Šta je novo?
SerbianForum

Dobrodošli na SerbianForum.org, mjesto na kojem možete pronaći apsolutno sve, mjesto druženja i odlične zabave!

Da li ste kupoholicarka?

  • Začetnik teme macula
  • Datum pokretanja
M

macula

Član
Da li ste kupoholicarka?

cosmoplitan


Ako potrošite jednom godišnje vašu celu platu na par cipela bez kojih „jednostavno ne biste bile žive“, možemo da razumemo. Ali, ako svake nedelje imate želju da kupite cipele, to je nešto sasvim drugo!

Ana Đorđević je rešila da (i)spusti „kese“, a saznajte i zašto...
„Ormar joj je krcat krpicama koje je neophodno imati ove sezone. Jedina nevolja je što ona sebi sve ovo ne može da priušti - zapravo ništa od svega. Ona pokušava da prestane da troši, pokušava da zaradi više novca. Ali, ništa od toga ne polazi joj za rukom. Jedina uteha koja joj preostaje jeste da kupi sebi nešto... ma samo neku sitnicu...“

Ako ste se prepoznale u sižeu knjige „Tajni svet snova jedne kupoholičarke“ Sofi Kinsele, a i dalje fantazirate o kupovini, nastavite sa čitanjem. Još nije kasno da se izbavite iz svih „čari“ bespotrebne kupovine.
Nedavno je Britni Spirs kupila nekoliko perika, vintage šešire i odeću. Sve to za oko 40.000 evra. Takođe, Dejvidu Bekamu je za rođendan Viki kupila novu garderobu - i sve to za 30.000 evra. Prošle godine, ser Elton Džon morao je da pozajmi oko 40 miliona evra da bi pokrio svoje dugove. Trošio je 400.000 evra nedeljno, plaćajući kreditnim karticama. Dakle, svi smo mi ljudi širokih shvatanja i, naravno, da Britni, Poš (Viki) i ser Elton troše novac jer ga imaju i mogu sebi da priušte sve i uživaju u tome. Ali, hej! Hiljade evra za šoping i to sve potrošeno za nekoliko nedelja... to je prevelika suma za naš mozak!

Budimo iskreni, koliko nove garderobe i sitnica možete da priželjkujete?

Mnogo, izgleda. I nisu u pitanju samo slavni koji se valjaju u bogatstvu; to smo i mi, obični ljudi, koji provodimo dane u kancelariji, samo da bismo, kao posednuti, „švrljali“ po prodavnicama.

„Kupovina je postala rekreativna aktivnost“, kaže mr Arso Vučević, socijalni psiholog. „Ljudi sada shvataju šoping kao razonodu. Sada je sve pitanje identiteta, statusa, rekreacije i druženja, čak i smisla ljudskog života.“ Ne tako davno, terapija kupovinom je bila jedan od blistavih, novih koncepata koji su mogli da nam osveže život. Tako, kada smo kupovali, osećali smo se srećno jer je naš um registrovao uzbuđenje. Bili smo još srećniji kada su se pojavili tržni centri i naše mogućnosti se multiplicirale. A, tada je sve nekako izmaklo kontroli. Od „Mislim, dakle postojim“, stigli smo do „Kupujem, dakle postojim“.


Prema tome, kupovina je ono što upražnjavamo kada nam je dosadno, kada smo umorni, nervozni, srećni ili samo hoćemo da „radimo nešto“, a ne znamo šta. „Kupovina pobeđuje ili, u najmanju ruku, obmanjuje dosadu, ali ne samo zato što popunjava slobodno vreme. Potrošnja je vežba za nadu, nadu za više sreće, više lepote, viši status, više zabave“, reči su psihologa Vučevića.

Da li kupovina daje smisao mom životu? Nažalost, da. Stavite me u knjižaru i biću srećna. Sretnem prijatelje u tržnom centru i ostanemo tamo satima. Videla sam kolege kako se sprijatelje jureći za rasprodajama po centru grada i upoznala ljude koji provedu odmor u Milanu, jureći za „krpicama“. Da li sam ja kompulsivan kupac? Ili sam samo prijatelj kompulsivnih kupaca?

Ne, kupovina kao zabava nije jednaka kompulsivnom ponašanju. Da, šoping je prešao na onu njegovu tamnu stranu, gde su nekad-bili-bezopasni poroci kao što su kockanje, seks, prejedanje, gledanje televizije, internet... i postao je porok. Ali, to ne znači da su svi kupci zavisnici.

Poremećaj kompulsivnog kupovanja ili oniomanija je vid nekontrolisanog i progresivno destruktivnog ponašanja koje krije dublje probleme samopouzdanja (a šta ne krije?). „Obeležja ozbiljnog zavisnika od kupovine su konstantno razmišljanje o istom, kupovina nasamo, skrivanje kupljenih stvari, trošenje više novca nego što ste planirali, kupovina da biste poboljšali svoje raspoloženje i ulaganje više vremena i energije u šoping nego u održavanje veza sa porodicom i prijateljima“, kaže mr Vučević.

Ljudi koji kupuju u velikim količinama u iskušenju su naleta neodoljive potrebe za kupovinom. Često završe sa brdom neželjenih stvari i nagomilavaju značajne dugove usled čestih šoping aktivnosti. Posledice mogu biti pogubne i dovesti do bankrota, razvoda, pronevera... Nažalost, žrtva potrošačkog društva sasvim gubi kontrolu nad svojim životom. Primer? Setite se Imelde Markos, žene bivšeg predsednika Filipina, i njene impozantne kolekcije cipela, garderobe i nekretnina.

Kada je reč o šopingu, žene su tradicionalno bile istaknute, na njih su više uticala menjanja mode, najnovija čuda u borbi protiv starenja ili trendovi u pokućstvu. Ali, da li nas pol više predodređuje da budemo skloni ovoj zavisnosti? Do prošle godine, verovalo se da 90% zavisnika od kupovine čine žene. Ali, istraživanje koje je sproveo univerzitet Stenford je pokazalo da je razlika veoma mala, tako da poremećaj pogađa 6% žena i 5,5% muškaraca.

„Poremećaji vezani za kupovinu su slični poremećajima u ishrani, jer ih pokreće potreba za postizanjem savršenstva“, kažu psiholozi. Naravno, kupovina kod žena je naglašenija (setite se polica sa kozmetičkim proizvodima), ali muškarci troše isto toliko kupujući kompjuterske komponente, gedžete ili sportsku opremu. Kompulsivno kupovanje kod muškaraca se često manifestuje „kolekcionarstvom“.

„Kada sam uzrujana, odem i kupim nešto“, kaže I. R. (29), analitičar. „Definitivno se osećam bolje. A pretpostavljam da idem da kupim nešto i kada sam srećna, jer tada smatram da sam sebe častila.“ Naravno, ona nije jedina koja šopingom ispunjava tamne, prazne prostore svoje duše.

Novo istraživanje utvrdilo je da kupovina ima direktan uticaj na centre zadovoljstva u mozgu. Rečeno rečnikom zavisnika, to vam je jedan mnogo jak „trip“. Odlazak u šoping centar može uticati na povećani nivo dopamina u mozgu, koji se luči kada je suočen sa nečim novim i uzbuđujućim. Čiviluk sa haljinama, polica sa cipelama, hrpa knjiga, sve to obećava nešto novo i uzbudljivo. Rezultat? „Urađena od šopinga“. Ali, nakon što se kupovina završila, i efekat dopamina iščezao, verovatno ćete se osećati prazno. Da biste nadoknadili ovaj osećaj gubitka, profesorka Džulijet Šor sa Harvarda smatra da ljudi teže da kupuju sve više i više stvari kao neki vid kompenzacije. Uskoro, ništa što kupite vas neće oduševljavati, već će to biti brbljanje prodavca i pogled na pakovanje: čin kupovine.

A. M. (27) uzela je tri dana odmora, otišla u Rim i vratila se sa minusom od 1.000 evra na kreditnoj kartici. Budući da dobro zarađuje, uspela je da ga pokrije posle nekoliko meseci. Kao što je uspevala i ranije. Ali, dok nema problema sa minusom na računu, kao i mnogi sa visokim primanjima, ona praktično nema nimalo ušteđenog novca. Postoji mnogo ljudi koji „plove istim brodom“ kao i ona, koji bi radije trošili nego štedeli.
A postoji još mnogo više ljudi koji to ne mogu da otplate. M. A. (34) kaže: „Postavila sam sebi mesečni limit od 100 E za minus na kartici kada sam je prvi put dobila i lako sam mogla da ratu otplatim kad dobijem platu. Međutim, polagano sam počela da trošim sve više i više. Na kraju, nekoliko stotina evra duga više uopšte nije bio problem. Onda jednog meseca nisam platila ceo iznos, već samo minimum od 5 procenata. Godinu dana kasnije dugovala sam 3.000 evra na kreditnoj kartici, a bila sam u mogućnosti da platim samo beznačajne iznose. Konačno, pozajmila sam novac od prijatelja, isplatila sve i isekla karticu. „Obična“ (debitna) kartica mi je sada sasvim dovoljna.“

To je zlokoban krug: kada ste u dugu, nervozni ste i „dižete se“ odlaskom u šoping po još nešto. U SAD doktori zaista prepisuju antidepresive zavisnicima od kupovine.

Saveti za šoping koji sebi možete da priuštite
Uz pomoć Cosma prekinite da kupujete iz hobija i uštedite pozamašnu svotu novca

* Posetite second-hand prodavnice. Ili pijacu nedeljom, sajam antikviteta koji se održava svakog drugog vikenda, gde možete naći dobre stvari za prihvatljivu sumu.
* Pozajmite muziku, knjige, filmove od prijatelja. Ili idite u biblioteku. Zašto morate baš sve da kupite?
* Napravite sebi večeru. Kupite nekoliko neuobičajenih sastojaka, iskombinujte ih sa namirnicama koje već imate kod kuće i bacite se na spremanje. Zdravije je nego da jedete kojekuda i može vam biti isto tako uzbudljivo kao da isprobavate nešto novo.
* Dajte umetnosti šansu. Idite na koncert, predstavu ili u galeriju. Nije preskupo, a i popunjava vam slobodno vreme. Iskustva su sve bolja sa godinama, jer stvaraju sećanja koja, za razliku od proizvoda, ne blede.
* Napravite listu svojih troškova.
Vodite precizan dnevnik i zabeležite sve što potrošite u toku jednog meseca, do poslednjeg dinara. Bićete šokirani kako se brojevi nagomilavaju.

Upravljajte svojim novcem
Možda zarađujete brdo para, ali nikad nije kasno da počnete racionalnije da koristite svoje prihode

*Ako vam ne stoji dobro, gospođice, ne kupujte. Nemojte kupovati nešto samo zato što je jeftino ili je na rasprodaji.
* Ostavite kreditnu karticu kod kuće. Ako je još uvek želite i nakon što ste se vratile kući, barem je vredelo doći po nju.
* Bolje štedite za tu jednu, posebnu kupovinu, nego da kupujete hrpu sitnica impulsivno.
* Nikada nemojte otplaćivati dug na kreditnoj kartici samo minimalnim potrebnim iznosom - mogu vam biti potrebne godine da se vratite na nulu.
* Vodite računa o budžetu da biste imali realnu sliku stanja vaših finansija. Odmah ćete primetiti koji su vam prioriteti ili uštedeti.
* Platite račune početkom meseca tako da znate sa koliko novca raspolažete do kraja istog.
* Odvojite sa strane nešto novca svakog meseca i stavite na štedni račun. Kamata na oročavanje će biti dobrodošao bonus.

Da li vi opsesivno trošite novac na garderobu? Da li odlazite u šoping da biste popravili raspoloženje? Koliko puta ste se našli u siutaiji da zbog cipela koje želite odete u minus iz koga je teško iščupati se? Komentarišite! Podelite sa nama svoje mišljenje i recite nam - da li ste kupoholičarka?
 
M

macula

Član
10 zanimljivih činjenica o šopingu

10 zanimljivih činjenica o šopingu

Izvor: adriatalk.com

Opšte je poznata činjenica da šoping ima opuštajući efekat, i da je upravo to razlog zbog kojeg ga toliko volimo. Međutim, šoping predstavlja neiscrpan izvor zanimljivosti, od kojih je sajt Million Looks izdvojio 10 nainteresantnijih.​


1. Žene koje šopinguju više od 17 sati nedeljno, i potroše više od 200 dolara, su mršavije i zdravije, od onih žena, koje provode manje vremena u buticima i troše manje novca.

2. Žene koje kupuju odeću osećaju se bolje, od onih koje kupuju posuđe i stvari za kuću.

3. Žene razmišljaju o kupovini onoliko često, koliko muškarci razmišljaju o seksu. 74 odsto žena priznaje da razmišljaju o šopingu na svakih minut, odnosno 950 puta dnevno! Na svakih pet žena, dve tvrde da su zavisnici od kupovine cipela i torbi.

4. Žene – kupoholičarke imaju manje bora i osećaju se znatno mlađe, od onih koji ne vole šoping.

5. Većina žena koje vole šoping imaju više samopouzdanja i ređe pate od depresije.

6. Žene koje šopinguju nekoliko puta nedeljno, obično su bolje raspoložene od žena koje odlaze u šoping samo vikendom.

7. U toku života žena provede u šopingu 25.184 sati i 53 minuta.

8. Žene provode oko 48 sati 51 minuta godišnje, gledajući izloge.

9. Žene potroše više novca za garderobu namenjenu letovanju, nego na samo letovanje.

10. Farmerke, majice kratkih rukava i topovi predstavljaju najprodavanije artikale.
 
Top