Član
- Učlanjen(a)
- 28.09.2009
- Poruka
- 856
Dan posle.
Krevet je na svom mestu, cini mi se, a i soba je moja, sat pokazuje 6 i nekoliko, dobro je da svetli pa uspevam da vidim. Napolju jos mrak, vidi se, i preko zavesa. Nesto ipak fali-jastuk !
Vracam film, uvek je bilo 2 jastuka, i glava je na mestu, samo ima rupa, u glavi. Ustajem, nekako, i za divno cudo, nista ne boli, dobro je, doso sam doma proslu noc izgleda saglam.
Bacam na lice hladnu vodu, ovaj put, i posmatram stranca u ogledalu. Lici, ipak sam ja, izgleda, mada pomalo sumnjam. Otvaram vrata jedne sobe-nema je, druga-nije ni tu, decije-da, tu je. Zena spava, nije me napustila, samo je promenila krevet-dobro je. Stavljam za kavu, veliku, slatku ipak, mozda ce dan biti saren, pa neka pocne slatko. Palim racunar, kao i svako jutro i kacim se na forum, mozda ima koga. Odmotavam secanja, strah me da nadjem sve, sto je bilo, mozda ima nekog sranja...
Secam se da Svetog Nikolu slavi vise od pola Srba, oni preostali idu kod ove vece polovine i svi slave, jedu, piju, ovo poslednje je je urok, mada, prisecam se, nije bila losa, samo brojka mi je jos nepoznata.
Dobro je, kava pomaze da se prikupim, samo brzo se hladi, nista, dodacu jos jednu.
Secanje se vraca, izgleda sve je tu, nema rupa, nalazim svaki sat i minut, samo sto ono sto vracam nije bas, bas...
Najbolje da stanem, jos nisam nasao gumicu koja brise secanja, ali opet, moglo je biti strasno, samo sto zamalo nije, voziti auto nakon,..., nije pametna stvar-verujte.
Stvari se desavaju, kao i mi u njima, znam da bi sve bilo lepse da nije bilo dva puta, preko dana i uvece, razlicita mesta, drugi povodi, drugi ljudi, ali isti Srpski obicaji, mala, mala, mala pa velika, pa opet velika, a mi ko mi, necemo da se izdvajamo ili nedaj boze da ne mozemo, sta bi svet pomislio...
Glava je jos uvek moja, dok se drugacije ne odluci-jednom, poznam ljude, dobra im radja, nisam ni ocekivao da ce bit problema, sem sa kolicinom ? Danas, nema ponavljanja, cvrsto obecavam sebi, imalo bi gde, ali jok, treba bit karakter, barem jedan dan ili jednu noc.
Apsolvirao sam proslost, sad moram buducnost, obaveze, a i kozna sta se lepo moze desit danas, nikad se ne zna ?
Prvo jos jedna kava, pa u pobede, kao nekad nasi stari, a za ostalo cemo videt, buducnost zna da iznenadi, ako smo spremni, za nju, pa uostalom zenskog je roda, a to uvek obecava, zar ne ???
Krevet je na svom mestu, cini mi se, a i soba je moja, sat pokazuje 6 i nekoliko, dobro je da svetli pa uspevam da vidim. Napolju jos mrak, vidi se, i preko zavesa. Nesto ipak fali-jastuk !
Vracam film, uvek je bilo 2 jastuka, i glava je na mestu, samo ima rupa, u glavi. Ustajem, nekako, i za divno cudo, nista ne boli, dobro je, doso sam doma proslu noc izgleda saglam.
Bacam na lice hladnu vodu, ovaj put, i posmatram stranca u ogledalu. Lici, ipak sam ja, izgleda, mada pomalo sumnjam. Otvaram vrata jedne sobe-nema je, druga-nije ni tu, decije-da, tu je. Zena spava, nije me napustila, samo je promenila krevet-dobro je. Stavljam za kavu, veliku, slatku ipak, mozda ce dan biti saren, pa neka pocne slatko. Palim racunar, kao i svako jutro i kacim se na forum, mozda ima koga. Odmotavam secanja, strah me da nadjem sve, sto je bilo, mozda ima nekog sranja...
Secam se da Svetog Nikolu slavi vise od pola Srba, oni preostali idu kod ove vece polovine i svi slave, jedu, piju, ovo poslednje je je urok, mada, prisecam se, nije bila losa, samo brojka mi je jos nepoznata.
Dobro je, kava pomaze da se prikupim, samo brzo se hladi, nista, dodacu jos jednu.
Secanje se vraca, izgleda sve je tu, nema rupa, nalazim svaki sat i minut, samo sto ono sto vracam nije bas, bas...
Najbolje da stanem, jos nisam nasao gumicu koja brise secanja, ali opet, moglo je biti strasno, samo sto zamalo nije, voziti auto nakon,..., nije pametna stvar-verujte.
Stvari se desavaju, kao i mi u njima, znam da bi sve bilo lepse da nije bilo dva puta, preko dana i uvece, razlicita mesta, drugi povodi, drugi ljudi, ali isti Srpski obicaji, mala, mala, mala pa velika, pa opet velika, a mi ko mi, necemo da se izdvajamo ili nedaj boze da ne mozemo, sta bi svet pomislio...
Glava je jos uvek moja, dok se drugacije ne odluci-jednom, poznam ljude, dobra im radja, nisam ni ocekivao da ce bit problema, sem sa kolicinom ? Danas, nema ponavljanja, cvrsto obecavam sebi, imalo bi gde, ali jok, treba bit karakter, barem jedan dan ili jednu noc.
Apsolvirao sam proslost, sad moram buducnost, obaveze, a i kozna sta se lepo moze desit danas, nikad se ne zna ?
Prvo jos jedna kava, pa u pobede, kao nekad nasi stari, a za ostalo cemo videt, buducnost zna da iznenadi, ako smo spremni, za nju, pa uostalom zenskog je roda, a to uvek obecava, zar ne ???
