bilo vraćeno osam hektara zemlje i više objekata u gradskom rejonu koji su im svojevremeno oduzeti - kažu pravni zastupnici Despotovčana koji takođe traže povraćaj imovine.
Po nalogu Svetog arhijerejskog sinoda SPC, kojim su 1990. godine sve crkve i manastiri u Srbiji obavešteni da je "nastupio trenutak da se traži povraćaj svih nekretnina koje su oduzete Srpskoj pravoslavnoj crkvi", manastir Manasija je odmah postupio.
U despotovačkom Katastru su dobili posedovne listove na 1.940 hektara zemlje, koliko su imali krajem 1939. i posebno 1988. godine, kada je manastir upravljao sa 53 hektara.
Zahtev za vraćanje imovine podneli su 6. avgusta 1990. godine Republičkom sekretarijatu za imovinsko-pravne odnose,ali ova služba ili njihovi pravni naslednici nisu se oglašavali.
Jasno je da nekretnine nisu mogle biti vraćene manastiru, jer je zemljištu promenjena namena tako što je ono postalo gradsko građevinsko zemljište, i na njemu su podignute zgrade, a mnogi manastirski objekti više ne postoje. Ostaje, dakle, novčana nadoknada.
Jedan od retkih objekata koji su do danas sačuvani je manastirska vodenica, u neposrednoj blizni centra grada, koja danas služi kao izložbena galerija Centra za kulturu.
Starešina Manasije je ranije u izjavi za naš list tvrdio da im prilikom nacionalizacije njihove vodenice, 1959. godine, nije oduzet i plac površine 19 ari kod tog objekta:
- Kada je 1988. godine jedan Despotovčanin počeo da gradi kafić na delu tog placa, tražili smo i od Katastra dobili posedovni list da smo mi njegovi vlasnici. Sa tim dokumentom otišli smo kod predsednika Opštine i obavestili ga da je odobrena gradnja na tuđem placu. Ubrzo su nas pozvali, saopštili nam da je u Katastru bila greška, i da je to zemljište oduzeto Manasiji još 1963. godine. Dali su nam novi posedovni list, tako da danas imamo dva dokumenta: po jednom jesmo, a po drugom nismo vlasnici te parcele.
U Opštini su objasnili da je do greške došlo jer posle nacionalizacije zemljište u Katastru nije preneto na novog vlasnika. U arhivi je pronađeno rešenje doneto 17. maja 1966. godine, kojim je utvrđena nadoknada Manasiji za oduzetih 19,85 ari u Despotovcu, u iznosu od 5.955 dinara, sa rokom isplate u narednih 50 godina.
U Manasiji o ovome ne znaju ništa.