Da li nas religija čini srećnijim ?

[tmaks65]

Da li nas religija čini srećnijim ?

Pojedini istraživači toliko su sigurni da religija čini ljude srećnijim i zdravijim da žele da doktori počnu da je prepisuju kao lek.

Jedno od novijih otkrića ukazuje na to da religija štiti ljude od depresije. Međutim, sudeći po analizi sprovedenoj 2003. godine, koja je kombinovala rezultate 147 različitih studija, religioznost predstavlja svega 1 odsto ukupnih faktora koji mogu uticati na depresiju. Ako religija ima ovako malu korelaciju sa depresijom, možda ne predstavlja ni prevelik faktor kada je sreća u pitanju.

Ovakve sumnje svoje uporište imaju i u poređenju stanovništva različitih zemalja. Veliki deo istraživanja koja religiju dovode u vezu sa srećom rađen je u Sjedinjenim Američkim Državama, gde su izrazito religiozni ljudi za nijansu srećniji od ostatka populacije. Istraživači su ove rezultate uzeli kao univerzalan zaključak, ali postoje mesta poput Holandije i Danske, gde ova tvrdnja jednostavno nije tačna.

Odakle ovakva razlika?

Religozne osobe u Americi čine većinu, ali manjinu u Danskoj i Holandiji. Osećaj da ste deo veće celine svakako može biti jako utešan, ali ako ste pripadnik manjinske grupe to može izazvati određenu dozu stresa. Etničke manjine širom sveta ne nalaze se u zavidnom položaju i njihovi pipadnici najčešće imaju povišen krvni pritisak i brojne druge probleme koji su indikator povišenog stresa.

Ako religija doprinosi našoj ukupnoj sreći, onda bi stanovništvo u visoko religioznim zemljama trebalo da bude srećnije. Ipak, čini se da je istina potpuna suprotnost ovoj tvrdnji.

Sudeći po istraživanju koje je sproveo Gallup 2010. godine najsrećnije zemlje su Danska, Norveška, Švedska i Holandija. Ovo su zemlje sa najmanje religioznim stanovništvom u svetu.

Zašto su stanovnici evropskih zemalja toliko srećni? Njihova sreća rezultat je kombinacije nacionalnog bogatstva i njegove redistribucije narodu, tako da se plaćanje poreza može smatrati pozitivnim potezom.

Zapravo, plaćanje poreza nije ono što građane čini srećnima, već krajni rezultat tog čina – država koja se brine o svojim građanima i obezbeđuje im siguran život a ne samo osnovnu egzistenciju.

U žargonu religijskih studija, socijalne demokratije prisutne u Evropi građanima obezbeđuju dugoročnu sigurnost i mali broj ljudi primoran je da brine o sigurnosti posla i novcu za najosnovnije potrebe.

Osnovni princip sreće u Evropi ujedno je i glavni razlog za izuzetno veliki broj ateista u njenim državama. Sigurnost i finansijska obezbeđenost glavni su razlog za manjak interesovanja za religiju, ali isto tako predstavljaju ključni razlog za nečiju sreću, dodatna vera može samo biti šlag na torti.


izvor: femme.forum.net

 

[belja91]

I u Srbiji, gde je životni standard daleko ispod norveškog, danskog itd, ljudi se sete vere i boga onda kad im krene loše. Dok je sve kako treba, o veri niko ne misli. Shodno tome, ljudi se udaljavaju od religije u razvijenim evropskim zemljama. SAD su izuzetak od tog pravila. Država je razvijena, a stepen religioznosti je visok. To se može na više načina objasniti. U Americi je kriminal izuzetno razvijen, oni su prva država u svetu po procentu ubistava. Zatim, stalno su u nekom ratu (Irak, Avganistan, Libija...) pa možda i to utiče na nesigurnost. Ne treba zaboraviti kako je nastala ta zemlja. Prvobitno je bila britanski otpad, mesto na koje su deportovani robijaši. Ljudi u zatvoru se često okrenu veri, nemajući čemu drugom. Pošto su oni podigli državu, moguće da od tog potiče religioznost. I još nešto: lobi Vatikana je izuzetno jak. Katolicizam je u Britaniji zamenjen protestantizmom. Možda je Vatikan iskoristio SAD da povrati uticaja na Britance.

 

[dumspirospero]

Molitva je ono što može duši dati neko blagostanje...Znači, bolji osećaj...Psiholozi i psihijatri bi rekli da je to rad na podsvesti...što na neki način i jeste...

Da li nas religija čini srećnijim? Ne radi se tu o većoj sreći, već o lakšem prihvatanju onog što nas je snašlo..Religija svakako ne može imati neku posebnu vezu sa materijalnim bogatstvom, već sa bogatstvom duše.Zbog toga i nije neko poređenje nacija koje su po opredeljenju ateisti, a imaju veće materijalno bogatstvo u odnosu na one zemlje koje su brojnije sa vernicima, a sa manjim materijalnim bogatstvom...

Međutim, sreća je relatvna stvar...I za svakog ima drugačije značenje, ali smatram da nas religija ne može činiti srećnijim, jer mi smo ti koji kreiramo sreću...Da li ćemo se ''izgraditi'' tako, da smo srećni i zadovoljni sa onim što imamo, ili ćemo težiti sreći koju smo samo zacrtali i truditi se da je dostignemo, na nama je samima....

 

[100Dinara]

NE! Ono što nas čini (ne)srećnijim jeste nas doživljaj religije ili bilo čega drugog. Zbog toga neki religiozni ljudi jesu srećni a neki su vrlo, vrlo nesrećni upravo zbog svoje religioznosti (što je posebno prisutno u hrišćanskim religijama u kojoj jedan od temelja predstavlja osećaj krivice).

 

[rollmilan]

I u Srbiji, gde je životni standard daleko ispod norveškog, danskog itd, ljudi se sete vere i boga onda kad im krene loše. Dok je sve kako treba, o veri niko ne misli. Shodno tome, ljudi se udaljavaju od religije u razvijenim evropskim zemljama. SAD su izuzetak od tog pravila. Država je razvijena, a stepen religioznosti je visok. To se može na više načina objasniti. U Americi je kriminal izuzetno razvijen, oni su prva država u svetu po procentu ubistava. Zatim, stalno su u nekom ratu (Irak, Avganistan, Libija...) pa možda i to utiče na nesigurnost. Ne treba zaboraviti kako je nastala ta zemlja. Prvobitno je bila britanski otpad, mesto na koje su deportovani robijaši. Ljudi u zatvoru se često okrenu veri, nemajući čemu drugom. Pošto su oni podigli državu, moguće da od tog potiče religioznost. I još nešto: lobi Vatikana je izuzetno jak. Katolicizam je u Britaniji zamenjen protestantizmom. Možda je Vatikan iskoristio SAD da povrati uticaja na Britance.

Pobrkao si sa Australijom , Ameriku u početku nisu naseljavali robijaši već porodični religiozni ljudi, a kao što piše Pol Džonson (pisac knjige "Istorija Američkog naroda" ) navodno je ta tradicionalna religioznost uz disciplinu i poljoprivrednu umešnost (ekonomsku samodovoljnost) pomogla prvobitnim belim doseljenicima da opstanu njihove kolonije. Inače pre njih su pokušali sa naseljavanjem robijaša i avanturista ali su te kolonije brzo propadale.
Što se tiče religioznosti Amerikanaca (SAD) , osim tradicije razloge možda treba tražiti i u dubokoj raslojenosti stanovništva (gde su siromašni uglavnom religiozni) i jednoj socijalnoj nesigurnosti koja važi za većinu stanovništva.
Meni je interesantno taj fenomen da su bogate sredine uglavom ateističke a siromašne religiozne . Moje je mišljenje da se tu najviše radi o obrazovanosti (pored tradicije) . Prosto nivo obrazovanja jeste u negativnoj korelaciji sa religioznošću. Ovo ne treba shvatiti kao nužno.

 

[tmaks65]

U ekonomski razvijenim drustvima/drzavama, kako stoje stvari, religija gubi svoje uporiste-cinjenica. To je ono sto i Vatikan priznaje u svojim istrazivanjima, nasuprot cinjenici da je danas najveci broj vernika ili pripadnika hriscanstva ne u Evropi, vec u Juznoj Americi !!!
Ako pogledamo dostupne karte religiozne podele sveta: mozemo videt situaciju koja ne odgovara ni jednoj mas religiji. Trenutno je ateista u svetu oko 16%, Hriscanstvo ima 33%, Islam 23% a sve ostale religije manje od 28% vernika iliti pripadnika.
Jedina religija koja permanentno jaca je Islam, i ne zelimo objasnjavat takvu tendenciju iako je logicna.
Ostaje zakljucak iz teksta sa pocetka: religija gubi uporoiste medju stanovnistvom, kako cemo razumet takvu tendenciju zavisi od toga da li smo sami vernici ili ne ?
Po meni, nacini uspostavljanja religiskih ideja je u neko svoje vreme proslo, je imalo evoluciskog smisla, mada eticki je to diskutabilna kategorija, danas, ona sve vise gubi smisao i svrhu, imperativ danas drustva je covek potrosac na svim nivoima, ( dometi zapadne kulture) i u tom kontekstu vidim nesvrsishodnost postojanja ideje religije i naravno njen ubrzani pad, odnosno razgradnju. Ne uzimajuci cinjenice kako je postala dominantna, mislim naravno na hrischanstvo, danas u 21 veku i dalje gubi i smisao i razlog postojanja. Sta ce odgovorni uradit po tom cinjenickom podatku uradit-pa videcemo, mada , po meni, ono sto nudi Istok i recimo budizam, ima potencijala da polagano postane vremenom broj jedan, konceptualno, i pragmaticno, naravno !
Zivi bili pa videli, zar ne ?

 

[Dete cveca]

Vera me čini mirnijom i zadovoljnijom. Kada tako osećam, i sreća se lakše čeka.

 

[The One Dollar]

Vera me čini mirnijom i zadovoljnijom. Kada tako osećam, i sreća se lakše čeka.

evo jedno parafraziranja iz Novog Zavjeta,
isus je pitao apostole, da li vi znate ko sam ja,
onda mu je šimun odgovorio, ti si Krst, Sin Boga Živoga,
a isus mu reče,
blago tebi šimune jonin, jer ovo tebi ne rekoše
krv i meso, već otac moj, koji je na nebesima,
dalje govori isus,
a i ja tebi kažem, ti nisi šimun već Petar(petar znači zrnce pjeska),
na ovom Kamenu izgradit ću Crkvu svoju,
i vrata pakla neće je nadvladati,
dakle isus ovdje govori o tome da će njegova crkva ostati nesavladana,
sad se možemo pitati koje je crkva isusova,
dakle svi istinski vjernici(bili oni hrišćani, muslimani ili se nedeklarisali pod bilo koju religioznu simboliku),
jesu tjelo isusovo, a isus mu je srce dok je Gospodin Bog i Otac Svemogući, Sveta glava ovome tijelu, tj. Crkvi,
dakle o varijabilama koje se mijenjaju kroz istoriju možemo polemisati i izvlačiti razne zaključke, nekad objektivno, a nekad onako kako bi se to nama dopadalo, međutim vjera(ne religija kao religija), je jedna vrlo intimna i privatna stvar, dakle svaki onaj koji je u stanju da pronađe boga i da mu se obrati, naći će u velikj mjeri duševni spokoj, poruka svetih knjiga je toliko jaka i prodorna, da joj se čovjek nikad neće moći oduprijeti, i to je dobro,
što se tiče napretka Zapadne kulture, i njene sprege ka religiji, mogu vam reći da su te činjenice kolerantne, tj. i te najrazvijenije kulture imaju svoj pad, pogledajte šta se danas dešava u Evropi i SAD-u, koliko naroda je izašlo na ulice buneći se protiv tiranije politike i krupnog kapitala, koji gazi preko ljudkog prava na rad i egzstenciju, radi zaštite samo svojih ličnih interesa,
hoću reći, možda ćemo uskoro i mi tražiti ponovo boga koga napustismo, pitanje je hoće li se on odazvati,