Da li je dozirano konzumiranje alkohola od koristi za panicare i pesimiste?

[dake11]

Ljudima koji cesto panice (sto znaci da je u vecini slucajeva bez potrebe) i onima koji su napeti, pesimisti, blagi depresivci, tj. ljudi kojima fali doza samopouzdanja, kojima pravi zivotni problemi tek pocinju a ne mogu se nositi sa njima iz nekih razloga, dozirano (pozitivno) dejstvo alkohola moze pomoci da se snadju tj. “dodju k sebi”. Ova teza mozda zvuci cudno, vise kontraverzno, jer se alkohol svrstava u jedan od najstetnijih poroka, medjutim, po mom misljenju, konstantni pesimizam i odlazak u depresiju je mnogo gore od povremenog i kontrolisanog konzumiranja alkohola. Konzumiranje alkohola se vrsi samo kada se ukaze potreba za tim, tj. kada se covek oseti ocajno, optereceno problemom, kada se nad njim nacini neka vrsta nepravde koju ne moze da prevazidje, kada ne moze da zaspi zbog konstantnog naviranja crnih misli, deprimirajucih unutrasnjih glasova, itd. Takodje, mora se povuci crta razgranicenja, da se u normalnom ili raspolozenom stanju alkohol ne konzumira. Zbog blazeg i postepenog dejstva najbolje je piti pivo, ali nikada vise od dva u seriji, jer uzimanjem treceg i cetvrtog covek izlazi iz realnosti. Pri samom prvom gutljaju “zrtva” se vec oseca drugacije, opustenije, iako ga alkohol prakticno nije dotakao. Naknadnim doziranjima, po principu, gutljaj za gutljaj instinktivno, povecava se koncentracija i ubrzavaju misli. Jaca samopouzdanje a briga se ublazava. Da li samo prividno ili ne, to je pitanje. Cesto se tada pronalaze resenja koja nisu bila dostupna osobi koja je pod pritiskom, u strahu, u panici, pod “moranjem” i slicno. Alkohol moze biti dobar saveznik ukoliko se pametno koristi i iz njega izvuce samo ono pozitivno.

 

[100Dinara]

Kratak i jasan odgovor na pitanje iz naslova teme - NE! Detaljniji odgovor - uzimanje alkohola u cilju poboljšavanja raspoloženja ili smanjivanja panike samo prividno "rešava" problem takvih osoba. Ako osoba ima problema sa raspoloženjem onda ona treba da ih rešava na pravi način, a uzimanje alkohola samo je prikrivanje. Kod osoba sa paničnim poremećajima uzimanje alkohola služi kao zaštitni mehanizam za održavanje poremećaja (ja paničim - uzimam alkohol jer mi je bolje - posle manje paničim), i zbog toga on ne doprinosi rešenju nego održavanju problema. Druga stvar je što ljudi, kao što ti dobro navodiš, koriste alkohol da bi se osećali bolje, ali to su samo prividna rešenja koja im, u stvari, ne pomažu da reše problem.

 

[death row]

Alkohol moze biti dobar saveznik ukoliko se pametno koristi i iz njega izvuce samo ono pozitivno.

:yea:

A za temu, alkohol je vrlo loš izbor ako je to faktor koji treba da popravlja raspoloženje ili skrene misli sa problema na neku drugu, bilo koju stranu.
Mislim da bilo kakvo doziranje alkoholom nije dobro za depresivce i paničare bez obzira na eventualno pozitivne efekte koji su ipak samo trenutni i da se na taj način samo odlaže suočavanje sa problemom ili bira pogrešan pristup koji će samo prividno olakšati loše raspoloženje.

 

[Nuala]

Kratak i jasan odgovor na pitanje iz naslova teme - NE! Detaljniji odgovor - uzimanje alkohola u cilju poboljšavanja raspoloženja ili smanjivanja panike samo prividno "rešava" problem takvih osoba. Ako osoba ima problema sa raspoloženjem onda ona treba da ih rešava na pravi način, a uzimanje alkohola samo je prikrivanje. Kod osoba sa paničnim poremećajima uzimanje alkohola služi kao zaštitni mehanizam za održavanje poremećaja (ja paničim - uzimam alkohol jer mi je bolje - posle manje paničim), i zbog toga on ne doprinosi rešenju nego održavanju problema. Druga stvar je što ljudi, kao što ti dobro navodiš, koriste alkohol da bi se osećali bolje, ali to su samo prividna rešenja koja im, u stvari, ne pomažu da reše problem.

Slažem se sa 100Dinara, no pitanje je koristi li, ne rješava li problem. Ako se nečega bojim, izbjegavanje tog nečeg će mi koristiti. Ako se vrlo rijetko srećem s tim u životu, neću ni tražiti način da riješim problem, jednostavno ću izbjegavati. Opet, ovisno o čemu se radi, naravno.
No, da se vratim... Alkohol je depresor, pa kod pesimizma i depresije on ne bi proizveo suprotan učinak, ako pretpostavljamo da je to cilj.

 

[Jurivaka]

U principu, ljudi griješe kada alkoholom pokušavaju izliječiti depresiju ili "utopiti tugu u alkohol". Depresija i tuga su posle tavih "terapija" još veće! Alkohol se, u umjerenim količinama, može konzumirati samo kada je čovjek raspoložen, a nikako kada to nije.

 

[rollmilan]

Ljudima koji cesto panice (sto znaci da je u vecini slucajeva bez potrebe) i onima koji su napeti, pesimisti, blagi depresivci, tj. ljudi kojima fali doza samopouzdanja, kojima pravi zivotni problemi tek pocinju a ne mogu se nositi sa njima iz nekih razloga, dozirano (pozitivno) dejstvo alkohola moze pomoci da se snadju tj. “dodju k sebi”. Ova teza mozda zvuci cudno, vise kontraverzno, jer se alkohol svrstava u jedan od najstetnijih poroka, medjutim, po mom misljenju, konstantni pesimizam i odlazak u depresiju je mnogo gore od povremenog i kontrolisanog konzumiranja alkohola. Konzumiranje alkohola se vrsi samo kada se ukaze potreba za tim, tj. kada se covek oseti ocajno, optereceno problemom, kada se nad njim nacini neka vrsta nepravde koju ne moze da prevazidje, kada ne moze da zaspi zbog konstantnog naviranja crnih misli, deprimirajucih unutrasnjih glasova, itd. Takodje, mora se povuci crta razgranicenja, da se u normalnom ili raspolozenom stanju alkohol ne konzumira. Zbog blazeg i postepenog dejstva najbolje je piti pivo, ali nikada vise od dva u seriji, jer uzimanjem treceg i cetvrtog covek izlazi iz realnosti. Pri samom prvom gutljaju “zrtva” se vec oseca drugacije, opustenije, iako ga alkohol prakticno nije dotakao. Naknadnim doziranjima, po principu, gutljaj za gutljaj instinktivno, povecava se koncentracija i ubrzavaju misli. Jaca samopouzdanje a briga se ublazava. Da li samo prividno ili ne, to je pitanje. Cesto se tada pronalaze resenja koja nisu bila dostupna osobi koja je pod pritiskom, u strahu, u panici, pod “moranjem” i slicno. Alkohol moze biti dobar saveznik ukoliko se pametno koristi i iz njega izvuce samo ono pozitivno.

E sad ovde ima mnogo pitanja , prvo zavisi od toga o kakvoj vrsti depresije se radi , drugo ovde je pomenut napad panike što je sasvim nešto drugo , treće bitan je tip ličnosti u smislu da li mu alkohol leži (godi) ili ne, i na kraju ono što si sam napisao bitna je i količina alkohola.
Sve u svemu da ne bih analizirao pojedinačne stavke i donosio opšte ocene , napisaću nešto iz moje perspektive bivšeg ljubitelja i konzumenta alkohola. Za mene alkohol nije bio porok već sredstvo razbijanja treme, postizanja veselijeg raspoloženja a i nadzadovoljstvo i dosta puta mi je u životu pomogao. Međutim to jeste igra na vrhu žileta jer lako se može skliznuti u zavisnost od njega. Složio bih se sa svima , iako pomaže alkohol nije rešenje.

 

[dake11]

Nisam ni mislio da je alkohol resenje, vec sistem zastite, stit, ili korist kako pise u naslovu, za one, koji se ne suocavaju lako sa problemima (da uzmemo samo tu kategoriju u obzir).
Mislim da tema nije toliko jednostavna da bi se svela na to, da alkohol pojacava emocije, pa je bolje piti kad si raspolozen nego kad si deprimiran. To je fraza. Ali takodje ne negiram i postepeni izlazak “iz stroja” usled cesce konzumacije. Iz toga se postavlja pitanje balansa – ne potonuti u nadigravanju sa alkoholom. Da li to uopste moze?

 

[rollmilan]

Nisam ni mislio da je alkohol resenje, vec sistem zastite, stit, ili korist kako pise u naslovu, za one, koji se ne suocavaju lako sa problemima (da uzmemo samo tu kategoriju u obzir).

Pa ako si mislo da alkohol nije rešenje , onda smo samo potvrdili tvoje misli - a to je da alkohol može biti samo trenutno rešenje.

Mislim da tema nije toliko jednostavna da bi se svela na to, da alkohol pojacava emocije, pa je bolje piti kad si raspolozen nego kad si deprimiran. To je fraza. Ali takodje ne negiram i postepeni izlazak “iz stroja” usled cesce konzumacije. Iz toga se postavlja pitanje balansa – ne potonuti u nadigravanju sa alkoholom. Da li to uopste moze?

Što duže traje to nadigravanje veči su izgledi u potunuće.

 

[100Dinara]

Jedan zanimljiv podatak u vezi alkohola i raspoloženja - naime, istraživanja su pokazala da menjanje raspoloženja u plus ili minus usled uzimanja alkohola zavisi od toga šta osoba veruje i očekuje od uzimanja alkohola. Zbog toga, alkohol sam po sebi ne popravlja niti ne snižava raspoloženje. Nemam pri sebi knjigu u kojoj sam to pročitao kako bih mogao navesti ta istraživanja.

 

[Jurivaka]

"Na centralni nervni sistem čoveka alkohol deluje otupljujuće i omamljujuće.

Alkohol prvo parališe više delova mozga, te se razum i kontrola ponašanja polako smanjuju i gube, a niži delovi mozga (nagoni i osećanja) bivaju sve više oslobađani i ispušteni ispod kontrole paralisanih viših delova.

Tako alkoholisani čovek najpre oseća kako je sve jednostavnije nego što je dotle bilo, kako se problemi tope i nestaju, kako mu jezik lakše ide, a sve što kaže čini mu se duhovitim i pametnim. Više se ne stidi i ne plaši od okoline i sagovornika, kojima slobodno pristupa.

Najzad počinje pomalo i da uživa u jednom drugom sebi, kakvog inače nije poznavao i kakav mu se možda više sviđa od onog prvog «normalnog» i treznog.

Ako se pijenje nastavi, onda se kritičnost sasvim smanjuje, pa počinje grubo, socijalno neprihvatljivo ponašanje i čovek postaje smešno-žalosna kreatura.

U najtežem stepenu pijanstva, usled paralize nervnih centara, dolazi do poremećaja spretnosti pokreta. Tada nastaje saplitanje jezikom, teturanje, psihička otupelost, a mogu da se jave i kraći ili duži periodi pomućenja svesti kada se «film prekida» i čovek se ničeg ne seća.

Ako se popiju izuzetno velike količine alkohola, naročito ako se to učini naglo, dolazi do akutne paralize vitalnih centara u mozgu i produženoj moždini koja dovodi do teškog trovanja, dubokog besvesnog stanja i do smrti."