LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Da li ćemo preživeti javni sektor?
Izvor: Tanjug
Beograd -- Država ima manje od dve godine da konsoliduje javne finansije i počne reformu javnog sektora, ukazali su urednici mesečnika „Makroekonomske analize i trendovi“.
Budžet može i dalje da se koncipira tako što će se ostvarivati uštede na budžetskim izdacima, ali to ne može da traje unedogled i stoga je bitno sprovesti reforme u javnom sektoru ali i raditi na novom razvojnom modelu, koji će pospešiti privredni rast, rekli su ekonomisti.
Urednik MAT-a Vladimir Vučković kazao je da se postavlja pitanje gde će biti granica socijalne izdržljivosti „ako vi uzimate sredstva ljudima ili nominalno iznose držite na istom“.
Potrebniji su zato veći rezovi i smanjivanje najskupljih troškova a to su zarade u javnom sektoru, reforma obrazovanja, policije, penziona reforma, dodao je on.
On se osvrnuo i na budžetske stavke u rebalansu budžeta, o kome se danas raspravlja u parlamentu, ističući da se može postaviti pitanje, da li je moguće da se ostvare uštede kod četiri budžetska korisnika od devet milijardi dinara.
Reč je o Fondu za zaštitu životne sredine, Budžetskom fondu za vode, Upravi za trezor i Ministarstvu pravde. Prema njegovim rečima, prošle godine je ostalo oko sedam milijardi dinara viška sopstvenih sredstava svih budžetskih korisnika, a sada se procenjuje da svega četiri budžetska korisnika ima devet milijardi dinara viška.
``Postavlja se pitanje otkud toliki novac budžetskim korisnicima. Većina građana nije čula za Fond za vode, sada odjednom tamo ima velikog novca``,primetio je on.
Prema njegovim rečima, sudeći po dosadašnjoj dinamici zaduživanja, očigledno je da se obezbeđuje i „rezerva“ za narednu godinu, te da podaci ukazuju da već imamo novca za pokriće budžetskih izdataka za polovinu naredne godine.
„Ono što će uslediti početkom 2012. godine je novo zaduživanje uzimanjem trezorskih zapisa, kredita od poslovnih banaka ili emisijom novih hartija evro obveznica. Opasno je što se vremenski horizont smanijio, jer ćemo udariti u granicu javnog duga od 45 odsto, a i međunarodno tržište je osetljivo i pitanje je da li će tolerisati da naš dug ostane na tom nivou“, ocenjuje Vučković.
Saradnik MAT-a Stojan Stamenković kazao je da su socijalni pritisci već usledili.
On je naveo da postoji i problem kontrole lokalnih samouprava, jer im je odnedavno data mogućnost da se zadužuju emitujući municipalne obveznice, pa tu postoji opasnost da se probiju granice konsolidovanog budžeta.
Saradnik MAT-a Miladin Kovačević takođe je ukazao da ostaje ``godinu do godinu i po dana“ da se krene u ozbiljnu fiskalnu konsolidaciju. „Nesporno je da su moguće i dalje uštede, ali fiskalna konsolidacija ima ograničeni efekte socijalne i razvojne održivosti“, rekao je Kovačević. On je ukazao da će Vlada moći i sledeće godine da bazira svoju budžetsku politiku na uštedama ali pod tri uslova- ostvarenje projektovana stope privrednog rasta od tri odsto, odlaganje investicionog ciklusa za posle 2015. godine, i da u 2013. godine ne dođe do krize javnog duga.
Izvor: Tanjug
Beograd -- Država ima manje od dve godine da konsoliduje javne finansije i počne reformu javnog sektora, ukazali su urednici mesečnika „Makroekonomske analize i trendovi“.
Budžet može i dalje da se koncipira tako što će se ostvarivati uštede na budžetskim izdacima, ali to ne može da traje unedogled i stoga je bitno sprovesti reforme u javnom sektoru ali i raditi na novom razvojnom modelu, koji će pospešiti privredni rast, rekli su ekonomisti.
Urednik MAT-a Vladimir Vučković kazao je da se postavlja pitanje gde će biti granica socijalne izdržljivosti „ako vi uzimate sredstva ljudima ili nominalno iznose držite na istom“.
Potrebniji su zato veći rezovi i smanjivanje najskupljih troškova a to su zarade u javnom sektoru, reforma obrazovanja, policije, penziona reforma, dodao je on.
On se osvrnuo i na budžetske stavke u rebalansu budžeta, o kome se danas raspravlja u parlamentu, ističući da se može postaviti pitanje, da li je moguće da se ostvare uštede kod četiri budžetska korisnika od devet milijardi dinara.
Reč je o Fondu za zaštitu životne sredine, Budžetskom fondu za vode, Upravi za trezor i Ministarstvu pravde. Prema njegovim rečima, prošle godine je ostalo oko sedam milijardi dinara viška sopstvenih sredstava svih budžetskih korisnika, a sada se procenjuje da svega četiri budžetska korisnika ima devet milijardi dinara viška.
``Postavlja se pitanje otkud toliki novac budžetskim korisnicima. Većina građana nije čula za Fond za vode, sada odjednom tamo ima velikog novca``,primetio je on.
Prema njegovim rečima, sudeći po dosadašnjoj dinamici zaduživanja, očigledno je da se obezbeđuje i „rezerva“ za narednu godinu, te da podaci ukazuju da već imamo novca za pokriće budžetskih izdataka za polovinu naredne godine.
„Ono što će uslediti početkom 2012. godine je novo zaduživanje uzimanjem trezorskih zapisa, kredita od poslovnih banaka ili emisijom novih hartija evro obveznica. Opasno je što se vremenski horizont smanijio, jer ćemo udariti u granicu javnog duga od 45 odsto, a i međunarodno tržište je osetljivo i pitanje je da li će tolerisati da naš dug ostane na tom nivou“, ocenjuje Vučković.
Saradnik MAT-a Stojan Stamenković kazao je da su socijalni pritisci već usledili.
On je naveo da postoji i problem kontrole lokalnih samouprava, jer im je odnedavno data mogućnost da se zadužuju emitujući municipalne obveznice, pa tu postoji opasnost da se probiju granice konsolidovanog budžeta.
Saradnik MAT-a Miladin Kovačević takođe je ukazao da ostaje ``godinu do godinu i po dana“ da se krene u ozbiljnu fiskalnu konsolidaciju. „Nesporno je da su moguće i dalje uštede, ali fiskalna konsolidacija ima ograničeni efekte socijalne i razvojne održivosti“, rekao je Kovačević. On je ukazao da će Vlada moći i sledeće godine da bazira svoju budžetsku politiku na uštedama ali pod tri uslova- ostvarenje projektovana stope privrednog rasta od tri odsto, odlaganje investicionog ciklusa za posle 2015. godine, i da u 2013. godine ne dođe do krize javnog duga.