Paja u tamnici kaže stražaru VERUJ ISUSA HRISTOSA ISPASIĆEŠ SE TI I SAV DOM TVOJ reci mi jel Paja prevario rimskog stražara?
Zar Isus Hrist nije bio jasan?
Mat 28:18 I pristupivši Isus reče im govoreći: Dade mi se svaka vlast na nebu i na zemlji.
Mat 28:19
Idite dakle i naučite sve narode krsteći ih va ime Oca i Sina i Svetog Duha,
Mat 28:20
Učeći ih da sve drže što sam vam zapovedao; i evo ja sam s vama u sve dane do svršetka veka. Amin.
Naravno da su učenici objasnili svim ljudima da moraju da poštuju 10 Božjih zapovesti.
Pa upravo zato je Isus morao da strada zbog nas! Mi smo kršili Njegov zakon! 10 Božjih zapovesti smo kršili.
Čovek lepo pita:
Act 16:30 I izvedavši ih napolje reče:
Gospodo! Šta mi treba činiti da se spasem?
I apostoli odgovaraju onako kako ih je Isus učio:
Act 16:31
A oni rekoše: Veruj Gospoda Isusa Hrista i spašćeš se ti i sav dom tvoj.
Act 16:32
I kazaše mu reč Gospodnju, i svima koji su u domu njegovom.
Evo konteksta.
Act 16:1 Dođe pak u Dervu i u Listru, i gle, onde beše neki učenik, po imenu Timotije, sin neke žene Jevrejke koja verovaše, a oca Grka;
Act 16:2 Za njega dobro svedočahu braća koja behu u Listri i u Ikoniji.
Act 16:3 Ovog namisli Pavle da uzme sa sobom; i uze ga, i obreza Jevreja radi koji behu u onim mestima: jer svi znahu oca njegovog da beše Grk.
Act 16:4 I kad prolažahu po gradovima, predavaše im da drže uredbe koje urediše apostoli i starešine u Jerusalimu.
Act 16:5 A crkve se utvrđivahu u veri, i svaki dan bivaše ih više.
Act 16:6 A kad prođoše Frigiju i galatijsku zemlju, zabrani im Duh Sveti govoriti reč u Aziji.
Act 16:7 A kad dođoše u Misiju hteše da idu u Vitiniju, i Duh ne dade.
Act 16:8 A kad prođoše Misiju, siđoše u Troadu.
Act 16:9 I Pavlu se javi utvara noću: beše jedan čovek iz Makedonije, i stajaše moleći ga i govoreći: Dođi u Makedoniju i pomozi nam.
Act 16:10 A kad vide utvaru, odmah gledasmo da iziđemo u Makedoniju, doznavši da nas Gospod pozva da im propovedamo jevanđelje.
Act 16:11 A kad se odvezosmo iz Troade, dođosmo u Samotrak, i sutradan u Neapolj,
Act 16:12 A odande u Filibu, koje je prvi grad zemlje Makedonije, naselje rimsko; i u onom gradu ostasmo nekoliko dana.
Act 16:13 A u dan subotni iziđosmo iz grada k vodi gde beše bogomolja; i sedavši govorismo k ženama koje se behu sabrale.
Act 16:14 I jedna bogobojazna žena, po imenu Lidija, iz grada tijatirskog, koja prodavaše skerlet, slušaše: i Gospod otvori srce njeno da pazi na reči Pavlove.
Act 16:15 A kad se krsti ona i kuća njena, moljaše nas govoreći: Ako mislite da ja verujem Gospoda, uđite u moju kuću i živite. I natera nas.
Act 16:16 A dogodi se kad iđasmo na molitvu da nas srete jedna robinja koja imaše duh pogađački i vračajući donošaše veliki dobitak svojim gospodarima.
Act 16:17 Ova pođe za Pavlom i za nama, i vikaše govoreći: Ovi su ljudi sluge Boga Najvišeg, koji javljaju nama put spasenja.
Act 16:18 I ovako činjaše mnogo dana. A kad se Pavlu dosadi, okrenu se i reče duhu: Zapovedam ti imenom Isusa Hrista, iziđi iz nje. I iziđe u taj čas.
Act 16:19 A kad videše njeni gospodari da iziđe nada njihovog dobitka, uzeše Pavla i Silu i odvukoše ih na pazar ka knezovima.
Act 16:20 I dovedavši ih k vojvodama, rekoše: Ovi su ljudi Jevreji, i mute po našem gradu,
Act 16:21 I propovedaju običaje koje nama ne valja primati ni tvoriti, jer smo Rimljani.
Act 16:22 I sleže se narod na njih, i vojvode izdreše im haljine, i zapovediše da ih šibaju.
Act 16:23 I pošto ih zdravo izbiše baciše ih u tamnicu, i zapovediše tamničaru da ih dobro čuva.
Act 16:24 Primivši takvu zapovest on ih baci u najdonju tamnicu i noge im metnu u klade.
Act 16:25 A u ponoći behu Pavle i Sila na molitvi i hvaljahu Boga; a sužnji ih slušahu.
Act 16:26 A ujedanput tako se vrlo zatrese zemlja da se pomesti temelj tamnički; i odmah se otvoriše sva vrata i svima spadoše okovi.
Act 16:27 A kad se probudi tamničar i vide otvorena vrata tamnička, izvadi nož i htede da se ubije, misleći da su pobegli sužnji.
Act 16:28 A Pavle povika zdravo govoreći: Ne čini sebi zlo nikakvo, jer smo mi svi ovde.
Act 16:29 A on zaiskavši sveću ulete i drhćući pripade k Pavlu i Sili;
Act 16:30 I izvedavši ih napolje reče:
Gospodo! Šta mi treba činiti da se spasem?
Act 16:31
A oni rekoše: Veruj Gospoda Isusa Hrista i spašćeš se ti i sav dom tvoj.
Act 16:32
I kazaše mu reč Gospodnju, i svima koji su u domu njegovom.
Act 16:33 I uze ih u onaj sat noći i opra im rane; i krsti se on i svi njegovi odmah.
Act 16:34 I uvedavši ih u svoj dom postavi trpezu, i radovaše se sa svim domom svojim što verova Boga.
Act 16:35 A kad bi dan, poslaše vojvode pandure govoreći: Pustite ova dva čoveka.
Act 16:36 A tamničar kaza reči ove Pavlu: Poslaše vojvode da se pustite; sad dakle iziđite i idite s mirom.
Act 16:37 A Pavle reče njima: Izbivši nas pred narodom bez suda, ljude Rimljane, baciše u tamnicu: i sad hoće da nas puste? Nije tako, nego sami neka dođu i izvedu nas.
Act 16:38 A panduri kazaše vojvodama ove reči; i uplašiše se kad čuše da su Rimljani;
Act 16:39 I došavši umoliše ih, i izvedoše moleći da iziđu iz grada.
Act 16:40 A kad iziđoše iz tamnice, dođoše k Lidiji, i videvši braću utešiše ih, i otidoše.