Da li se saosećanje uči?

[macula]

IZVOR:YUMAMA.COM

Empatija, saosećanje, je osobina koja je veoma važna za zdrav emocionalni i moralni razvoj. Kako pomoći detetu da je razvije?

Empatija je sposobnost razumevanja emocija drugih ljudi i reagovanje na te emocije. Smatra se da je upravo empatija ključna za zdrav emocionalni i moralni razvoj. Empatičnost je važna osobina, jer olakšava povezivanje sa drugima. Tako, deca koja imaju saosećanje sa emocijama i potrebama drugih, postaju uspešnija u socijalnim situacijama. Lakše uspevaju da ostvare i zadrže prijateljske veze. Za razliku od njih, deca koja nemaju ovu osobinu, odrastaju u emocionalno hladne, distancirane osobe, koje nailaze na velike teškoće u stvaranju odgovarajućih odnosa sa drugima. Ona teško uspevaju da se usmere na bilo čije druge emocije osim na sopstvene, pa tako ni ne mogu da saosećaju sa emocijama drugih.

Da li su devojčice osećajnije?
Dečaci i devojčice se razlikuju u empatičnosti. Naime, kod devojčica od najranijeg detinjstva (bili mi toga svesni ili ne) negujemo i gajimo osećajnost. Devojčice više nego dečake pitamo kako su se osećale, šta ih je povredilo, šta obradovalo, šta rastužilo...
Ako je vaše dete jedinac
Deca jedinci ne umeju da dele, jer su navikla na ispunjavanje svojih želja, život pomalo nalik onom pod «staklenim zvonom» i nepodeljenu ljubav odraslih iz svoje okoline, pre svega roditelja. Sa druge strane, i svako svoje sledeće dete bi bilo idealno da gajite kao da je jedinac, to jest jedino na svetu, posvećujući mu maksimum svoje ljubavi i pažnje. Međutim, kakvo će vaše dete biti, najviše zavisi upravo od vašeg načina vaspitanja, a ne od toga koliko je brojna njegova porodica.
Umesto toga, dečake obično pitamo: šta su radili (u vrtiću, na primer) i govorimo im da ne treba da plaču, jer to nije «muški». Na ovaj način ih direktno učimo da svoju emotivnost suzbijaju. Kada ovakvo vaspitanje ima svoje korene u najranijem detinjstvu, očekivano je da devojčice odrastaju u daleko emotivnije odrasle osobe nego dečaci.

Da li se sa empatijom rađamo?
Ipak, iako je empatija veoma važna osobina, ona nije sama po sebi data, niti se podrazumeva. Naprotiv, u pitanju je veština koja se uči i koja se mora podsticati u dečjem razvoju. (Pročitajte tekstodstičete empatiju kod svog deteta) Većina dece, posebno ona koja odrastaju u porodici sa više dece, ili su socijalno adaptirana i samim tim naviknuta na postojanje i neophodnost zadovoljavanja ne samo ličnih već i potreba drugih, empatiju usvajaju neosetno, spontano.

Jelena Holcer, pedagog

 

[macula]

Podstičite empatiju kod svog deteta
IZVOR:YUMAMA.COM

Empatiju, to jest osobinu da saoseća sa drugima, možete kod svog deteta podsticati na više načina.

*Prezaštićivanje. Pokušajte da ne prezaštićujete svoje dete. Iako je ovo lakše reći nego učiniti, imajte na umu da će ovakav vaš stav dete umeti da prepozna i osloni se na vaše prisustvo prilikom rešavanja ličnih konflikata sa vršnjacima. Za njega je bolje da se ponekad i sam «opeče», kako bi naučio neku važnu lekciju iz socijalne komunikacije.

*Vršnjačko okruženje. Upišite dete u vrtić kada bude bilo emotivno i fizički spremno za to. Vršnjačko okruženje će razviti brojne osobine emocionalne inteligencije, ne samo empatiju.

*Lični primer. Budite dobar primer. Pokazujte empatiju za druge, jer je takvo ponašanje roditelja jedan od najefikasnijih načina za učenje empatije kod deteta. Na primer, kada se brinete za svoje prijatelje, rodbinu, bližnje - uputite u to i svoje dete.

*Razgovarajte. Kada čitate slikovnice ili gledate filmove sa sadržajem koji bi mogli da probude empatiju kod vašeg deteta, pokušajte da ga stavite u položaj glavnog junaka. Razgovarajte o konkretnim situacijama, pitajte dete: «Kako bi se ti osećao da se to tebi dogodi?». Posmatrajte situacije iz svoje svakodnevice i razgovarajte: «Šta misliš, zašto se rasplakalo ono dete u parku? Da li si video šta se dogodilo? Da li je to dete palo? Da li ga je neko povredio tako što mu je uzeo igračku bez pitanja? Kako bi se ti osećao na njegovom mestu? Da li misliš da postoji nešto što ti možeš da uradiš kako bi to dete prestalo da plače?».

*Emocije prema vama. Zahtevajte empatiju prema vama. Ako se vi rasplačete, a dete ne reaguje, pitajte da li mu je zaista svejedno što ste vi tužni. Podsetite ga da, kada se ono rasplače, vi uvek priđete i pitate šta nije u redu, pokušate da ga utešite. Nemojte pri tome biti kritični ili strogi, jer postoji mogućnost da dete ne reaguje na vaše emocije - ne zato što nema empatiju, već zato što ne zna kako bi reagovalo.

*Potrebe drugih. Omogućite mu što više prisustvo druge, po mogućstvu i mlađe dece. Socijalna interakcija će omogućiti vašem detetu da nauči da deli svoje igračke, da se igra po opšte važećim pravilima, umeću komunikacije... Mlađa deca, posebno bebe, pružiće mu uvid da postoje i oni koji su još više od njega samog onesposobljeni da samostalno zadovoljavaju svoje potrebe. Trogodišnje dete može da zadovolji svoju potrebu - na primer, glad, tako što će se samostalno hraniti, ali beba to ne može jer je još uvek zavisna od odraslih osoba. Kada vaše dete to uvidi, postepeno će stvarati osećaj hijerarhije moći u zadovoljavanju potreba (svojih i tuđih) i ispoljavanju emocija.

Pored ovih sugestija za razvoj empatije kod vašeg deteta, imajte na umu da se ova osobina razvija tek od treće godine. Uz vašu podršku i usmerenje, vaše dete će odrasti u emotivno toplo dete, koje će zahvaljujući upravo ovoj svojoj osobini imati razvijene socijalne kontakte, biti omiljeno u društvu i pravilno raspoznavati kako lične želje, tako i umeće poštovanja tuđih.

Jelena Holcer, pedagog