Član
- Učlanjen(a)
- 28.09.2009
- Poruka
- 856
[h=1]Da li geni pripadaju ljudima ili kompanijama?[/h]
Da li bi velikim kompanijama trebalo da bude dozvoljeno da patentiraju ljudske gene – delove ljudskog tela koji se nalaze u svima nama? Vrhovni sud u Americi upravo razmatra to pitanje. I iako se radi o hipotetičkom pitanju, implikacije odluke suda mogle bi da budu veoma ozbiljne.
U ovu raspravu umešao se i slučaj desetogodišnje Ebigejl, koja dugo pati od QT sindroma, ozbiljne bolesti srca. Postoji genetski test koji može da detektuje bolest, ali su dugi QT zaštićeni patentom, i poslednje dve godine postoji samo jedna laboratorija koja ima pravo da vrši testove, ali ona to ne čini. Ebigejl je preminula tokom te dve godine.
Ideja da korporacije mogu da patentiraju gene je prilično uznemirujuća i u pojedinim slučajevima smrtonosna – ali u pitanju je zakon, barem za sada.
Odluka suda mogla bi postavi osnovu koja daje pravo korporacijama da to čine ili da gene oslobodi i dozvoli lekarima i istraživačima da se efikasnije bore protiv brojnih bolesti.
Geni nam mogu reći jako puno o bolestima ljudi i njihovmo zdravlju. Postoje geni koji nam mogu reći da li smo u riziku od dobijanja raka, bolesti srca ili Alchajmera.
Slučaj koji je pred sudom fokusira se na dva gena koji poseduju genetske mutacije koje mogu ukazati na povišen rizik od dobijanja raka dojke i jajnika.
Kada doktori znaju da žena nosi ove gene – BRCA 1 i BRCA2, u stanju su da primene tretmane koji joj mogu spasiti život.
Nažalost, kompanija iz Solt Lejk Sitija Myriad Genetics poseduje patent na „izolovane forme“ ova dvagena. To znači da ona ima ekskluzivnu kontrolu nad testovima koji se sprovode na genima BRCA 1 i 2.
To je previše moći u rukama jedne kompanije, pogotovo kada su ulozi toliko visoki.
Medicinski stručnjaci izjavili su pred sudom da su patenti kompanije dovele do pogrešnih dijagnoza doktora, a jedna studija tvrdi da modeli koje Myriad koristi značajno umanjuje prisustvo mutacija BRCA1 i BRCA 2 kod žena azijskog porekla.
Patentni nad genima takođe mogu da obeshrabre naučnike od sprovođenja istraživanja koja bi mogla da dovedu do lekova i boljih terapija.
Studija sprovedena u 130 laboratorija pokazala je da 53 odsto naučnika bira da ne razvija ili sprovodi testove u svrhe kliničkih istraživanja zbog postojanja patenta.
Sud je odavno odlučio da patenti mogu da štite proizvode ljudskog genija – ali ne i zakone i fenomen prirode. Ljudski geni očigledno su deo prirode, a ne ljudske kreacije.
Vrhovni sud takođe napominje da sistem patenata mora da štiti prava i dobrobit zajednice – što znači da patenti moraju da doprinose a ne da štete ljudima. Teško jezamisliti slučaj u kom patenti nanose više štete od ovog – blokiranje važnih medicinskih istraživanja i mešanje u sposobnost ljudi da dobiju testove i tretmane koji mogu da im spasu život.
Američka medicinska asocijacija je najbolje sumirala celu situaciju – ona je sudu rekla da je pristup lekara i istraživača genetskim sekvencama od nacionalne važnosti i da je važno reći da geni i drugi delovi ljudskog tela pripadaju ljudima a ne korporacijama.
Da li bi velikim kompanijama trebalo da bude dozvoljeno da patentiraju ljudske gene – delove ljudskog tela koji se nalaze u svima nama? Vrhovni sud u Americi upravo razmatra to pitanje. I iako se radi o hipotetičkom pitanju, implikacije odluke suda mogle bi da budu veoma ozbiljne.
Ideja da korporacije mogu da patentiraju gene je prilično uznemirujuća i u pojedinim slučajevima smrtonosna – ali u pitanju je zakon, barem za sada.
Odluka suda mogla bi postavi osnovu koja daje pravo korporacijama da to čine ili da gene oslobodi i dozvoli lekarima i istraživačima da se efikasnije bore protiv brojnih bolesti.
Geni nam mogu reći jako puno o bolestima ljudi i njihovmo zdravlju. Postoje geni koji nam mogu reći da li smo u riziku od dobijanja raka, bolesti srca ili Alchajmera.
Slučaj koji je pred sudom fokusira se na dva gena koji poseduju genetske mutacije koje mogu ukazati na povišen rizik od dobijanja raka dojke i jajnika.
Kada doktori znaju da žena nosi ove gene – BRCA 1 i BRCA2, u stanju su da primene tretmane koji joj mogu spasiti život.
Nažalost, kompanija iz Solt Lejk Sitija Myriad Genetics poseduje patent na „izolovane forme“ ova dvagena. To znači da ona ima ekskluzivnu kontrolu nad testovima koji se sprovode na genima BRCA 1 i 2.
To je previše moći u rukama jedne kompanije, pogotovo kada su ulozi toliko visoki.
Medicinski stručnjaci izjavili su pred sudom da su patenti kompanije dovele do pogrešnih dijagnoza doktora, a jedna studija tvrdi da modeli koje Myriad koristi značajno umanjuje prisustvo mutacija BRCA1 i BRCA 2 kod žena azijskog porekla.
Patentni nad genima takođe mogu da obeshrabre naučnike od sprovođenja istraživanja koja bi mogla da dovedu do lekova i boljih terapija.
Studija sprovedena u 130 laboratorija pokazala je da 53 odsto naučnika bira da ne razvija ili sprovodi testove u svrhe kliničkih istraživanja zbog postojanja patenta.
Sud je odavno odlučio da patenti mogu da štite proizvode ljudskog genija – ali ne i zakone i fenomen prirode. Ljudski geni očigledno su deo prirode, a ne ljudske kreacije.
Vrhovni sud takođe napominje da sistem patenata mora da štiti prava i dobrobit zajednice – što znači da patenti moraju da doprinose a ne da štete ljudima. Teško jezamisliti slučaj u kom patenti nanose više štete od ovog – blokiranje važnih medicinskih istraživanja i mešanje u sposobnost ljudi da dobiju testove i tretmane koji mogu da im spasu život.
Američka medicinska asocijacija je najbolje sumirala celu situaciju – ona je sudu rekla da je pristup lekara i istraživača genetskim sekvencama od nacionalne važnosti i da je važno reći da geni i drugi delovi ljudskog tela pripadaju ljudima a ne korporacijama.