- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.982
Deca gojazna i zbog reklama
25. januar 2011. 13:08 > 13:24
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je objavila na više jezika, 12 neobavezujućih preporuka o prodaji prehrambenih proizvoda namenjenih deci.
Guliver/Getty Images
Preporuke su objavljene radi suzbijanja epidemije dečje gojaznosti, a radi se o podsticanju zemalja članica SZO da preduzmu mere kako bi deca svuda bila zaštićena od reklamiranja suviše masnih, kao i preslanih i prezaslađenih prehrambenih proizvoda.
Tih 12 preporuka SZO nameću potrebu da budu integrisane u "Svetsku strategiju za ishranu, fizičku aktivnost i zdravlje" radi suzbijanja dečje gojaznosti u svetu.
U SZO podsećaju i da je 2010. godini više od 42 miliona dece mlađe od pet godina bilo sa viškom kilograma ili gojazno.
Svako treće dete u Americi ima prekomernu težinu ili je gojazno. U jednoj novoj studiji, navodi se da neka gojazna deca već sa tri godine imaju rane upozoravajuće znake srčanih oboljenja. Druge studije pokazale su da gojazna deca imaju veće šanse da ostanu gojazna i kada odrastu.
Studija je, takođe, ustanovila da američka deca jedu prosečno tri užine dnevno, uz tri regularna obroka i da na te užine odlazi skoro trećina njihovih dnevnih kalorija.
Osim toga, i onosi između roditelja i dece istog pola tokom prvih godina života mogli bi da budu glavni faktor u razumevanju gojaznosti kod dece
Istraživanje tokom koga je tri godine praćeno 226 porodica pokazalo je da se ne radi samo o naslednim faktorima, već i o odnosima i slici koju dete ima o svom roditelju istog pola i njegovom ponašanju vezanom za ishranu.
I strogost roditelja utiče na telesnu težinu dece , pa tako stroge majke pet puta češće imaju decu koja u prvom razredu osnovne škole pate od preterane debljine, pokazuje istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Pediatrics“.
Prema podacima Ministarstva zdravlja, u Srbiji je 18 odsto populacije gojazno, a još 33 odsto ima prekomernu težinu.
Porast broja umereno gojazne i gojazne dece u Srbiji posledica je loših navika u ishrani i nedovoljne fizičke aktivnosti. Jedan od razloga je i što deca danas mnogo više vremena provode ispred kompjutera i televizora a manje u fizičkim aktivnostima.
(MONDO)
25. januar 2011. 13:08 > 13:24
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je objavila na više jezika, 12 neobavezujućih preporuka o prodaji prehrambenih proizvoda namenjenih deci.
Guliver/Getty Images
Preporuke su objavljene radi suzbijanja epidemije dečje gojaznosti, a radi se o podsticanju zemalja članica SZO da preduzmu mere kako bi deca svuda bila zaštićena od reklamiranja suviše masnih, kao i preslanih i prezaslađenih prehrambenih proizvoda.
Tih 12 preporuka SZO nameću potrebu da budu integrisane u "Svetsku strategiju za ishranu, fizičku aktivnost i zdravlje" radi suzbijanja dečje gojaznosti u svetu.
U SZO podsećaju i da je 2010. godini više od 42 miliona dece mlađe od pet godina bilo sa viškom kilograma ili gojazno.
Svako treće dete u Americi ima prekomernu težinu ili je gojazno. U jednoj novoj studiji, navodi se da neka gojazna deca već sa tri godine imaju rane upozoravajuće znake srčanih oboljenja. Druge studije pokazale su da gojazna deca imaju veće šanse da ostanu gojazna i kada odrastu.
Studija je, takođe, ustanovila da američka deca jedu prosečno tri užine dnevno, uz tri regularna obroka i da na te užine odlazi skoro trećina njihovih dnevnih kalorija.
Osim toga, i onosi između roditelja i dece istog pola tokom prvih godina života mogli bi da budu glavni faktor u razumevanju gojaznosti kod dece
Istraživanje tokom koga je tri godine praćeno 226 porodica pokazalo je da se ne radi samo o naslednim faktorima, već i o odnosima i slici koju dete ima o svom roditelju istog pola i njegovom ponašanju vezanom za ishranu.
I strogost roditelja utiče na telesnu težinu dece , pa tako stroge majke pet puta češće imaju decu koja u prvom razredu osnovne škole pate od preterane debljine, pokazuje istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Pediatrics“.
Prema podacima Ministarstva zdravlja, u Srbiji je 18 odsto populacije gojazno, a još 33 odsto ima prekomernu težinu.
Porast broja umereno gojazne i gojazne dece u Srbiji posledica je loših navika u ishrani i nedovoljne fizičke aktivnosti. Jedan od razloga je i što deca danas mnogo više vremena provode ispred kompjutera i televizora a manje u fizičkim aktivnostima.
(MONDO)