Da li ste udovac,udovica?

[Torrent Maniak]

Zovem se Bane,i imao sam divnu suprugu,poginula je u saobraćajnoj nesreči.......sad da ne davim kako smo to preživeli..........najmlađi je imao dve ipo......a Kaća 12,prošle su četiri ipo godine...i mogu da vam kažem,Kaća je za mene vezana maksimalno,dok ovo troje (sinovi) za dedu,nigde nisam mogao da odem (čak i u grad),bez prvo žestokog plača,a kada kad ostane.....slabo je jela........tugovala,dok je nisam jednom pitao "zašto",dobio sam odgovor....na koji nisam mogao da odgovorim...."šta ću ja radm ako i ti pogineš",bitno je u celoj toj priči da imam apotrofiju mišića,i da ne mogu rda potrčim,i imala je u glavi smrt majke,nije je videla,ali je slušala PRIČE........
Šta hoću da kažem,prvo,nikom ovo ne želim..........ali savet,prebolite vi lično,deca to drugačije gledaju,svejedno da li je žensko ili muško,boitno je da popričate sa njima,da napravite neki novi plan života.......da im date neko zaduženje,da shvate da su sad oni sa vama NEŠTO u stanu....ja sam recimo Kaći dao da vaspitava braću (ipal,ja sam imam VETO)...tako da ona ide i dan danas sa njima u kupovinu.....a sutra ću otvoriti temu,dolazak NOVE mame ili NOVOG tate......pozdrav svima.........

 

[besherat]

Znam o čemu govoriš i potpuno te razumijem, jer sam i ja ostala udovica u 33-oj godini, nezaposlena, sa dvije ćerke ( 9 i 6 g. ).Ne znam, možda je ženi i teže, sama u tuđem gradu. Sticajem okolnosti sam se zaposlila poslije pola godine i to mi je omogućilo da izdržavam sebe i đecu. Ljubav je došla sama, nenadano. On, koji je imao mnogo smrtnih slučajeva, razumio je moju samoću, tugu,bio je jedina osoba s kojom sam mogla da razgovaram, jer sam se potpuno povukla u samački život,priklonila crkvi,bila sam stalno u manastirima na poslušanju. Niko nikoga nije opterećivao svojim problemima, samo smo voljeli da razgovaramo i vrijeme provodimo zajedno.Jednom mi je jedna prijateljica rekla da su ljudi kao polovine jabuke , koje lete kroz svemir i rijetka je slučajnost da jedna polovina nađe svoju prirodnu polovinu. Ja sam svoju našla u drugom braku. On ima svoje troje đece, ja dvoje, a zajedno još dvoje i sve je to uspjelo da se uklopi. Bilo je dosta teških trenutaka, iskušenja, pogibija njegove ćerke ( 20 g. ),koja je živjela s nama i kojoj sam bila kao majka, ali ljubav uvijek nađe put i način da opstane. Želim ti mnogo sreće u životu i da voliš ponovo.

 

[Torrent Maniak]

Skoro sam se oženio,čekamo bliznakinje,sredinom januara bi trebala da se porodi,inače je babica,i porodila je moju pokojnu suprugu,elem,kao rekoh,otvoću novu temu dolazak NOVE mame ili NOVOG tate,pa ću u noj o tome,i našoj "idili",pozdrav za Besherat,znam kako ti je,ali imaš decu,najveće bogatsvo koje je ostala iza njih (njih pokojnika,neznam drugačije da se izrazim)

 

[besherat]

Drago mi je da ćemo moći o važnim životnim stvarima da razmjenimo mišljenja, a sigurna sam da će iskustva nas starijih, pomoći mlađima da shvate da život nije igra, nije nimalo lak, ali ga treba živjeti i uživati u svakom momentu. Vrijedan je uvijek i sa svim teškoćama, ako ni zbog čega drugoga, ono zbog toga što je jedan.

 

[blokus]

Skoro sam se oženio,čekamo bliznakinje,sredinom januara bi trebala da se porodi,inače je babica,i porodila je moju pokojnu suprugu,elem,kao rekoh,otvoću novu temu dolazak NOVE mame ili NOVOG tate,pa ću u noj o tome,i našoj "idili"

Auu sunce ti, sta ti je zivot.:???: Ne bih ja tu pricu mnogo rastezao, bolje pusti neka zivot ide svojim tokom i ne vracaj se puno na proslost jer ces poremetiti buducnost koja je pred tobom.:vorred:

 

[Torrent Maniak]

Ne bih ja tu pricu mnogo rastezao, bolje pusti neka zivot ide svojim tokom i ne vracaj se puno na proslost jer ces poremetiti buducnost koja je pred tobom.:vorred:

Nemam namere da rastežem,cilj mi je kako da dete (decu) spremiš za novog,pa da kažem roditelja,jer kasnije se možeš,ne ti lično,izmeđudece i novog životnog saputnika

 

[Andjela 7]

Život ponekad zna da bude baš surov. Ne mogu ni da zamislim život bez moga muža. Sama pomisao na tako nešto me plaši.

 

[Torrent Maniak]

Život ponekad zna da bude baš surov. Ne mogu ni da zamislim život bez moga muža. Sama pomisao na tako nešto me plaši.

Erka,daleko bilo....ali život je ponekad surov.......prvih četiri dana nisam izlazio iz "naše" sobe,dok nisam čuo svađu moje dece sa mojim tatom....i rekoh sebi"care,imaš četvoro dece....."i život mi je okrenut njima,i sad ova dv mala "čudovišta",kako ih Tamara zove.......

 

[besherat]

Meni je najteže bilo dok mi je muž bio bolestan. To je trajalo godinu dana i dva mjeseca.Ja sam trebala da budem taj stub optimizma, taj neko, koji će se svim svojim snagama truditi da napravi porodičnu atmosferu, koja treba da izgleda vedra i normalna. Tek kada bih otišla da se tuširam, plakala sam ispod tuša, kada me niko ne vidi i ne čuje. Inače sam ispred porodice uvijek bila sa osmjehom na licu. Kada bih šetala sa đecom, one bi me pitale,mama, da li će tata da ozdravi? Nisam htjela da ih zavaravam lažnim nadama , tako da sam im rekla, možda hoće, a možda i neće, kako Bog odluči. Imala sam sreće, da su djevojčice bile razumne i da sam s njima o svemu mogla otvoreno da razgovaram i tu surovu istinu su prihvatile. Kada se muž upokojio, imale su 9 i 6 godina.