велес (волох)
у колективном памћењу словена, бог велес је остао дуже од осталих богова. посебно код балканских и карпатских словена. по његовом имену је названа и средњевековна кнежевина влашка. на балкану су сви сточари називани власима у средњем веку, а истовремено овај социјални назив употребљаван је за ознаку националне припадности, па су власима означавани многи срби и често су поистовећивани или су сматрани за сроднике становника влашке у данашњој румунији. аустријанци су звали власима и србе у војној крајини, а српско подручје у западној славонији малом влашком.
велес је земаљско божанство; заштитник сточара и ратара. слављен је у време сетве, жетве и испаше. приписивано му је помрачење сунца. велесу су припадале и духовне силе: змајеви, але и ноћни шумски коњаник лесовик. велесова култна места, поред храмова, била су; њиве, пашњаци, торови, требишта и гробља. обреди су се састојали од машкара, вучара (имитација вукова) и заветовања. његов симбол је био штап, а симоблизовали су га: трава, вук, црни петао и домаће животиње.
дрвени кип велеса био је изрезбарен ликовима: хромог белог вука, говечета, рала и крилатог лава с главом орла. лав (змај) је на врху репа имао цвет љиљана. велесова одећа је раскошна - како и приличи заштитнику сточара. брада велеса представљена је класјем пшенице, па, вероватно, отуд изрека код срба: "пуна шака браде" - кад роди година и успе трговина.
функције бога велса у хришћанству, покривају свеци: василије, лука, блаж, корнелије и иван, а делимично: сава и мрато.