Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
sad znam definitivno ko se najvise ljuti kad gubi..a nisam ja ..neko drugi..opasno se ljuti toliko da to nije normalno..verovatno nije navikao da gubi..kao ja..
Ne ljutim se za takve stvari. Kada vidim da moja upornost neke stvari ne može promijeniti ( mislim prvenstveno na međuljudske odnose ), trudim se da sa što manje štete izađem iz toga, sa što manje sekiracije i da pokušam realno sebi da predstavim taj poraz i da ga prihvatim.
Da, ali se trudim da to ne pokazujem, jer onda ljudi navale još više, provociraju... Zato ćutim, i čekam da se kolo sreće okrene, a uvek dođe tvojih "5 minuta", i zato ga treba pametno iskoristiti...
P.S. Saveti iz preferansa i većine kartaroških igara
Bas tako, sto vise pokazujes emocije u takvim situacijama, to te sve vise napadaju. Lepo mirno sacekas da se okrene kolo srece, malo ga i ti "poguras", i onda, kada dodje tvojih pet minuta... Hmmmmmm... hehehe
A ako taj trenutak nikad ne dodje ....?
Ne bih nazvao ljutnjom to sto u takvim trenucima osecam ... Ljutnja je blaga rec za skup osecanja u meni u tom datom trenutku ... Osecaj je mnogo dublji i mnogo jaci ... Skoro ga je nemoguce recima opisati
Da, ljutim se i to mnoogooo. U tom trenutku mislim da cu eksplodirati od besa. Ne volim da gubim, ni malo, tako da prosto pobesnim kad izgubim, ali ne na protivnika vec na sebe. Ali, brzo me prodje.
Nikome ni prija kad gubi ali daleko je to od ljutnje ...
Nekada je takođe neumesno zbog kartaške igre ili slično praviti scene i na taj način pokazivati i dokazivati svoju emotivnost i sklonost ka pobedama. Takođe radi višeg interesa nekad treba odglumeti dostojanstvo u porazu yes3