Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Student sam cetvrte godine ekonomije, i nasla sam se u ulozi da anketiram nase stanovnistvo u vezi potencijala koja Srbija ima da se samostalno razvija, pa molim da ako neko ima komentar ili predloge razvoja privrednih grane, da napise)))))
Mnogo toga u Srbiji moze da bude ekonomski potencijal ( hrana, turizam, tranzit ) samo treba neko da ulozi i to da pokrene. Jedan od resursa je i plodna zemlja tako da se moze razviti preradjivacka prehrambena industrija, naravno, i tu su potrebne investicije. A samostalno razvijanje... Ne bih rekla.
Topla preporuka
pročitaj knjigu "Praktikum za vladu koja želi dobro svojim gradjanima"
postavio bi link sajta al to je zabranjeno ,mada možeš da guglujes ukucaj busolazasrbiju
Iznenadićeš se
[h=1]Seoski turizam u Srbiji: gde smo? [/h] Izvor: B92 |
U Srbiji na osnovu podataka objavljenih u studiji uradjenoj na ekonomskom fakultetu u Subotici, turizmom se bavi 300 domaćinstava u kontinuitetu, a 800 povremeno, u opštinama Kosjerić, Ljig, Čačak, Požega, Brus, Užice , Sokobanja itd.
U ukupno 34 opštine, ima 2568 registrovanih kreveta za odmor u kojima se ostvari 100 000 noćenja. To u proseku donese godišnje od 1500-2000 evra po domaćinstvu .
Bilo je pokušaja da se u seoski turizam unese živost i poveća prihod , pa je tako selo Velereč na Ibarskoj magistrali pre 2 godine učinilo “krupan korak” ka Evropi –dobilo je svingerski klub.
Međutim, nije poznato da li je ovo doprinelo većem turističkom potencijalu malog sela pored Milanovca.
Malo je seoskih sredina u Srbiji koje mogu živeti od turizma i delatnosti koje ga prate, ali ima izuzetaka. Jedan od njih je selo Sirogojno, na 20km od Užica, poznato po ručno radjenim dzemperima, koji su se još 70-ih godina XX veka izvozili širom Evrope. Međutim najpoznatija etno destinacija je sigurno Drvengrad, koji je proglašen najboljim etno-arhitektonskim ostvarenjem u zadnje 3 godine u Evropi.
[h=2]Mi i Evropa[/h]
Postavlja se pitanje ko su turisti u seoskim sredinama Srbije i da li ima dovoljno zainteresovanih da ova grana turizma postiže značajnije ekonomske rezultate.
Ako pogledamo demografsku kartu naše zemlje i uporedimo je sa demagrafskom kartom Evrope doćićemo do sledećeg zaključka: seosko stanovništvo u evropskim zemljama manje je od 15 odsto, dok je u najrazvijenijim zemljama od 2 do 5 odsto radno aktivnog stanovništva na selu. Kod nas je prema poslednjem popisu udeo seoskog stanovništva pelazio 1/3 celokupnog stanovništva (37%).
Pored ovih 37% , još oko 40 % čini gradsko stanovništvo čiji su roditelji ili oni sami rođeni na selu. Ove dve grupe nisu potencijalni turisti, jer imaju domaćinstvo ili rodbinu na selu pa kod njih borave, ali ne kao turisti.
[h=2]Hej salaši...[/h]
Ali vratimo se seoskom turizmu u Srbiji i razlogu dolaska u selo. Mnogo dece nikada uživo nisu videlo domaće životinje. Međutim, ako sa roditeljima budu gosti seoskog domaćinstva, najčešće ih ni tamo neće videti, osim psa i mačke.
Tražeći u raznim ponudama, veoma teško ćete naći domaćinstvo koje se bavi agrarom, da pri tom imaju stoku i u ponudi „zdravu hranu“.
Izuzetak su salaši, u kojima se mogu videti ovce, hraniti kokoške i jahati konji. U nekima postoje radionice za decu, u kojima se uče aktivnosti koje održavaju tradiciju, u polju i zanatsvu. Međutim, osim tradicije u nekim salašima možete igrati golf, voziti traktor i ići organizovano u lov, pa čak gađati lukom i strelom.
U nekima se nudi mogućnost učestvovanja u svinjokolju i svim pratećim đakonijama koje idu uz to, švargle, čvarci, svinjski papci. Svi ovi salaši su manje-više pokušaj da budu turističke atrakcije i egzistencija im se uglavnom bazira na zaradi od đačkih ekskurzija. Nema autentičnosti i izdvojeno su ostrvo u masi napuštenih domaćinstava u njihovom okruženju.
Drugačije je u turizmu Slovenije, Italije i Austrije, gde je celo selo na raspolaganju turistima, ljudi žive svoj ruralni život, a turisti im se samo priključuju.
U Austriji se za manifestaciju „branje grožđa“ u toku nekoliko nedelja oktobra mora izvršiti rezervacija par meseci unapred.
Boravak od 7 dana sa učešćem u aktivnostima u vinogradu naplaćuje se od 350-500 evra po osobi.