Cvet luka vlašca

[sisiz215]

Zanima nas da li cvet luka vlašca treba odstranjivati i kad ili ga treba ostavljati?

 

[Nostradamus]

[h=1]Luk vlašac- rudnik gvožđa[/h]

[h=2]Ova biljka je veoma bogata vitaminom C i blagotvornim sluznim materijama, a u sebi sadrži i mineralne materije i mirkoelemente. Vlašac, spada u prirodne proizvode, koji u sebi sadrže veliku količinu gvožđa, što je odlično u borbi protiv umora.[/h]

 

[Nostradamus]

Vlašac je samoniklo bilje koje od proleća do jeseni raste najčešće uz obale reka i na vlažnim livadama, a od maja do jula razvijaju se crvenkasti ili ljubičasti poluloptasti cvetovi. Po intenzivnom mirisu već su izdaleka prepoznatljivi. Sitno seckani listovivlascahttp://kuhinjica.rs/recepti/vecera/rajske-jabuke koriste se kao začin za jela od proleća do jeseni, a ako se presade u lonce i drže u kući, mogu da se koriste i tokom cele zime.


Kao i crni i beli luk i vlašac spada u porodicu ljiljana. U narodu ga još zovu i „mali bratcrnog luka“. Savetuje se da se vlašac kupuje dok je svež, da se dobro opere pre upotrebe, isecka što je moguće sitnije i odmah konzumira. Ako želite da ga upotrebite sledećeg dana, bilo bi dobro da se umota u vlažnu krpu i stavi u frižider, u fioku za voće i povrće. Nemojte nikako da ga ostavite da stoji u čaši vode, jer će je upiti i tako postati mekan i gnjecav.

 

[Nostradamus]

Zahvaljujući idealnoj kombinaciji gvožđa i vitamina C u njemu, vlašac organizmu pruža vitalnost i odličan je protiv umora. Kao i upotrebom belog i crnog luka, i njegovim konzumiranjem možete pozitivno uticati na krvni pritisak, a pored toga Vas još dodatno štiti od kijavice i drugih lakših oblika prehlade. Dokazano je da jača i glasne žice, a u prilog tome je i priča o rimskom caru Neronu koji je svakodnevno jeo veliku porciju vlašca samaslinovim uljem što mu je omogućilo da ima mio i nežan glas. Kad smo već u Rimskom Carstvu, postoji još jedna priča o vlašcu. Naime, njegova upotreba je mogla da odloži čak i izvršenje smrtne kazne – ukoliko bi poslednji obrok bio pripremljen bez ovog sastojka, sticalo bi se pravo na odlaganje pogubljenja.
Zbog nežnog i ugodnog mirisa veoma je popularan začin u srednjoj i zapadnoj Evropi. Fino seckan dodaje se supama, varivima od povrća i umacima, posebno onima na bazi jaja, pavlake ili jogurta. Dugo kuvanje uništava njegovu specifičnu aromu, tako da je najbolje dodavati ga pred sam kraj pripreme jela, nešto pre posluživanja.

 

[Nostradamus]

Sveži vlašac često se koristi kao dekoracija, ili naseckan ili ceo. Vlašac je i sastavni deo začinskih mešavina, koje se koriste za razna topla i hladna jela,salate, omlete, rižu i piletinu.
U kineskoj kuhinji se, najčešće pred kraj kuvanja ili prženja, dodaju dugi listovi vlašca, kako zbog ukusa, tako i zbog lepog izgleda i mirisa koje daje jelu. Izvrstan je začin za razne vrste sireva, kojima se dodaje svež i sitno seckan. Naročito se dobro slaže sa svežim sirom, i to je čest prolećni obrok u centralnoevropskim zemljama. Takođe, seckani vlašac je izvrstan i u raznim salatama, a posebno onima od paradajza i krastavaca; njima daje nežnu aromu dosta slabiju od crvenog luka, ali izuzetno finu i bez jakog ukusa. U alpskim krajevima Evrope, gde takođe raste samoniklo, vlašac se često koristi posut preko maslacem premazanograzenog hleba.

 

[Nostradamus]

OPIS: Vlašac je izuzetno lekovita dvogodišnja biljka, koja se koristi kao hrana, začin, medonosna vrsta, i kao biljka za ukras (ljubičasti cvetovi se često koriste u suvim ukrasnim buketima).
Sadrži puno vitamina A i C, i bogat je kalcijumom i gvožđem.
Lekovita svojstva vlašca su slična kao kod belog luka, ali nešto slabija. Ima blagotvorno dejstvo na cirkulatorni sistem, a takođe je i blag stimulans, diuretik i antiseptik.
U kulinarstvu se koriste nežni listovi koji se u toku vegetacije režu 4-5 puta. Neizbežan je u mediteranskoj kuhinji kao dodatak salatama, prelivima, supama, čorbama, jelima od ribe, krompira i ostalog povrća.
Listovi imaju prijatan blag ukus luka.
Cvetovi se mogu koristiti za garniranje i ukraz na trpezi.

Vlašac ima korisnu osobinu da odbija insekte (zbog aromatičnih sumpornih jedinjenja koja se nalaze u listovima), tako da se može koristiti u baštama ili biovrtovima za kontrolu štetočina. Neki baštovani ga sade na granicama svojih cvetnih leja ili ostalih biljnih vrsta kako bi potpuno očuvali svoje biljke što dalje od štetočina.
Nasuprot tome, cvetovi vlašca su izuzetno atraktivni za pčele, i zato vlašac povećava količinu korisnih insekata oprašivača. Zbog toga je vlašac dobro imati u vrtovima sa obiljem biljaka kojima je potrebno oprašivanje.

 

[Nostradamus]

Može se gajiti na prozorskoj dasci preko cele godine, i tako ga možete imati uvek u svežem stanju što je i najbolje (u odnosu na sušenu varijantu).

Ako ga pak gajite na otvorenom (u bašti ili u ukrasnim saksijama na terasama ili balkonima), optimalno vreme za setvu je od marta-maja, a već od jula do novembra biljku možete upotrebljavati kako je navedeno.

Takođe može se sejati uspešno od kasne jeseni do sredine zime.
Razmnožavanje deljenjem pramenova (malih lukovica) se uspešno vrši u proleće ili u jesen. Preporučljivo je da se to radi svake 2-3 godine.


DUBINA SEJANJA: Seje se na dubinu od 5mm do 1cm.
KLIJANJE: Vlašac uspešno klija u vlažnoj podlozi na temperaturi od 15-20°C. Posle najmanje 4 nedelje mladi izdanci su spremni da se sade napolju ili u ukrasne saksije.

ZEMLJIŠTE: Obezbediti dobro drenirano zemljište bogato organskim materijama.
pH ZEMLJIŠTA: Od 6-8.
VLAGA: Umereno zalivati, više mu prija polusuvo zemljište nego vlaga. Zalivajte ga po suvom vremenu, a kada je sunčano (toplije) onda malo više.
SVETLOST/SUNCE: Zahteva sunčana mesta za uspešan uzgoj (kao i većina aromatičnih biljaka).
CVETANJE: Od VI-VIII meseca.
Maksimalna VISINA RASTA: Vlašac raste zbijeno u grupama, do visine od oko 30-60cm.
Prilikom rasta ide od 15-30cm u širinu. Raste u bokoru (skupina sitnih lukovica iz kojih izbija lišće).

AKO GA GAJITE U ŽARDINJERAMA: Kada vlašac raste u zatvorenom prostoru, idealna veličina saksije za njega je 15-30cm širine, i 15-25cm dubine.

LISTOVI su dugi okrugli izdanci cevastog oblika sa 2-3mm u prečniku. Tokom sezone rasta biljka neprestano izbacuje nove lisne pramenove što omogućava kontinuiranu žetvu.
CVETOVI su krupni (blago konusnog oblika širine 2-3cm, a visine 1cm), upadljivi, loptasto-zvezdastog oblika, sa 6 latica, prelepe lavanda-ljubičaste boje, što naročito dolazi do izražaja u rano leto.

SAVET: Posle cvetanja, celu biljku treba skratiti na 1-2 inča (2.5cm-5cm) od osnove (tla), da bi se izbeglo stvaranje semena, i da se spreči tendencija lišća da požuti u lažnom-letnjem mirovanju. Nakon toga na biljci će se pojaviti novo sveže lišće koje je uspravno i normalno izgleda umesto da se uvija i klone.
Sledeće godine na proleće, rast vlašca će biti ponovljen.

 

[Nostradamus]

Nadam se da je dovoljno...................................

 

[Nostradamus]

[h=1]Vlasac Allium schoenoprasum L.[/h]

Upotreba
Priprema se pranjem i sitnim seckanjem listova, a zatim se dodaje hrani. Listovi se beru od proleća do jeseni, ali tako da delovi ostaju i iz njih izrastaju novi listovi. To je divlja biljka. Najčešće se koristi kao začin u francuskoj kuhinji. Vlasac ide odlično uz razne salate i prelive. Jako dobro ide uz paste (makarone i špagete).
Poreklo
Poreklom je iz Azije.
Vlasac raste samoniklo u Evropi, Srednjoj Aziji i Severnoj Americi.
Istorijat
Kao začin poznat je od davnina. Pronadjeni su stari kineski zapisi o njegovoj upotrebi pre 3000 godina. U Evropu ga je iz Kine preneo Marko Polo. Verovalo se da se pomoću vlasca može ublažiti suvi kašalj i opekotine. Postojala su i verovanja da se kačenjem suvih vezica vlasca teraju zli duhovi i bolesti.
Karakteristike
Vlasac naraste do 50 cm u visinu. Koren je lukovica. To je otporna biljka. Listovi su cevasti, uski i dugački izdanci, zelenkasto sive boje. Negde u periodu izmedju meseca maja i avgusta na vrhovima izrastaju ljubičasti cvetovi.Vlasac je dobio ime po tankim i duguljastim listovima, koji liče na vlasi kose.
Vlasac može da se uzgaja u saksiji, na terasi ili na prozoru. Na taj način možete ga imati, kao začin u ishrani tokom cele godine.
To je pitomi vlasac, koji se malo razlikuje od divljeg. Pitomi vlasac
može da vam bude i ukrasna biljka, a ujedno i začin. Vlasac je dostupan kao začin u prodaji i može da se nadje u marketima u Srbiji.

 

[sisiz215]

Nadam se da je dovoljno...................................

Jeste. O proizvodnji nismo ništa znali do sada. Hvala puno na informacijama. Iscrpno i stručno, nema šta. I hvala puno na trudu. Baš si se potrudio da nam pomogneš. Sve najboje!