- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.990
Vaznesenje Gospodnje - Spasovdan
"Ja izadjoh od Oca i dodjoh na svijet i opet ostavljam svijet, i idem k Ocu" (Jn. 16, 28)
Svojim slavnim vaskrsenjem, Gospod Isus Hristos je pokidao okove smrti. Apostol kaze: "Uzalud je vera nasa ako Hristos ne usta iz mrtvih". I posle svog vaskrsenja, Gospod se cetrdeset dana javljao svojim ucenicima, i tek se u cetrdeseti dan po vaskrsenju uzneo na nebo.
Danasnjim danom Gospod Isus Hristos je zavrsio veliko i spasonosno delo svoga bozanskog poslanstva na zemlji. Svojom smrcu iskupio je od greha i prokletstva rod ljudski; vaskrsenjem Svojim utvrdio veru; a vaznesenjem pripremio stanove u Oca Njegova za one koji veruju u Njega i zive po nauci Njegovoj. Odlazeci ka Maslinskoj Gori sa svojim ucenicima, odakle se vazneo, ukazao im je na put kojim imaju da idu: "Idite po svemu svijetu i propovjedajte jevandjelje svakome stvorenju, koji uzveruje i pokrsti se, spasce se; a ko ne vjeruje osudice se; a vi sjedite u Jerusalimu dok se ne prosvetite Duhom Svetim, koga cu vam poslati" (Mk. 16, 15-17).
Ova Hristova zapovest zbunila je ucenike, jer su ziveli u nadi da ce Spasitelj obnoviti carstvo judejsko, i da ce kao car zemaljski zavladati svetom. Videci u kakvoj se zabludi nalaze Njegovi ucenici i zeleci da ih izvede iz nje, Gospod im, da bi ih obavestio o Njegovom pravom dolasku na zemlju, predocava najpre znacaj vaskrsenja Svoga i obecanje dato prorocima: "Tako je pisano i tako je trebalo, da Hristos postrada i treci dan da ustane iz mrtvih" (Lk. 24, 46).
Gospod ne ukoreva svoje ucenike, vec ih ocinski izvodi na pravi put kojim ce oni ici po odlasku Njegovom Ocu nebeskom. U tom Hristos podize ruke k nebu, i podizuci se u oblake blagosiljase uce i sve verujuce, i nestade Ga. Tada se javise dva andjela u belim haljinama i rekose ozaloscenim ucenicima: Ljudi Galilejci, sto stojite i gledate na nebo. Gospod koji se od vas uzneo na nebo vratice se k vama istim putem kojim je otisao.
Ovo je ujedno bio odgovor na pitanje apostola o zemaljskom carstvu Njegovom. Ukoliko su ove nebeske reci bile znacajne za same ucenike Hristove, utoliko su znacajne i za sve nas. Njima se preko ucenika Hristovih daje vernima novo obecanje: da ce doci vreme kada ce Spasitelj sici jos jednom na zemlju da primi one koji u Njega veruju i nauci Njegovoj sleduju, da ih nagradi carstvom slave i vecnim zivotom. Drugi dolazak Hristov nece biti kao prvi, ponizen i u stradanju, vec u punoj sili i slavi bozanskoj. Gospod ce biti okruzen andjelima i ugodnicima Bozijim, kao istinski Bog i pravedni i neumitni sudija. Da! Blago onima koji u dan mogu izaci na susret Spasitelju sa delima koja ce ih udostojiti zasluzene nagrade i uvesti u carstvo vecne slave i blagodati Bozije.
Postarajmo se, zato, dok je vreme, da sa cistim srcem, ljubavlju i predanoscu Bogu, stanemo u dan sudnji pred lice Spasitelja, koji na je ovde, na zemlji, proslavio najvecim cudom uznevsi se u telu covecjem na nebo, i time obelezio put nasem vecnom zivotu. Kao sto je Hristos na danasnji dan Svojim cudesnim i slavnim vaznesenjem na nebo krunisao svoj zemaljski zivot, prepun borbe i stradanja za spasenje sviju ljudi, tako i mi treba da se zivotom svojim pokazemo dostojni milosti Bozje, trpeljivo snoseci sve patnje i nevolje na zemlji po ugledu na Isusa Hrista. I da svojim dobrim delima zasluzimo ljubav Oca nebeskog. A to cemo postici samo tako ako nauku Hristovu i zapovesti Bozije budemo tacno i svesrdno ispunjavali, verujuci da ce svaki po delima svojim biti ili nagradjen ili osudjen na dan strasnoga suda Bozijeg.
Ono sto su u Starom zavetu Duhom Bozijim prosveceni ljudi predskazivali, ispuni se na danasnji dan. Hristos Spasitelj uznese se na nebo, i sede s desne strane Bozijeg prestola, u punoj sili i slavi. Blagodat vecnoga zivota izlazi od Njega u svet, u crkvu Njegovu i u srca onih koji Ga prizivaju i u Njega veruju. On je otisao na nebo, da nam tamo spremi mesto u vecnoj slavi, koju je On obecao kao nagradu svima onima koji zive i rade po nauci Njegovoj. Vazneo se Gospod Isus Hristos na nebo danas, i radost je stvorio svima nama koji verujemo u Njega kao sina Bozijeg i Spasitelja naseg, jer nam je time pokazao da je i nase pravo opredelenje - tamo na nebu, u vecnom i blazenom zivotu. I zato treba uvek i kroz ceo zivot svoj da upiremo nase poglede nebu, da udesavamo svoj zivot tako Bogougodno, kako bismo se mogli udostojiti vecne slave i zivota u carstvu nebeskom.
Dragi moji, ne trazimo pomoci u bespomocnih, niti zivota u bezivotnih. Okrenimo se licem ka zivome stvoritelju nasem, koji nam je dao lice sjajnije od lica svake zemaljske tvari. Vratimo se od zapadne stranputice ka istocnome putu, jer je na ovome putu spasenje. Samo pozurimo, dok nas poslednji dan na zemlji nije utonuo u mrak zapada. O Gospode Vazneseni, vaznesi um nas na nebo. Ocisti ga od tame i olaksaj ga od zemlje, svetlonosni Spasitelju nas. Tebi slava i hvala u sve vekove. Amin.
Izvor: Istočnik
