- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Da li postoje "skrivene" naknade i provizije?
Izvor:
Mondo.rs
Građani bi trebalo da pri svakom poslovnom odnosu sa bankom dobro prouče cene pod kojima ona pruža određene usluge, pa čak i ceo cenovni tarifnik, jer će jedino na taj način moći da izbegnu da ih banka iznenadi i duži za neku naknadu za koju oni nisu znali da postoji.
Kako se ističe bez obzira na zakonsku regulativu i donošenje Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, analiza usluga banaka koju je uradio portal kamatica.com ukazuje da su se pojavile nove naknade i provizije.
"Tako na primer iako je Narodna banka Srbije zakonom ograničila naplatu troška zatvaranja tekućeg računa, kao i naknadu za podizanje sredstava sa sopstvenog računa, ta naknada se i dalje naplaćuje, ali pod drugim imenom".
Naime, "određeni broj banaka naplaćuje naknadu za otvaranje tekućeg računa, odnosno naplaćuje naknadu za podizanje sredstava sa tekućeg računa ukoliko ta sredstva nisu legla na račun po osnovu uplate zarade i penzije".
Kako je bankama primamljivije da umesto da prodaju samo tekući račun, prodaju u stvari paket usluga ili takozvani paket tekući račun, to su troškovi klijenta veći.
"Iako banka obavesti klijenta da je platna kartica besplatna u prvoj godini korišćenja, retko kada se događa da se neko od klijenata informiše koliko će koštati ta ista besplatna kartica kada se uđe u drugu godinu korišćenja, kolike su naknade za te usluge i koliko ih često menja".
"Dalje, usluge SMS bankinga, e-bankinga koje se dobijaju u okviru paket računa, svakako će se platiti po tarifama banke, nevezano za mesečnu naknadu održavanja paket računa koji nudi tu uslugu".
Slična je situacija i sa kreditima.
"Ukoliko je potrebno otvoriti račun u banci da bi se mogao podići neki kreiit, trošak mesečnog održavanja računa mora biti uključen u obračun efektivne kamatne stope (EKS).
Efektivna kamatna stopa (EKS) predstavlja kamatnu stopu koja precizno prikazuje koliko kredit klijenta stvarno košta, odnosno kolika je ukupna cena kredita.
Ovom logikom bi se reklo da je kod kredita maksimalno izbegnuta mogućnost pojavljivanja skrivenih troškova, "ali izgleda da se opet varamo".
"Kod pojedinih banaka, ono što je razumljivo i jasno oglašeno kao naknada banke za odobravanje kredita ili premija osiguranja kredita koja se plaća u slučaju da je potrebno osigurati se od nezaposlenosti, isključivo se finansira iz odobrenog kredita. Međutim, osim što će se unapred platiti ta naknadu banci, u toku celog perioda otplate kredita na te naknade će se plaćati i kamata (jer su naknade već ušle u obračun EKS)"
Ako se kojim slučajem propusti da se na vreme plati neka rata kredita, "onda će se plaćati i zatezna kamata na naknadu koja je uračunata u ratu kredita".
Pored toga, "neke banke su polako počele da uvode i proviziju za održavanje ili administriranje kredita u otplati, i to u procentualnom ili fiksnom iznosu na godišnjem nivou".
Portal kamatica.com navodi da sve ovo ukazuje "da bez obzira na zakonske regulative koje bi trebalo da relaksiraju novčanik korisnika finansijskih usluga, pojavljuju neke nove naknade i provizije, pa su krediti umesto da budu jeftiniji, sve skuplji".
Izvor:
Mondo.rs
Građani bi trebalo da pri svakom poslovnom odnosu sa bankom dobro prouče cene pod kojima ona pruža određene usluge, pa čak i ceo cenovni tarifnik, jer će jedino na taj način moći da izbegnu da ih banka iznenadi i duži za neku naknadu za koju oni nisu znali da postoji.
Kako se ističe bez obzira na zakonsku regulativu i donošenje Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, analiza usluga banaka koju je uradio portal kamatica.com ukazuje da su se pojavile nove naknade i provizije.
"Tako na primer iako je Narodna banka Srbije zakonom ograničila naplatu troška zatvaranja tekućeg računa, kao i naknadu za podizanje sredstava sa sopstvenog računa, ta naknada se i dalje naplaćuje, ali pod drugim imenom".
Naime, "određeni broj banaka naplaćuje naknadu za otvaranje tekućeg računa, odnosno naplaćuje naknadu za podizanje sredstava sa tekućeg računa ukoliko ta sredstva nisu legla na račun po osnovu uplate zarade i penzije".
Kako je bankama primamljivije da umesto da prodaju samo tekući račun, prodaju u stvari paket usluga ili takozvani paket tekući račun, to su troškovi klijenta veći.
"Iako banka obavesti klijenta da je platna kartica besplatna u prvoj godini korišćenja, retko kada se događa da se neko od klijenata informiše koliko će koštati ta ista besplatna kartica kada se uđe u drugu godinu korišćenja, kolike su naknade za te usluge i koliko ih često menja".
"Dalje, usluge SMS bankinga, e-bankinga koje se dobijaju u okviru paket računa, svakako će se platiti po tarifama banke, nevezano za mesečnu naknadu održavanja paket računa koji nudi tu uslugu".
Slična je situacija i sa kreditima.
"Ukoliko je potrebno otvoriti račun u banci da bi se mogao podići neki kreiit, trošak mesečnog održavanja računa mora biti uključen u obračun efektivne kamatne stope (EKS).
Efektivna kamatna stopa (EKS) predstavlja kamatnu stopu koja precizno prikazuje koliko kredit klijenta stvarno košta, odnosno kolika je ukupna cena kredita.
Ovom logikom bi se reklo da je kod kredita maksimalno izbegnuta mogućnost pojavljivanja skrivenih troškova, "ali izgleda da se opet varamo".
"Kod pojedinih banaka, ono što je razumljivo i jasno oglašeno kao naknada banke za odobravanje kredita ili premija osiguranja kredita koja se plaća u slučaju da je potrebno osigurati se od nezaposlenosti, isključivo se finansira iz odobrenog kredita. Međutim, osim što će se unapred platiti ta naknadu banci, u toku celog perioda otplate kredita na te naknade će se plaćati i kamata (jer su naknade već ušle u obračun EKS)"
Ako se kojim slučajem propusti da se na vreme plati neka rata kredita, "onda će se plaćati i zatezna kamata na naknadu koja je uračunata u ratu kredita".
Pored toga, "neke banke su polako počele da uvode i proviziju za održavanje ili administriranje kredita u otplati, i to u procentualnom ili fiksnom iznosu na godišnjem nivou".
Portal kamatica.com navodi da sve ovo ukazuje "da bez obzira na zakonske regulative koje bi trebalo da relaksiraju novčanik korisnika finansijskih usluga, pojavljuju neke nove naknade i provizije, pa su krediti umesto da budu jeftiniji, sve skuplji".