Cvetković: Izlazimo iz krize

[Rekontra]

Cvetković: Izlazimo iz krize



Vlada Srbije do kraja godine postepeno ukida mere protiv krize. Premijer Mirko Cvetković najavljuje privredni rast.

Vlada Srbije će do kraja godine postepeno ukidati mere protiv krize, najavio je premijer Srbije Mirko Cvetković objasnivši da svi pokazatelji govore da će se nastaviti privredni rast.

Cvetković je na okruglom stolu sa predstavnicima Saveta stranih investitora kazao da nema osnova da u Srbiji dođe do još jednog talasa krize.

Vlada će napraviti novu strategiju koja će se bazirati na novim investicijama i rastu izvoza, jer se pokazalo da je stari model ekonomskog rasta na osnovu velike domaće tražnje neodrživ, rekao je premijer Srbije.

Navodeći da je nezaposlenost od 19,2 odsto trenutno najveći problem Srbije, premijer je rekao da će prioritet Vlade u 2010. godini biti kreiranje novih radnih mesta.

Pozitivno je što izvoz beleži visok rast, uz umereni rast uvoza, tako da se pokrivenost uvoza izvozom povećala na 65 odsto, rekao je premijer.

On je naveo da će Vlada, pored politike koja je usmerena ka stvaranju boljeg ambijenta za investicije, voditi računa o obavezama prema socijalno najugorženijim kategorijama stanovništva, ali tako da se ne naruši makroekonomska stabilnost.

Inače, Privredna komora Srbije saopštila je da je bruto domaći proizvod privrede Srbije realno povećan za 0,6 odsto u prvom kvartalu ove, u odnosu na isti period prethodne godine.

"Povećanje PDV-a nije mnogo verovatno"

Premijer je izjavio da je mala verovatnoća da će oporezivanje tražnje, odnosno povećanje poreza na dodatu vrednost (PDV), biti sprovedeno u neposrednoj budućnosti.

"U momentu kada smo još uvek taoci deficita na strani tražnje, dalje oporezivanje te tražnje moglo bi ponovo da izazove vraćanje u situaciju krize, odnosno da ima efekte na privredu", rekao je premijer.

Cvetković je naveo da zbog toga "nije mnogo verovatno" da će povećanje PDV-a "biti neposredno primenjeno", ali da se o tome vrlo ozbiljno razmišlja i da će po svoj prilici biti deo dugoročne ekonomske strategije razvoja zemlje.

Premijer je rekao da bi strategija, koja bi trebalo da se sprovodi posle 2010, do 2020. godine, trebalo da bude usvojena u septembru.

Kako je objasnio, ta strategija će uvažavati principe strategije Evropske unije "Evropa 2020", koja predviđa u kom pravcu razvoja će se kretati EU, ali će domaća strategija imati i svoje specifičnosti, jer će uvazavati našu realnost.

Strane investitore je na skupu u "Hajatu", pored poreske reforme koju Vlada namerava da sprovede, interesovalo i dokle se stiglo sa "giljotinom propisa", na šta je premijer odgovorio da u Vladi nisu zadovoljni brzinom kojom se to odvija, ali i dodao da strani investitori treba da budu sigurni u nemeru Vlade Srbije da se ta procedura dovede do kraja.

Prema njegovim rečima, Vlada je usvojila 217 preporuka, zahvaljujući kojima bi trebalo da se poboljša poslovanje privrede ukidanjem nepotrebnih propisa: Od tih 217 preporuka, svega 62 su primenjene efektno, dok su 146 u postupku ugrađivanja u nove zakone i propise.


B92 net 09.07.2010.

 

[sendi]

Pa,tvrdili su,cini mi se,da mi nismo nikad ni bili u krizi...Ako se zanemare one "sitnice" od dugova...

 

[StevanBozic]

Izvoz veći za 20 odsto nego 2009

Ova tema je namenjena za širenje optimizma, pa ću i ja da uskočim onda sa jednim tekstom iz Press-a

BEOGRAD 12. 07. 2010
PRESS ONLINE

Oporavak ekonomije: Izvoz veći za 20 odsto nego 2009.

Za prvih pet meseci ove godine izvezeno je robe u vrednosti od oko 3,6 milijardi dolara, što je za 20,4 odsto više u odnosu na isti prošlogodišnji period, navodi se u analizi Centra za naučno istraživački rad PKS

Nema zastoja... Povećan izvoz gvožđa
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije, u periodu od januara do maja, premašila je 10 milijardi dolara, što predstavlja rast od 9,3 procenta u odnosu na isti period 2009. U tom periodu uvezeno je robe za oko 6,4 milijardi dolara, što je više za četiri odsto na godišnjem nivou. Rast izvoza u prvih pet meseci rezultat je povećanog plasmana proizvoda crne i obojene metalurgije, kao i poljoprivrednih proizvoda.
Regionalno posmatrano, više od 50 procenata ukupne spoljnotrgovinske razmene Srbije za prvih pet meseci ove godine odlazi na zemlje Evropske Unije (EU). Pojedinačno, glavni spoljnotrgovinski partneri Srbije u izvozu bili su Bosna i Hercegovina (BiH) 412,8 miliona dolara, Italija 408,9 miliona dolara i Nemačka sa 388,3 miliona dolara.
U uvozu su to Ruska Federacija 797,1 milion dolara, Nemačka 671,2 miliona dolara i Italija sa 578,4 miliona dolara. Najveći suficit ostvaren je u razmeni sa Crnom Gorom, BiH i Makedonijom, dok je najveći deficit zabeležen u trgovini sa Ruskom Federacijom zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa.
Srbija je najviše izvozila gvožđe i čelik, za oko 364 miliona dolara, obojene metale, 261 milion dolara, električne mašine i aparati, 196 miliona dolara, žitarice i proizvode od njih, 173 miliona dolara, i povrće i voće, za 169 miliona dolara, i to čini 32,4 procenta ukupnog izvoza.

(TANJUG)

 

[StevanBozic]

Kejnzijanski recept za prevazilaženje krize

18/07/2010
Izvor: Danas

Kejnzijanski recept za prevazilaženje krize

AUTOR: DŽOZEF STIGLIC

Odnedavno možemo da tvrdimo: „Svi smo mi kejnzijanci.“ Takav stav temelji se na činjenici da su finansijski sistem i ideologija slobodnog tržišta doveli svet na rub propasti. Takođe, „inovacije“ u toj oblasti nisu bile delotvorne, niti su predstavljale uvertiru za brži rast i napredak. S druge strane, nekima je omogućeno da prekrše pravila o ostvarenoj dobiti, kao i da utaje porez, čije je plaćanje neophodno za investiranje u infrastrukturu i tehnologiju, poput interneta, na kojima počiva istinski, a ne prividni rast.

Finansijski zvaničnici držali su pridike ne samo o dinamičnoj ekonomiji već i o načinima za prevazilaženje recesije, što, prema njihovoj ideologiji, predstavlja posledicu lošeg ponašanja vlade, ali ne i tržišta. Praksa je pokazala da se u slučaju recesije prihodi smanjuju, dok rashodi rastu, zbog čega nastaje deficit. Stoga, zaposleni u finansijskom sektoru smatraju da bi vlade u svetu trebalo da se usredsrede na eliminisanje deficita tako što će smanjiti izdatke. Prema toj logici, smanjenje deficita podrazumevalo bi viši stepen poverenja investitora, a to bi predstavljalo osnovu za ekonomski razvoj. Iako takvo gledište izgleda ispravno, iskustva iz prošlosti govore suprotno. Ilustracije radi, kada je američki predsednik Herbert Huver primenio „recept“ zvani smanjenje troškova, berza je doživela preobražaj i dogodila se Velika depresija, a sličan scenario ponovio se kada je Međunarodni monetarni fond 1997. godine tu formulu primenio u istočnoj Aziji.

Glavni uzroci neuspeha kriju se u lošim analogijama. Jer, dok se od domaćinstva koje duguje više novca nego što je u stanju da vrati zahteva da smanji izdatke, od vlade, ukoliko se nađe u sličnoj situaciji, to se ne očekuje, pa nije redak slučaj da dolazi do smanjenja proizvodnje i prihoda kao i porasta stope nezaposlenosti, zbog čega nije u stanju da vrati dugove. Dakle, isti principi ne važe za porodicu i državu. Ima i onih koji upozoravaju da će izdaci vlade dovesti do porasta kamatnih stopa, što bi moglo da „otera“ privatne investitore. Takvo gledište bilo bi opravdano u slučaju visoke stope zaposlenosti, ali u ovom trenutku, kada su dugoročne kamatne stope veoma niske, nijedan ozbiljan ekonomista ne pokreće pitanje „odbijanja investitora“. Imajući u vidu porast javnog duga u evropskim zemljama, naročito u Nemačkoj, kao i u pojedinim delovima Sjedinjenih Država, sve je više zagovornika uvođenja dodatnih mera štednje. Ali, ako ta inicijativa bude sprovedena u delo, rezultati u mnogim zemljama biće katastrofalni, s obzirom na krhki oporavak. U tom slučaju, ekonomski rast biće spor, a Evropa i Amerika verovatno će ponovo doživeti recesiju.

Ipak, postoji jednostavan kejnzijanski recept, koji podrazumeva preusmeravanje sredstava korišćenih u neproduktivne svrhe, kao što je vođenje ratova u Avganistanu i Iraku, ili davanje spasilačkih paketa bankama za koje nisu propisani nikakvi uslovi, u investicije koje znače priliv kapitala. Takođe, potrebno je podstaći potrošnju i podići poreze korporacijama koje ne investiraju u nove projekte, kao i ponuditi povoljnije uslove kompanijama koje to čine. Najzad, treba pružiti pomoć bankama koje odobravaju kredite malim ili srednjim preduzećima, koja predstavljaju glavni izvor zapošljavanja, ili osnovati nove finansijske institucije. U prošlosti je stvoren sistem koji se temelji na stavu da male države mogu u jednom trenutku da budu preplavljene novčanim sredstvima, da bi im ubrzo potom bile nametnute velike kamate. S obzirom na okolnosti, male države smatraju da nemaju izbora i da moraju da pristanu na drakonske mere štednje, jer u suprotnom neće dobiti kredite. Ipak, finansijska tržišta su strog i prevrtljiv gospodar, zbog čega ne žele da budu „ukroćena“. Naprotiv. Dopada im se način na koji su se stvari odvijale do sada, a taj stav podržavaju države sa nerazvijenim demokratskim sistemom. Na sreću, građani Evrope i Sjedinjenih Država izgubili su strpljenje i započeli proces „umirivanja i kroćenja“. Ali, mora se još mnogo toga uraditi.

Autor je profesor na Univerzitetu Kolumbija i dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju