Da li vam i kako molitva pomaze, iskustva i sl.

[danijel1199]

Da li vam i kako molitva pomaze, iskustva i sl.

Dali vam molitva pomaze i koliko?
Imate li mozda neka intresantna iskustva?

Evo da opisem svoja iskustva i sto sam vidio kod drugih ljudi

Prije nekih 7-8 godina imao sam prilike da
dodjem u kontakt sa necim sto se zove "Lijecenje Pranom"
Bio sam nesto bolestan i posto mi doktori nisu mogli pomoci
morao sam da se hvatam za svaku slamku.
Ukratko to je zasnivano uglavnom na kineskoj medicini
i pocnem da primjenjujem i pomogne mi.
E sad nije sto mi je samo pomoglo u zdravstvenom smislu
nego sam dosao i do jednog intresantnog objektivnog
pogleda kako molitva pomaze covjeku kod svih problema.

To lijecenje pranom potice u glavnom iz kineske tradicija(mada i ostalih)
i uci da postoji energija(na kineskom Chi, na sanskritu Prana itd.)
koja "napaja" nas organizam i sve njegove djelove.
Ona navodno daje zivot tijelu i bez nje umiremo.
Nas organizam je uzima iz okoline i sprovodi do svih svojih djelova.

Na tom kursu sto sam bio smo naucili da osjetimo tu energiju rukama,
da je oblikujemo,
da osjetimo svoju auru rukama, takozvane cakre(energetske centre na tijelu) itd.

Teorija je bila da ako se tok energije blokira
i ona ne stize do nekog dijela onda se taj dio razboli.
Lijecenje se navodono obavlja tako sto se sklone te blokade
i kad energija ponovo pocne da slobodno tece kroz taj dio i "hrani ga" on se obnovi.

Po prirodi ne volim da vjerujem u bilo sta misticno
(jer mislim da se tako lako moze manipulisati ljudima)
ali posto sam stvarno osjetio tu energiju rukama( i auru, cakre itd.)
poceo sam da primjenjujem te tehnike lijecenja i pomoglo mi je oko mojih problema.

Onda sam odlucio da testiram i sledecu tezu a to je da ta eneregija
utice i na covjekovo psiholosko stanje i na na covjekove kapacitete kao sto su kreativnost,
fokus, ostroumnost, entuzijazam, instinkt itd.

Navodno sto covjek ima veci nivo energije
svi ti kapaciteti rastu, sto se ocitava u velicini aure i cakri.
Veca aura i cakre vise energije, manja aura i cakre manje energije.

Jedan od nacina za koji nam je tad receno da povecava energiju su su meditacije i molitve.
Probali smo to i enegrija se stvarno poveca nevjerovatno(osjeti se mnogo veci nivo energije rukom).
Medjutim ona se posle polako smanjuje na uobicajnu vrijednost
ali ako se redovno radi ona konstantno raste.

Takodje nam je recno da provjerimo i druge ljude
odnosno uporedimo njihov nivo energije
i stvarno moze se lako vidjeti da ljudi koji su inteligentniji,
fokusiraniji, istrajniji, karakterniji, uspjseniji u zivotu
imaju vecu auru i vece cakre.

A vidi se i suprotno.
Ljudi koji su manje karakterni, manje fokusirani, manje ostroumni,
lijeni, i generalno neuspjesni u zivotu imaju manju auru i cakre.

E sad sta radi molitva konkretno i sta bi samnom.

Kad se covjek moli spusta se velika kolicina energije na covjekovu glavu
i ulazi u sistem povecavajuci auru i cakre.
Ne samo da ide u sve djelove nego ide u pojedine
i njih cisti i jaca vise nego druge.
Tako npr ako se covjek moli za finansijski prosperitet
ta energija predominantno ide u centre koji su za njega bitni
u fizickom, emotivnom i mentalnom smislu
(covjek postaje fokusiraniji, emotivno mirniji, uzemljeniji i sl.)
Kao sto rekoh ranije, to se moze lako osjetiti rukom.
Postoji i ljudi koji mogu to i vidjeti ali su jako rijetki.

E sad dobro pitanje je kako to da se odma svi molitvom ne pretvorimo u
super zdrave, uspjesne i sl.

Pomenuo sam ranije da postoje te blokade u sistemu koje na daju
energiji da protice kroz tijelo.
Kada energija od molitve udje u tijelo ona ce dio tih blokada ocistiti ali dio nece moci.
Tako da od tih blokada enegija nece moci da uradi svoje
odnsono da prodre gdje treba i stvori psihlkoski efekat koji bi stvorila.

Tako da ostaje pitanje ako se odstrane blokade dali ce biti promjene.

Te "blokade" dolaze od nezdrave hrane, pića
vazduha, negativnih misli, emocija i sl.
Karakterne mane(kojih svi imamo po malo)
proizvode najvece probleme i u centru su svega.
One su kao fabrike tih blokada u vidu
ljubomore, zavisti, sebicnosti, ljutnje, mrznje, egoizma i sl.

Kako se tijelo sve vise cisti odnosno covjek zdravije i cistije hrani
a na drugoj strani gradi svoj karakter to se te
blokade sklanjaju i sve vise energije moze lakse uci i rasporediti se kroz sistem. Opet kazem, sve se to moze osjetiti rukama. Blokade, rast cakri, aure i sl.

Drugim rijecima sa kontinuiranim radom na sebi i redovnom
molitvom nasi kapaciteti rastu i mozemo laske doci do svojih ciljeva.

Iz ovog razloga izgleda(a meni je danas vec ocigledno)
da sve religije praktikuju post tjelesni ali i duhovni - rad na karakteru.

Znam da ce ovo velikom broju ljudi izgledati kao totalna glupost
ali meni je promijenilo zivot pa zato pisem.
Ja se danas redovno molim a i postim i
zbog toga sam danas puno puno mirniji, stalozeniji,
imam vise razumijevanja za druge, teze se ljutim,
imam vecu otpornoist na stres, fukusiraniji sam
kad resavam probleme, mirnijeg i ostrijeg uma,
veceg nivoa energije fizicki i mentalno itd.
A znam i mnoge druge sa istim iskustvom.

Evo i jos nesto intresantno. Znam i za jednog covjeka koji zivi blizu mene i koji se bavi duhovnim lijecenjem. Taj covjek preporucuje svim svojim "pacijentima" da u sebi ponavljaju "Gospode Isuse Hriste sine boziji, pomiluj me gresnog i pomozi mi." Znam neke ljude koji nisu vjerovali u Boga i koji su po njegovoj preporuci poceli to da ponavljaju i koji su od toga izlijeceni.

Ako nekog interesuje da ovu temu dalje proucava sa
"energetskog" stanovista kniga koju najvise preporucujem je
"Nauka i umetnost lecenja zivotnom energijom"
od Master Choa Kok Suia
ali ima i jos jako dobrih knjiga
od autora kao sto su Arthur E Powel(Knjiga "Etericno duplo" je odlicna),
Alice Bailey (knjige Dusa i njeni mehanizmi, Etericno lijecenje i druge)
i drugi (kog interesuje mogu mu jos preporuciti).

 

[Laodikeja]

Opisao bih nekoliko Iskustava molitve vezanih za moje obraćenje, kao i iskustva u životu i zajednici sa Bogom.

Ova iskustva su izvađenja iz jednog svedočanstva koje sam svojevremeno pisao za potrebu crkve, pa ih u skraćenoj verziji iznosim na ovom mestu.

"Do moje odluke da u potpunosti stanem na Božju stranu i učinim avet biblijskim krštenjem,, se čekalo sve do 2000_te godine.
Te godine sam počeo da proučavam osnovne istine svetog pisma sa tadašnjim pastorom Beogradske crkve, sa ciljem da se pripremim za krštenje koje je trebalo da se obavi 16 septembra iste godine.
Ti biblijski časovi su protekli u najboljem redu i verujem da me je Bog sigurnom stazom vodio ka ostvarenju tog cilja.
I ako je do tog trenutka sve bilo u najboljem redu, dan pre krštenja sam imao određene duhovne borbe koje su počele od ranih jutarnjih časova..
Tog petka, od ranog jutra sam pokušao da proučavam Božju reč i da se molim ali sam imao utisak da moje molitve nisu stizale dalje od plafona, a ni čitanje mi u tim trenutcima nije išlo od ruke.
Spremio sam se i izašao sam iz kuće sa ciljem da odem u prirodu jer sam smatrao da će mi šetnja na svežem vazduhu i vreme provedeno u prirodnom okruženju pomoći da sagledam trenutnu situaciju i razmislim i donesem odluku o tome šta mi valja dalje činiti.
Otišao sam do Ade Beogradskog jezera, i posle kraće šetnje seo sam na jednu klupu i ponovo pokušao da uz molitvu čitam Sveto pismo, ali su se u tom trenutku borbe nastavile još većim intezitetom.
Tada sam ustao sa tog mesta i otišao u jedan deo šume koja se nalazila u neposrednoj blizini, kleknuo na kolena i uputio Bogu molitvu: "Gospode, ti vidiš u kakvom se stanju nalazim. Ako je tvoja volja da se sutra krstim, molim te da mi to otkriješ svojim Duhom, daj mi neki znak da bih znao šta da činim.
Molim te skini sa mene ovaj teret borbe, ispuni me svojom silom da sutra budem u potpunosti spreman da stanem pred tvojim svetim licem. U Isusovo ime, Amin!"
Vratio sam se na ono isto mesto odakle sa pošao i dalje osećajući neverovatne duhovne borbe.
Seo sam i otvorio stranice Svetog pisma. Tekst koji je u tom trnutku stajao preda mnom bio je upućen licno meni, te reči kao da su bile izgovorene direktno sa neba. Tekst je glasio:

"A kad čuše ražali im se u srcu i rekoše Petru i ostalijem apostolima, šta će mo činiti ljudi braćo? A Petar im reče, pokajte se, i da se krstite u ime Isusa Hrista za oproštenje greha i primićete dar Svetoga Duha, jer je za vas obećanje i za decu vašu i za sve daljnje koje će god dozvati Gospod Bog naš. I drugijem mnogijem rečima svedočaše i moljaše ih govoreći: spasite se od ovog pokvarenog roda. Koji dakle rado primiše reč njegovu krstiše se i pristade u taj dan oko tri hiljade duša. I ostaše jednako u nauci apostolskoj i u zajednici i u lomljenju hleba i molitvama" ( Dela 2. 37 - 42 ).

U tom trenutku kao da je neka nevidljiva ruka skinula sav teret sa mog srca. Bio sam u trenutku ispunjen nepomucenim mirom, ljubavlju i istinskom radošću koje se ne mogu opisati ljudskim recima.
Zahvalio sam Gospodu na doživljenom iskustvu i napustio to mesto spreman za odbor i krštenje.
Sutradan u subotu ujutru, posle kraćih priprema u Božjem domu, nas devetoro krštenika izašli smo pred crkveni skup da posvedočimo o našoj veri u Hrista i istine biblije.
Neverovatan je osećaj i velika odgovornost stajati na tom mestu, kao da čovek stoji pred celim nebom, pred samim Bogom, Hristom i anđelima kao svedocima.
To Božje prisustvo u tim trenutcima na tom mestu meni je i bilo otkriveno u viziji.
U trenutku kada sam stajao u bazenu za krštavanje, a pastor izgovarao poznate reči: "dragi brate Dragane, na priznanju tvoje vere, krstavam te u ime oca i sina i Svetoga Duha" ja sam, kao u nekoj izmaglici, mogao da vidim dva reda anđela na čelu sa Isusom.
To saznanje, da je celo nebo bilo prisutno prilikom ovog čina krštenja, i da mi je to pokazano u viziji ispunilo me je istinskom radošću.
Iskustva koja sam doživeo u početku svog Hrišćanskog života su se nastavila i kasnije.
Neposredno posle krštenja doživeo sam i jedno iskustvo isceljenja od bolesti. Dugo vremena unazad (oko 2 godine), osećao sam jake bolove u predelu donjeg dela stomaka.
U međuvremenu sam saznao da imam bruh. Zbog straha od hirurške intervencije, trpeo sam bolove koji su tokom vremena bili sve jaci, posebno prilikom nekog većeg zamora ili dugog pešačenja.
U jednom trenutku, bol je bio toliko izražen da više nisam mogao da istrpim. Uputio sam Bogu molitvu: "Gospode, ja više ne mogu da trpim ovaj bol, molim te učini da me više ne boli. Isceli me, molim te to celim srcem - u Isusovo ime. Amin!
Sledeće noći usnio sam san u kome sam se nalazio u ordinaciji nekog lekara. Sedeo sam na stolici. Lekar u belom mantilu je laganim korakom prišao stolu i seo nasuprot meni. Tada je blagim glasom rekao: "ti imas bruh"
Sutradan sam se probudio zaboravivši i na san i na tu moju bolest. Tek posle nekoliko dana sam otkrio da je bol nestao.
U trenutku kada sam shvatio da nemam više nikakvih bolova, blagi glas mi je kroz savest uputio sledeće reči: "to te je Bog iscelio, a ako mu ostaneš veran, isceliće te i od svih drugih bolesti"
Shvatio sam da u Goospodu imam divnog prijatelja i lekara koji može čoveka da izleči od svih bolesti i da nas sačuva od svih zala ovog sveta.
Kao što sam napomenuo, moje obraćenje je u potpunosti promenilo tok mog života i u mojoj duši stvorilo jedan nepomućeni mir, i istinsku radost i ljubav prema spasitelju.
Ipak, i pored svega ovoga, u životu svakog Hristovog sledbenika postoje duhovne borbe, usponi i padovi, i probe kojima Bog želi da izgradi čoveka na putu ka večnosti.
Posle svog zaveta sa Bogom, imao sam dosta ovakvih borbi i strahovanja za svoj duhovni život.
U periodu od kraja 2001 do pocetka 2002 godine imao sam određenih problema sa molitvom i redovnim proučavanjem Božje reči, što je u mom biću izazvalo dozu duhovne slabosti.
U jednom trenutku tih jakih duhovnih borbi, šetao sam Kalemegdanskim parkom i molio se Gospodu da me ojača i oslobodi tereta kojeg sam osećao, da mi ukaže na problem i na to šta trebam činiti na polju duhovnog napretka. Gospod je uslišio moju molitvu i u tom trenutku mi dao odredjenu viziju.
U viđenju sam se nalazio u dvorani Hrišćanske Adventističke crkve u ulici Radoslava Grujića broj 4 u Beogradu. Obavljao se obred večere Gospodnje.
Čovek sa posudom u kojoj je bio hleb - simbol Hristovog tela je laganim koracima prilazio mestu gde sam sedeo. Uzeo sam komad hleba i stavio u usta.
U tom trenutku, čuo sam mnoštvo glasova koji su u jednom tonu izgovorili dve reči: "Novi život"
U istom trenutku teret duhovne borbe je nestao, bio sam osnažen i ohrabren.
Shvatio sam da mi je Bog uputio poruku - da čovek jedino može opstati i duhovno jačati hraneći se Hristovim telom u svakodnevnoj zajednici sa njim, kroz njegovu reč koja je hleb života, i da jedino u Hristu može imati život - novi život koji dolazi sa Božjeg prestola i nastanjuje se u ljudskim srcima.

Božja reč upućuje na ovo kada kaže:

"tada im reče Isus 'zaista, zaista vam kažem, Mojsije ne dade vama hleba s neba, nego vam otac moj daje hleb istiniti s neba. Jer je hleb Božji onaj koji silazi s neba i daje život svetu... A Isus im reče: 'Ja sam hleb života, koji meni dolazi neće ogladneti i koji mene veruje neće nikad ožedneti" ( Jovan 6. 32 - 33 ).

U jednoj drugoj situacij, imao sam slične probleme koji su pretili da dovedu do ozbiljnijeg duhovnog pada, što se negativno odrazilo na moj duhovni život i zajednicu sa Bogom.
Pošto mi je šetnja prirodom mnogo puta pomogla da razmišljam o sebi i donosim važne odluke u svom životu, odlučio sam da i ovoga puta odem u prirodu.
Šetao sam i razmišljao o svom duhovnom stanju, o Bogu i njegovoj ljubavi, i o svim doživljenim iskustvima u zajednici sa njim.
Shvativši u tom trenutku svu svoju bespomoćnost i zavisnost od njega i negove sile u svom životu, zavapio sam ka Gospodu u iskrenom pokajanju za sve što sam učinio a što nije bilo po njegovoj volji i zatražio da mi oprosti i da me očisti od svake prljavštine greha.
U tom trenutku Bog mi je u jasnom viđenju pokazao dragog Isusa, koji je sa rasireni rukama stajao pred očevim prestolom i posredovao za mene nedostojnog grešnika.
Tada sam osetio životodavnu silu Duha Svetoga koja je ozarila celo moje biće. Mir se ponovo uselio u moje srce a radosna zahvalnost opet potekla sa mojih usana.
Posle svih ovih doživljenih iskustava i mnogih drugih koja nisu zapisana na ovom mestu, a koja se tiču misionskog rada u delu jevanđelja i posredničke molitve, duhovne i materijalne sigurnosti kojima me je Gospod blagosiljao, ostaje zahvalnost upućena Bogu u skladu sa rečima psalmiste Davida koji kaže:

"Hvalim te Gospode od svega srca na veću pravedničkom i na saboru. Velika su dela Gospodnja, draga svima koji ih ljube. Delo je njegovo slava i krasota i pravda njegova traje doveka. Čudesa je svoja učinio da se ne zaborave, dobar je i milostiv Gospod..." Amin! ( Psalam 111 ).