Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Da li je stidljivost mentalni poremećaj?
Neverovatan je broj onih koji zbog svoje stidljivosti slobodu nalaze na internetu i u virtuelnim sobama za razgovor. Tu se osećaju bezbedno i van domašaja su onih koji bi ih ismevali, a mogu biti svoji bez bojazni da će se nekim svojim postupkom osramotiti pred drugima.Činjenica je, međutim, da veliki broj takvih osoba u stvari nije samo stidljiv već pati i od poremećaja poznatog pod nazivom društvena fobija.
Ovaj poremećaj je otkriven i zvanično zaveden još 1980. godine. Zanimljivo je ipak da je tek odnedavno dospeo u žižu javnosti; i to nakon što je Američka asocijacija za ishranu i lekove dozvolila farmaceutima da započnu sa reklamiranjem leka protiv društvene fobije.
S tim u vezi, postavlja se svakodnevno mnogo pitanja. Kako znati jeste li samo izuzetno stidljivi ili imate društvenu fobiju, da li je moguće preduzeti nešto povodom toga?
Na osnovu istraživanja iz 1998. na medicinskom odseku univerziteta Harvard, otkriveno je da 13% Amerikanaca u nekom trenutku svog života iskusi ovaj poremećaj (društvenu fobiju). Doktori su u velikoj meri stali iza rezultata ovog istraživanja, jer se već duže vreme smatra da ovom poremećaju treba pokloniti mnogo više pažnje. Do ljudi koji od njega pate najteže je dopreti.
Kao i bilo koja lična karakteristika, stidljivost se ispoljava u velikom broju različitih situacija, počevši od neprijatnosti na žurkama i skupovima pa sve do onih ekstremnih - biti toliko stidljiv da vam to ne dozvoli da izađete iz kuće zbog straha da će vas videti i kritikovati drugi ljudi. Tako stidljivost prerasta u svojevrsnu fobiju.
Da bi se ustanovilo ima li neko društvenu fobiju, trebalo bi da odgovori na pitanja:
Da li vas strah od blamiranja tera da izbegavate određene aktivnosti ili da razgovarate sa ljudima?
Da li izbegavate aktivnosti u kojima ste vi u centru pažnje?
Da li su vaši najveći strahovi da se ne osramotite pred drugima ili da ne ispadnete glupi?
Ukoliko osoba odgovori potvrdno na barem dva od ova tri pitanja, doktori smatraju da je ta osoba sklona fobiji. Ukoliko se ne leči, društvena fobija može dovesti do veoma ozbiljnih problema. Upravo zbog toga, izuzetno je bitno uočiti je i što pre početi sa lečenjem.
Dobre vesti su da postoji veliki broj efikasnih pristupa i terapija koje nam mogu u tome pomoći.
Na osnovu još jednog istraživanja, objavljenog u Žurnalu Američke zdravstvene asocijacije, čak kod 55% pacijenata (koji su bili lečeni lekom protiv društvene fobije), nakon 11 nedelja, zabeležen je izvanredan napredak i poboljšanje kada su u pitanju simptomi.
Oko 23% pacijenata imalo je poboljšanje stanja nakon placebo tretmana (ispitanici ne znaju da lek koji piju nije lek).
Rezultati zabeleženi zahvaljujući često korišćenom testu kojim se meri nivo intenziteta društvene fobije (Libovic skala društvenog poremećaja) otišli su u korist leka: 39,1% prema svega 17,4% kod pacijenata sa placebo tretmanom.
Ipak, lekovi nisu stvoreni da bi se sa njima preterivalo.
Napomena
Lekovi protiv društvene fobije namenjeni su isključivo osobama sa ozbiljnim društvenim poremećajima. Ni jedan lek neće od prosečno stidljive osobe načiniti društveno hiperaktivnu, pomoć terapiji lekovima može biti psihoterapija.
Izvor: Z&F/C.E
Neverovatan je broj onih koji zbog svoje stidljivosti slobodu nalaze na internetu i u virtuelnim sobama za razgovor. Tu se osećaju bezbedno i van domašaja su onih koji bi ih ismevali, a mogu biti svoji bez bojazni da će se nekim svojim postupkom osramotiti pred drugima.Činjenica je, međutim, da veliki broj takvih osoba u stvari nije samo stidljiv već pati i od poremećaja poznatog pod nazivom društvena fobija.
Ovaj poremećaj je otkriven i zvanično zaveden još 1980. godine. Zanimljivo je ipak da je tek odnedavno dospeo u žižu javnosti; i to nakon što je Američka asocijacija za ishranu i lekove dozvolila farmaceutima da započnu sa reklamiranjem leka protiv društvene fobije.
S tim u vezi, postavlja se svakodnevno mnogo pitanja. Kako znati jeste li samo izuzetno stidljivi ili imate društvenu fobiju, da li je moguće preduzeti nešto povodom toga?
Na osnovu istraživanja iz 1998. na medicinskom odseku univerziteta Harvard, otkriveno je da 13% Amerikanaca u nekom trenutku svog života iskusi ovaj poremećaj (društvenu fobiju). Doktori su u velikoj meri stali iza rezultata ovog istraživanja, jer se već duže vreme smatra da ovom poremećaju treba pokloniti mnogo više pažnje. Do ljudi koji od njega pate najteže je dopreti.
Kao i bilo koja lična karakteristika, stidljivost se ispoljava u velikom broju različitih situacija, počevši od neprijatnosti na žurkama i skupovima pa sve do onih ekstremnih - biti toliko stidljiv da vam to ne dozvoli da izađete iz kuće zbog straha da će vas videti i kritikovati drugi ljudi. Tako stidljivost prerasta u svojevrsnu fobiju.
Da bi se ustanovilo ima li neko društvenu fobiju, trebalo bi da odgovori na pitanja:
Da li vas strah od blamiranja tera da izbegavate određene aktivnosti ili da razgovarate sa ljudima?
Da li izbegavate aktivnosti u kojima ste vi u centru pažnje?
Da li su vaši najveći strahovi da se ne osramotite pred drugima ili da ne ispadnete glupi?
Ukoliko osoba odgovori potvrdno na barem dva od ova tri pitanja, doktori smatraju da je ta osoba sklona fobiji. Ukoliko se ne leči, društvena fobija može dovesti do veoma ozbiljnih problema. Upravo zbog toga, izuzetno je bitno uočiti je i što pre početi sa lečenjem.
Dobre vesti su da postoji veliki broj efikasnih pristupa i terapija koje nam mogu u tome pomoći.
Na osnovu još jednog istraživanja, objavljenog u Žurnalu Američke zdravstvene asocijacije, čak kod 55% pacijenata (koji su bili lečeni lekom protiv društvene fobije), nakon 11 nedelja, zabeležen je izvanredan napredak i poboljšanje kada su u pitanju simptomi.
Oko 23% pacijenata imalo je poboljšanje stanja nakon placebo tretmana (ispitanici ne znaju da lek koji piju nije lek).
Rezultati zabeleženi zahvaljujući često korišćenom testu kojim se meri nivo intenziteta društvene fobije (Libovic skala društvenog poremećaja) otišli su u korist leka: 39,1% prema svega 17,4% kod pacijenata sa placebo tretmanom.
Ipak, lekovi nisu stvoreni da bi se sa njima preterivalo.
Napomena
Lekovi protiv društvene fobije namenjeni su isključivo osobama sa ozbiljnim društvenim poremećajima. Ni jedan lek neće od prosečno stidljive osobe načiniti društveno hiperaktivnu, pomoć terapiji lekovima može biti psihoterapija.
Izvor: Z&F/C.E
