- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.982
Deo časnog krsta iz Milana stiže u Niš
Milanska biskupija, u sklopu obeležavanja jubileja Milanskog edikta, pokloniće niškoj Katoličkoj crkvi deo krsta na kome je razapet Isus Hrist.
U nišku Katoličku crkvu, poklon iz Milana bi trebalo da stigne 14. septembra, a u Nišu će ova svetinja biti jedina koja ima tako značajan simbol hrišćanstva dostupan vernicima, potvrđeno je "Južnim vestima."
"Tog dana će biti crkva posvećena, a deo Časnog krsta biće ugrađen u novi oltar", kažu za "Južne vesti" u niškoj biskupiji.
Katolička crkva u Nišu, koja je od 2007. godine i postavljenja aktuelnog župnika fra Nika Josića, posvećena Presvetom Isusovom srcu trenutno se rekonstruiše. U crkvi objašnjavaju da će u sklopu rekonstrukcije biti izgrađen i nov oltar, a njegov deo će biti i “čestica Časnog krsta”.
Krst je značajan simbol vere, ali i je i usko povezan sa Konstantinom, jer je prema predanju upravo njegova majka carica Jelena pronašla na Golgoti krst na kome je bio razapet Isus Hrist.
Profesorka sociologije religije Danijela Gavrilović kaže da je ovo značajan događaj za hrišćane, jer sve ono što nas povezuje sa Isusom Hristom ima veliki značaj.
"Simboli vere su vrlo važni, jer stalno obnavljaju veru. Čovek ima tu potrebu da se stalno osvedočuje da ima neku vrstu direktnog kontakta sa svetim stvarima. Ta vrsta povezanosti, dodira je vrlo važna za održavanje religioznosti", kaže za list profesorka Gavrilović i dodaje da je to podstreh za čitavu veru.
Čitava religioznost, objašnjava profesorka, zasniva se na veri u mističko sjedinjenje, a prisustvo predstavnika Pravoslavne crkve na inauguraciji pape pokazuje da neka vrsta ekumenskih procesa ipak postoji.
U Katoličkoj crkvi kažu da će crkva biti otvorena za sve vernike koji će moći da vide deo Časnog krsta, a za 21. septembar najavljuju veliku misu koja će u sklopu obeležavanja jubileja Milanskog edikta biti najverovatnije održana na stadionu “Čair”.
Pretpostavlja se da je episkop Dositej, koji je upravljao Niškom eparhijom od 1913. do 1933. iz Svete zemlje 1920. godine prvi put doneo čestice krsta u Niš, pišu "Južne vesti."
Na sajtu manastira Lepava stoji da je Dositej bio vrlo aktivan episkop i da je često sa vernicima putovao u Svetu zemlju. U to vreme, u Niškoj eparhiji postojala je zadruga zanatlija, a ugledni trgovac Đorđe Aćimović, bio je veliki dobrotvor crkve. Ne zna se zašto i kako, ali njemu je Dositej dao na čuvanje čestice Časnog krsta. Kasnije su njegovi potomci preuzeli tu svetu relikviju.
Pošto Aćimovićev sin nije imamo naslednike, ova svetinja poverena je na čuvanje porodici Nikolić iz koje je bila njegova snaja. Tačnije, Slobodanu Nikoliću iz Župe prijepoljske, sestriću snaje starog Aćimovića i tako je deo Časnog krsta otišao iz Niša.
Inače najveće deo Časnog krsta se nalazi u Jerusalimu, a jedan deo je Sveti Sava odneo u Hilandar gde se i danas čuva u Carskoj lavri. Prema predanju horizontalni deo krsta je carica Jelena odnela u Rim.
(MONDO)
Milanska biskupija, u sklopu obeležavanja jubileja Milanskog edikta, pokloniće niškoj Katoličkoj crkvi deo krsta na kome je razapet Isus Hrist.
U nišku Katoličku crkvu, poklon iz Milana bi trebalo da stigne 14. septembra, a u Nišu će ova svetinja biti jedina koja ima tako značajan simbol hrišćanstva dostupan vernicima, potvrđeno je "Južnim vestima."
"Tog dana će biti crkva posvećena, a deo Časnog krsta biće ugrađen u novi oltar", kažu za "Južne vesti" u niškoj biskupiji.
Katolička crkva u Nišu, koja je od 2007. godine i postavljenja aktuelnog župnika fra Nika Josića, posvećena Presvetom Isusovom srcu trenutno se rekonstruiše. U crkvi objašnjavaju da će u sklopu rekonstrukcije biti izgrađen i nov oltar, a njegov deo će biti i “čestica Časnog krsta”.
Krst je značajan simbol vere, ali i je i usko povezan sa Konstantinom, jer je prema predanju upravo njegova majka carica Jelena pronašla na Golgoti krst na kome je bio razapet Isus Hrist.
Profesorka sociologije religije Danijela Gavrilović kaže da je ovo značajan događaj za hrišćane, jer sve ono što nas povezuje sa Isusom Hristom ima veliki značaj.
"Simboli vere su vrlo važni, jer stalno obnavljaju veru. Čovek ima tu potrebu da se stalno osvedočuje da ima neku vrstu direktnog kontakta sa svetim stvarima. Ta vrsta povezanosti, dodira je vrlo važna za održavanje religioznosti", kaže za list profesorka Gavrilović i dodaje da je to podstreh za čitavu veru.
Čitava religioznost, objašnjava profesorka, zasniva se na veri u mističko sjedinjenje, a prisustvo predstavnika Pravoslavne crkve na inauguraciji pape pokazuje da neka vrsta ekumenskih procesa ipak postoji.
U Katoličkoj crkvi kažu da će crkva biti otvorena za sve vernike koji će moći da vide deo Časnog krsta, a za 21. septembar najavljuju veliku misu koja će u sklopu obeležavanja jubileja Milanskog edikta biti najverovatnije održana na stadionu “Čair”.
Pretpostavlja se da je episkop Dositej, koji je upravljao Niškom eparhijom od 1913. do 1933. iz Svete zemlje 1920. godine prvi put doneo čestice krsta u Niš, pišu "Južne vesti."
Na sajtu manastira Lepava stoji da je Dositej bio vrlo aktivan episkop i da je često sa vernicima putovao u Svetu zemlju. U to vreme, u Niškoj eparhiji postojala je zadruga zanatlija, a ugledni trgovac Đorđe Aćimović, bio je veliki dobrotvor crkve. Ne zna se zašto i kako, ali njemu je Dositej dao na čuvanje čestice Časnog krsta. Kasnije su njegovi potomci preuzeli tu svetu relikviju.
Pošto Aćimovićev sin nije imamo naslednike, ova svetinja poverena je na čuvanje porodici Nikolić iz koje je bila njegova snaja. Tačnije, Slobodanu Nikoliću iz Župe prijepoljske, sestriću snaje starog Aćimovića i tako je deo Časnog krsta otišao iz Niša.
Inače najveće deo Časnog krsta se nalazi u Jerusalimu, a jedan deo je Sveti Sava odneo u Hilandar gde se i danas čuva u Carskoj lavri. Prema predanju horizontalni deo krsta je carica Jelena odnela u Rim.
(MONDO)