ODNOS MORALNOG I CEREMONIJALNOG ZAKONA
Primetili smo kako su Jevreji, da bi opravdali neposvecenost svoga srca i svoj verski fanatizam, pridavali gradjanskom zakonu atribute moralnog zakona. Mesali su pravdu i pravednost; zakon koji govori o kazni sa zakonom koji se upisuje u srca.
Danas slicnu stvar primenjuju mnogi hriscani. Da bi opravdali svoju neposvecenost i fanatizam koji ih pokrece, oni takodje pokusavaju da ospore zahteve moralnog zakona, ali ovoga puta pridajuci mu atribute ceremonijalnog zakona. Kako je ceremonijalni zakon zbog svog prorockog karaktera ukinut na krstu ispunjenjem plana spasenja, oni smatraju da je to sudbina i moralnog zakona, te da su Deset zapovesti ukinute na krstu.
Oni smatraju da izmedju ta dva zakona ne postoji razlika. Naravno da oni ne mogu biti dosledni svome shvatanju, jer se ipak pridrzavaju onih zapovesti Dekaloga cije je formalno pridrzavanje plod one vrste fanatizma kojom su pokrenuti.
Da je zakon ukinut onda bi se razlozi zbog kojih je zakon ukinut odnosili na sve zapovesti (Ne ubij! Ne cini preljube! ...). Isus ne bi bio dosledan sebi ako bi od svojih sledbenika zahtevao da drze i jednu jedinu zapovest, pa ni zapovest "Ljubi!", ukoliko je Njegova posrednicka krv ukinula ceo zakon. Ako je krv Novoga zaveta ukinula sav zakon, onda je besmisleno ponovo uspostavljati zapovesti koje su tom krvlju ukinute.
Da je zakon ukinut, apostol Jakov ne bi imao prava da kaze:
"Jer koji sav zakon odrzi a sagresi u jednome, kriv je za sve. Jer onaj koji je rekao: ne cini preljube, rekao je i: ne ubij. Ako dakle ne ucinis preljube a ubijes, postao si prestupnik zakona. Tako govorite i tako tvorite kao oni koji ce zakonom slobode biti sudjeni. ... Ti verujes da je jedan Bog; dobro cinis; i djavoli veruju i drscu. Ali hoces li razumeti, o covece sujetni! da je vera bez dela mrtva?" (Jakov 2,10-20)
A ako se razlozi ukidanja zakona odnose samo na neke a ne i na sve zapovesti, tada oni pokazuju da ipak postoji razlika izmedju zapovesti i zapovesti. Opet su neke zapovesti vecne a neke privremene. U cemu je njihova medjusobna razlika? Koje zapovesti Isus nije ukinuo?
Krenimo od zakona koji je pre pada u greh bio upisan u ljudskim srcima.
Razumno saznanje da je plod poznanja dobra i zla zabranjen (1.Mojsijeva 2,16-17), a sedmi dan posvecen i blagosloven (1.Mojsijeva 2,1-3) odredjivalo je nacin izrazavanja covekove ljubavi prema svom Stvoritelju.
Ceremonijalni (ili prorocki) zakon, koji govori o prinosenju zrtava, nije postojao u vreme stvaranja zato sto nije postojala potreba za otkupljenjem.
Posle pada u greh Bog je davao otkrivenje svojih zakona preko svojih vernih slugu. Kada Isaku izrice blagoslov, Bog kaze:
"Sedi u toj zemlji, i ja cu biti s tobom, i blagoslovicu te; ... Zato sto je Avram slusao glas moj, i cuvao naredbu moju, zapovesti moje i zakone moje." (1.Mojsijeva 26,3.5)
Prilikom velicanstvene objave na Sinaju, moralni zakon je izgovorio Bog svojim glasom (2.Mojsijeva 20,1.22),
dok je zakon o zrtvama objavljen glasom coveka (3.Mojsijeva 1,1-3).
Moralni zakon - Deset zapovesti, koji treba da bude upisan u nasim srcima, je zapisan na najtrajnijem materijalu (2.Mojsijeva 31,8; 24,12),
a ceremonijalni koji ukazuje na Hristovu zrtvu, na trosnom (2.Mojsijeva 24,7; 5.Mojsijeva 31,24).
Prvi je Mojsije stavio u Kovceg zaveta (2.Mojsijeva 40,20),
a drugi su Leviti stavili pored Kovcega (5.Mojsijeva 31,26).
Moralni zakon je vecan (Psalam 111,7-8),
dok je ceremonijalni vremenski ogranicen (Danilo 9,27; Jevrejima 7,12; Kolosanima 2,17).
Moralni zakon ne spasava (Galatima 5,4), vec je njegovo drzanje plod posvecenja (Rimljanima 3,31; Jeremija 36,26-28).
Ceremonijalni zakon takodje nije uspostavljen da bi se ljudi njegovim drzanjem spasli (Isaija 1,11-18; Mihej 6,6-8; Jevrejima 10,1-4),
vec ukazuje na Spasitelja i plan spasenja (Jovan 1,29).
Da je moralni zakon (izrazen u Deset zapovesti) bilo moguce promeniti ili ukinuti, Isus ne bi morao da umre za nase spasenje, vec bi Bog jednostavno promenio zakon i covek se vise ne bi nasao pod Njegovom osudom. Ali, Bog tada ne bi bio pravedan jer ne bi bio dosledan svojim sopstvenim principima. Promena zakona znacila bi promenu Njegovog karaktera. Legalizovao bi se greh, a samim tim i njegovi produkti: nesreca, ropstvo, besmisao i smrt.
Priroda greha je uvek ista, bez obzira na to da li ga nazivamo njegovim pravim imenom ili onako kako nam se svidi. Promena definicije ili njeno ukidanje ne mogu promeniti prirodu greha i njegove kobne posledice. Ona samo otkriva nas pokusaj da pred svojom savescu opravdamo fanaticne rodove nase ljudske pravednosti, te da ih predstavimo kao motive Hristove pravednosti.
Kada se predamo Hristu, On svojim Duhom zivi u nama. I Njemu nije tesko da drzi zakon kroz nas kada zivi u nama:
"Koji je god rodjen od Boga ne cini greha, jer njegovo seme stoji u njemu, i ne moze gresiti jer je rodjen od Boga. I koji drzi zapovesti Njegove u Njemu stoji, i On u njemu. I po tom poznajemo da stoji u nama, po Duhu koga nam je dao." (1.Jovanova 3,9.24)
Miloš B.
