LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.056
Top deset
Deset žena u vojsci promenilo istoriju
Pogledajte spisak od deset žena u uniformi koje su menjale istoriju.
1. Jovanka Orleanka
Simbol revolucije
Iako je rođena kao ćerka seljaka u istočnoj Francuskoj, Jovanka Orleanka je danas simbol ženske moći. Tokom stogodišnjeg rata ona je pomagala francuskoj vojsci da pobedi u mnogim bitkama.
Naravno, morala je da se prilagodi životu vojnika, pa je kosu ošišala kratko i nosila je mušku garderobu.
Mnogi nisu verovali da Jovanka može da bude vojskovođa i sačuva svoju zemlju od britanske invazije, ali su se prevarili.
Zbog svog vojnog umeća često je komunicirala i sa kraljem. Zarobljena je 30. maja 1430. i poslata je u zatvor u Ruenu. Optužena je za jeres, osuđena na smrt i spaljena na lomači, a 1456. joj je suđeno posthumno i zaključeno je da je nevina. Proglasili su je mučenicom i sveticom.
2. Meri I. Voker
Dobila medalju časti
Rođena je u Njujorku u porodici abolicionista, a danas važi za prvu i jedinu ženu u vojsci koja je primila medalju časti od kongresa za svoja dela tokom Građanskog rata.
Dok nije počela vojnu službu, bila je poznata po tome što se zalagala za prava žena i reformu u oblačenju. Bila je jedina žena koja je diplomirala medicinu na koledžu Sirakuza.
Ubrzo pošto je dobila diplomu, počeo je rat i ona se dobrovoljno prijavila kao medicinski oficir, ali je odbijena. Iako je bila žrtva polne diskriminacije, nije odusutala i postala je asistent hirurga u vojnoj jedinici u Kamberlendu 1863. U novembru 1865. dobila je Orden časti.
3. Eni Dži Foks
Spasavanje posle Perl Harbura
Rođena je u avgustu 1893. i prva je žena koja je dobila Purpurno srce za hrabrost u vojnom korpusu medicinskih sestara.
Dobila je i Bronzanu zvezdu. Foksova je odigrala veliku ulogu u pomaganju američkim vojnicima posle napada na Perl Harbur.
Ona je bila prva žena poručnik i glavna medicinska sestra na Havajima. Priča se da je i tokom najintenzivnijih bombardovanja mirno nastavila da neguje ranjenike.
Tokom Drugog svetskog rata je dodeljeno oko 964.409 Purpurnih srca, od čega je 287 dodeljeno ženama.
4. Elizabet C. Njukjum
Meksičko-američki rat
Pošto je niko nije pozvao u vojsku, Elizabet je u septembru 1847. sama pronašla način da učestvuje u meksičko-američkom ratu.
Kao žena morala je da nađe načine da se uklopi, pa se, kao i Jovanka, oblačila kao muškarac.
Uspešno se borila protiv američkih urođenika u Dodž Sitiju.
Kada je posle 10 meseci vojevanja razotkriveno da je žena, diskreditovana je iz vojske i nikada joj nisu dozvolili da se vrati.
U julu 1848. je primila zahvalnicu zbog vojnih dužnosti koje je obavljala. Kongres je odlučio da joj pokloni zemlju, ali i novčanu nadoknadu.
5. Oveta Kalp Hobi
Poručnik iz Teksasa
Poručnik Oveta Kalp Hobi je prva žena koja je od američke vojske dobila medalju za časno služenje zemlji.
Rođena je u Teksasu i pohađala je ženski koledž, ali i univerzitet, tako da je imala dve diplome.
Udala se za Vilijama Hobija, koji je bio bivši guverner Teksasa i izdavač novina “Hjuston post”.
Oveta je u suprugovim novinama dobila posao urednice i često je tretirala ratne teme.
Tokom rata se priključila ženskoj armiji pomoćnog korpusa. To su žene koje su prve nosile vojnu uniformu. Postala je poručnik, a dobila je i medalju.
Predsednik Ajzenhauer je imenovao za šefa Federalne bezbednosne agencije. Kasnije je radila za mnoge državne službe. Umrla je 1995. godine.
6. Loreta Volš
Prva žena u mornarici
Loreta Volš je rođena u Filadelfiji u aprilu 1896. godine. Ona je prva žena u Americi koja se priključila mornarici.
Prvi svetski rat je već bio u zamahu i Nemci su upravo objavili da planiraju da upotrebe svoju podmornicu u borbi protiv Alijanse, a to je podrazumevalo da će napadati i američke brodove.
Uništili su četiri američka broda i ubili su 15 vojnika. Kao posledica toga američki trgovački brodovi su naoružani i dobili su instrukciju da napadnu bilo koju podmornicu koja im se nađe na putu.
Ovi događaji su privukli i Loretu da se prijavi u mornaricu 17. marta 1917. Posle nekoliko dana ova 18-godišnjakinja postala je prva žena podoficir.
7. Elsi S. Ot
Sestra među pilotima
Iako su mnoge dame tokom ratnih vremena u vojsci radile kao medicinske sestre, Elsi je bila prva sestra zadužena za vazduhoplovne jedinice.
Postala je jedinstvena pošto je učestvovala u prvom interkontinentalnom evakuacionom letu u januaru 1943.
Iznenađujuće je da Otova nije imala nikakvu formalnu obuku za vazdušnu evakuaciju i pre toga nikada nije letela avionom.
Dok je bila stacionirana u bolnici u Karačiju rekli su joj da treba da brine o petoro pacijenata tokom evakuacionog leta. Elsi se šest dana brinula o njima sve dok avion nije sleteo u Vašington.
Ona je prva žena kojoj je dodeljen Orden vazduhoplovnih američkih snaga.
8. Laskarina Bubolina
Heroina grčkog ustanka
Laskarina Bubolina (1771-1825) bila je komandant grčke mornarice, heroina grčkog rata za nezavisnost. Bila je ćerka kapetana, a rođena je u zatvoru u Konstantinopolju, gde je njen otac zatvoren od Otomanskog carstva.
Bubolkina se pridružila Filiki Etairei, organizaciji koja je pripremala Grčku za ustanak kao jedna od nekoliko žena.
Hrabro se borila u prvim redovima i na svom brodu istakla grčku zastavu 13. marta 1821.
9. Kordelija I. Kuk
Ranjenici u Italiji
Još jedna medicinska sestra koja je posle Drugog svetskog rata dobila dve medalje - bronzanu zvezdu i purpurno srce.
Kukova je bila stacionirana u Italiji i uspešno je negovala ranjenike.
Bronzanu zvezdu je dobila 1943, a uskoro i purpurnu zvezdu.
Obe medalje do tada nije primila nijedna žena.
10. Margaret Korbin
Sa mužem za topom
Borila se u američkom ratu za nezavisnost. Rođena je u novembru 1751. i živela je kao svaka druga žena dok se nije udala za Džona Korbina 1772.
Oboje su se borili protiv britanskih trupa.
Njen suprug je bio u Prvoj artiljerijskoj jedinici u Pensilvaniji, a Margaret je imala ulogu sledbenice vojnih kampova.
Kada joj je suprug poslat u borbu, priključila mu se. Zajedno sa njim pucala je iz topa.
Muž je poginuo, a ona je nastavila aktivno da se bori. I sama je ranjena u bradu, grudi i ruku i zbog povreda je morala da odustane. Preselila se u Filadelfiju i od vojske je primala platu.
Blic
Deset žena u vojsci promenilo istoriju
Pogledajte spisak od deset žena u uniformi koje su menjale istoriju.
1. Jovanka Orleanka
Simbol revolucije
Iako je rođena kao ćerka seljaka u istočnoj Francuskoj, Jovanka Orleanka je danas simbol ženske moći. Tokom stogodišnjeg rata ona je pomagala francuskoj vojsci da pobedi u mnogim bitkama.
Naravno, morala je da se prilagodi životu vojnika, pa je kosu ošišala kratko i nosila je mušku garderobu.
Mnogi nisu verovali da Jovanka može da bude vojskovođa i sačuva svoju zemlju od britanske invazije, ali su se prevarili.
Zbog svog vojnog umeća često je komunicirala i sa kraljem. Zarobljena je 30. maja 1430. i poslata je u zatvor u Ruenu. Optužena je za jeres, osuđena na smrt i spaljena na lomači, a 1456. joj je suđeno posthumno i zaključeno je da je nevina. Proglasili su je mučenicom i sveticom.
2. Meri I. Voker
Dobila medalju časti
Rođena je u Njujorku u porodici abolicionista, a danas važi za prvu i jedinu ženu u vojsci koja je primila medalju časti od kongresa za svoja dela tokom Građanskog rata.
Dok nije počela vojnu službu, bila je poznata po tome što se zalagala za prava žena i reformu u oblačenju. Bila je jedina žena koja je diplomirala medicinu na koledžu Sirakuza.
Ubrzo pošto je dobila diplomu, počeo je rat i ona se dobrovoljno prijavila kao medicinski oficir, ali je odbijena. Iako je bila žrtva polne diskriminacije, nije odusutala i postala je asistent hirurga u vojnoj jedinici u Kamberlendu 1863. U novembru 1865. dobila je Orden časti.
3. Eni Dži Foks
Spasavanje posle Perl Harbura
Rođena je u avgustu 1893. i prva je žena koja je dobila Purpurno srce za hrabrost u vojnom korpusu medicinskih sestara.
Dobila je i Bronzanu zvezdu. Foksova je odigrala veliku ulogu u pomaganju američkim vojnicima posle napada na Perl Harbur.
Ona je bila prva žena poručnik i glavna medicinska sestra na Havajima. Priča se da je i tokom najintenzivnijih bombardovanja mirno nastavila da neguje ranjenike.
Tokom Drugog svetskog rata je dodeljeno oko 964.409 Purpurnih srca, od čega je 287 dodeljeno ženama.
4. Elizabet C. Njukjum
Meksičko-američki rat
Pošto je niko nije pozvao u vojsku, Elizabet je u septembru 1847. sama pronašla način da učestvuje u meksičko-američkom ratu.
Kao žena morala je da nađe načine da se uklopi, pa se, kao i Jovanka, oblačila kao muškarac.
Uspešno se borila protiv američkih urođenika u Dodž Sitiju.
Kada je posle 10 meseci vojevanja razotkriveno da je žena, diskreditovana je iz vojske i nikada joj nisu dozvolili da se vrati.
U julu 1848. je primila zahvalnicu zbog vojnih dužnosti koje je obavljala. Kongres je odlučio da joj pokloni zemlju, ali i novčanu nadoknadu.
5. Oveta Kalp Hobi
Poručnik iz Teksasa
Poručnik Oveta Kalp Hobi je prva žena koja je od američke vojske dobila medalju za časno služenje zemlji.
Rođena je u Teksasu i pohađala je ženski koledž, ali i univerzitet, tako da je imala dve diplome.
Udala se za Vilijama Hobija, koji je bio bivši guverner Teksasa i izdavač novina “Hjuston post”.
Oveta je u suprugovim novinama dobila posao urednice i često je tretirala ratne teme.
Tokom rata se priključila ženskoj armiji pomoćnog korpusa. To su žene koje su prve nosile vojnu uniformu. Postala je poručnik, a dobila je i medalju.
Predsednik Ajzenhauer je imenovao za šefa Federalne bezbednosne agencije. Kasnije je radila za mnoge državne službe. Umrla je 1995. godine.
6. Loreta Volš
Prva žena u mornarici
Loreta Volš je rođena u Filadelfiji u aprilu 1896. godine. Ona je prva žena u Americi koja se priključila mornarici.
Prvi svetski rat je već bio u zamahu i Nemci su upravo objavili da planiraju da upotrebe svoju podmornicu u borbi protiv Alijanse, a to je podrazumevalo da će napadati i američke brodove.
Uništili su četiri američka broda i ubili su 15 vojnika. Kao posledica toga američki trgovački brodovi su naoružani i dobili su instrukciju da napadnu bilo koju podmornicu koja im se nađe na putu.
Ovi događaji su privukli i Loretu da se prijavi u mornaricu 17. marta 1917. Posle nekoliko dana ova 18-godišnjakinja postala je prva žena podoficir.
7. Elsi S. Ot
Sestra među pilotima
Iako su mnoge dame tokom ratnih vremena u vojsci radile kao medicinske sestre, Elsi je bila prva sestra zadužena za vazduhoplovne jedinice.
Postala je jedinstvena pošto je učestvovala u prvom interkontinentalnom evakuacionom letu u januaru 1943.
Iznenađujuće je da Otova nije imala nikakvu formalnu obuku za vazdušnu evakuaciju i pre toga nikada nije letela avionom.
Dok je bila stacionirana u bolnici u Karačiju rekli su joj da treba da brine o petoro pacijenata tokom evakuacionog leta. Elsi se šest dana brinula o njima sve dok avion nije sleteo u Vašington.
Ona je prva žena kojoj je dodeljen Orden vazduhoplovnih američkih snaga.
8. Laskarina Bubolina
Heroina grčkog ustanka
Laskarina Bubolina (1771-1825) bila je komandant grčke mornarice, heroina grčkog rata za nezavisnost. Bila je ćerka kapetana, a rođena je u zatvoru u Konstantinopolju, gde je njen otac zatvoren od Otomanskog carstva.
Bubolkina se pridružila Filiki Etairei, organizaciji koja je pripremala Grčku za ustanak kao jedna od nekoliko žena.
Hrabro se borila u prvim redovima i na svom brodu istakla grčku zastavu 13. marta 1821.
9. Kordelija I. Kuk
Ranjenici u Italiji
Još jedna medicinska sestra koja je posle Drugog svetskog rata dobila dve medalje - bronzanu zvezdu i purpurno srce.
Kukova je bila stacionirana u Italiji i uspešno je negovala ranjenike.
Bronzanu zvezdu je dobila 1943, a uskoro i purpurnu zvezdu.
Obe medalje do tada nije primila nijedna žena.
10. Margaret Korbin
Sa mužem za topom
Borila se u američkom ratu za nezavisnost. Rođena je u novembru 1751. i živela je kao svaka druga žena dok se nije udala za Džona Korbina 1772.
Oboje su se borili protiv britanskih trupa.
Njen suprug je bio u Prvoj artiljerijskoj jedinici u Pensilvaniji, a Margaret je imala ulogu sledbenice vojnih kampova.
Kada joj je suprug poslat u borbu, priključila mu se. Zajedno sa njim pucala je iz topa.
Muž je poginuo, a ona je nastavila aktivno da se bori. I sama je ranjena u bradu, grudi i ruku i zbog povreda je morala da odustane. Preselila se u Filadelfiju i od vojske je primala platu.
Blic