- Učlanjen(a)
- 09.07.2011
- Poruka
- 1.433
[h=1]Crvenouha kornjača[/h]Naučno ime ove crvenouhe kornjače je Chrysemys scripta elegans (pre je bilo Trachemys scripta elegans), i pripada porodici Emydidae. Ovo je vodena kornjača, dobar plivač, i u dvljini će često biti viđena dok se sunča na kamenju, drveću, ili drugim površinama iznad vode. Kornjače su reptili, hladnokrvne životinje, pa im treba spoljašnji izvor toplote. Sunčaće se rado, a u divljini, iskopati jamu u zemlji da bi se hibernirale u toku zime. Tri glavna uslova za održavnje ove kornjače u dobrom zdravlju su toplota, čista voda i pravilna ishrana.
[h=2]Chrysemys scripta elegans[/h]
Pravilno čuvanje kornjače je komplikovanije nego što ljudi obično misle. Odrastao čovek, ne dete, mora preuzeti primarnu odgovornost za održavanje I čišćenje, hranjenje i praćenje bilo kakvih simptoma bolesti.
Prirodna staništa
Crvenouhe kornjače obično naseljavaju Sjedinjene Države od Ilinoisa do Meksičkog zaliva, i istočnu obalu zapadnog Teksasa. Može se naći i u drugim delovima, verovatno zato što su ljudi puštali svoje kornjače ljubimce u te zone. Provode najviše vremena u ili oko vode. Iako se mogu naći u jezerima i rekama, crvenouhe kornjače preferiraju močvare, bare, i spore vode koje obezbeđuju hranu i mesta za sunčanje. U severnijim zonama će se hibernirati.
Fizičke karakteristike
Veličina
Novorođenčad je veličine oko 2.5 cm. Crvenouha kornjača može dostići dužinu od 30.4 cm. U Sjedinjenim Državama, ilegalno je da se u pet šopovima prodaju crvenouhe kornjače koje imaju oklop manji od 10.1 cm. To je zbog prevencije salmoneloze.
Određivanje polova
Crvenouhe kornjače koje se čuvaju kao ljubimci dostižu seksualnu zrelost sa 2-4 godine života. U divljini, ženke možda neće biti zrele do svoje 5-7 godine života. Ženke su generalno veće od mužjaka, iako mužjaci imaju veće repove i veoma duge prednje kandže. Kloakalni otvor kod ženke crvenouhe kornjače ne širi se iza ivice oklopa.
Boja
Koža crvenouhe kornjače je zelena sa jarkim žutim prugama. Tragovi crvene boje iza svakog su zaslužni za ime crvenouhe kornjače, ako nekim kornjačama nedostaje ova boja. Neke kornjače mogu takođe imati nešto crvenkaste boje na vrhu glave. Crvenouhe kornjače imaju stopala spojena plovnom kožicom i jake kandže. Oklop kod mladunaca je zelen sa blagim žuto-zelenim šarama i tamnim zelenim obeležjima. Kako kornjače sazrevaju, oklop može postati žut ili maslinasto zelen, sa blagim šarama koje se menjau u tamne linije ili mrlje na svakom malom štitu. Podeoci oklopa mogu biti beli, žuti, ili čak crveni. Kako kornjača stari, čak i linije i mrlje mogu polako nestajati dok oklop ne postane ujednačeno maslinasto zelene ili zelenkasto-smeđe boje. Neki mužjaci ovih kornjača će postati melanistični (ravnomerno tamno sivi ili crni).
Odgajivači su razvili još dva morfa drugih boja. Jedan je pastelni, i svetlije je boje uz variranje u količinama crvene i žute. Drugi morf je albino, koji je svetlije žut dok je mlad. Boja bledi s godinama.
Životni vek
Crvenouhe kornjače mogu živeti 50-70 godina.
Temperament
Kornjače se brzo privikavaju na svoje novo okruženje, iako će možda provesti prvih nekoliko dana krijući se ispod oklopa. Međutim, ubrzo će povezati vaše prisustvo sa hranom, i pozdravljaće Vas sa nestrpljenjem. Ukoliko se crvenouha kornjača oseti ugroženo, baš kao i drugi ljubimci, može ujesti.
Nošenje
Kornjače bi trebalo nositi nežno, uz pridržavanje tela i nogu (sa obe ruke). Ukoliko se kornjača uznemiri, može da se koprca i slučajno ogrebe Vašu ruku ili prste. Mnoge kornjače se vrlo ozbiljno povrede, ponekad fatalno, ukoliko padnu, pa uvek nosite kornjaču pažljivo koristeći obe ruke. Uvek operite ruke pre i posle nošenja kornjače. Deca mlađa od pet godina ne bi trebalo da ih nose. Ukoliko dozvolite starijem detetu da nosi kornjaču, naučite ga da to čini pravilno i uverite se da je opralo ruke pre i posle kontakta sa kornjačom.
Nega u zarobljeništvu
Biće neophodno da imitirate prirodno okruženje crvenouhe kornjače – toplo, sa vodom za plivanje, i suvom zonom na kojoj će se sunčati.
Staklen ili akrilni akvarijum će biti neophodan za držanje crvenouhe kornjače; staklo je očito bolje, s obzirom da se akril jako grebe. Druga opcija je plastična komunalna kada, bazenčić. Zapamtite da će Vaša kornjača porasti, i biće zahtevnija za čuvanje. Odrasla crvenouha kornjača će zahtevati akvarijum kapaciteta (najmanje) 208 litara. Da biste izbegli kupovanje različitih sistema za čuvanje tokom čitavog života Vaše kornjače, možda bi trebalo da počnete sa većim akvarijumom. Veći je uvek bolji.
Nameštaj u kavezu
Biće neophodno da omogućite da kornjača lako izlazi iz vode, a delovi za sunčanje moraju da budu potpuno bez vode. Podloga kao što je krupan, gladak, akvarijumski šljunak može da se koristi da formira kosinu do dela sa suvim tlom. Kora od plute, naneta drva, parče pleksiglasa zalepljeno za stranu akvarijuma, ili stabilna platforma glatkog kamenja može da se koristi za mesto za sunčanje. Čvrst poklopac će sprečiti da kornjača pobegne i da predmeti padnu u akvarijum. Obično je najbolje izbegavati plastične biljke, s obzirom da će kornjača možda pokušati da ih jede.
Toplota
Temperatura vazduha u akvarijumu bi trebalo da je oko 23.8°C. Ukoliko je hladnije od toga, mogu se koristiti infracrvena sijalica ili sobni grejač da bi se održala optimalna temperatura. Trebalo bi obezbediti deo za sunčanje. Električnu sijalicu (od 75 vati, pa i niža, će biti dovoljna) sa reflektorom bi trebalo postaviti iznad jednog dela u kavezu koji je uzdignut i može služiti kao platforma za sunčanje. Temperatura dela za sunčanje bi trebalo da je 29.4-32.2°C u delu koji je najbliži sijalici. Svaka sijalica bi trebalo sa bude dobro fiksirana za nešto iznad akvarijuma, iznad mrežastog poklopca. Morate da budete apsolutno uvereni da svetlo ne može pasti u vodu i da kornjača ne može doći u direktan kontakt sa sijalicom.
Osvetljenje
Ukoliko je moguće, obezbedite izlaganje direktoj sunčevoj svetlosti, ali imajte na umu da temperatura u kavezu ne sve biti isuviše visoka. Nikad ne stavljajte stakleni ili akrilni akvarijum na direktno sunčevo svetlo, može postati previše toplo. Ukoliko je spoljašnja temperatura odgovarajuća za kornjaču, možete je premestiti u spoljašnju kadu. Obratite pažnju da je dovoljno osigurno da ne može da pobegne, i da nema opasnost od male dece i predatora.
Trebalo bi da se koristi fluorescentno ultraljubičasto osvetljenje punog spektra (UVA i UVB), kako bi se podstakla produkcija vitamina D3 kod kornjače; a ovo osvetljenje ujedno obezbeđuje i prirodnije okruženje. Sijalice moraju biti menjane na svakih šest meseci, s obzirom da im vremenom opada mogućnost emitovanja pravog svetla punog spektra. Izvor svetlosti bi trebalo da je udaljen 45.7-60.9 cm od kornjače. Svetlo bi trebalo da pada direktno na nju, i da ne bude filtrirano kroz staklo ili plastiku. Kornjači je potreban prirodan dan-noć ciklus.
Voda
Temperatura vode za crvenouhu kornjaču bi trebalo da je 23.8-30°C. Zapamtite, kornjače su hladnokrvne životinje i njihov metabolizam će usporiti, a one će postati neaktivne ukoliko im je temperatura suviše niska. Takođe, niske temperature mogu imati štetan uticaj na digestivni sistem, što može uzrokovati ozbiljnije zdravstvene probleme. Temperatura vode se može održavati korišćenjem potopljivog akvarijumskog grejača, koji na na termostatu. Generalno, procenjuje se da će vam biti potrebno 5 vati na 3.7 litara vode. Termometar mora biti ispod vodene linije, i mora se isključiti kada se menja voda iz akvarijuma. Pratite uputstva proizvođača da biste izbegli rizik od udara (i smrti) električnom strujom. Ispravan termostat bi trebalo da je potopljen u vodu da biste svakodnevno pratili promene temperature.
Kvalitet vode je vrlo važan za zdravlje kornjače. S obzirom da nepojedena krana, urin i fekalije mogu da kontaminiraju vodu, mesto može postati veoma pogodno za razvoj bakterija i drugih organizama. Ovo je nezdravo za Vašu kornjaču, i ne baš estetski prihvatljivo za Vas, s obzirom da će akvarijum i smrdeti. Biće neophodno da čistite akvarijum, a vodu da regularno menjate. Kada budete menjali vodu, zapamtite da pre nego što premestite kornjaču u nju, temperatura vode u akvarijumu mora da bude odgovarajuća. Trebalo bi da koristite dehloralizator da bi se voda očistila pre nego što staviti kornjaču u akvarijum.
Koliko često će biti potrebno da menjate vodu zavisi, velikim delom, od toga da li se kornjača hrani u akvarijumu ili se premešta u zaseban rezervoar za hranjenje, kao i od toga da li postoji sistem za filtraciju u rezervoaru. Ukoliko se premešta za hranjenje, obično je potrebno menjati vodu jednom nedeljno. Da bi se postiglo ovo, koristite sifon da uklonite deo, obično 25-50% vode. Sifon se može koristiti kao vakumski čistač, da ukloni prljavštinu sa dna dok se voda sifonuje. Na svakih mesec ili dva, zavisno od navedenih uslova, ceo akvarijum bi trebalo da bude isušen, očišćen, a voda da se kompletno promeni. Nikada ne povlačite vodu iz sifona ustima.
Ima različitih akvarijumskih filtera koji se mogu koristiti za uklanjanje određene količine prljavšine i hemijskih jedinjenja iz akvarijumske vode. Zavisno od dizajna i veličine akvarijuma i kornjače, spoljašnji kanister, unutrašnji kanister, ili podzemni filter su najčešće u upotrebi. Spoljašni filteri omogućavaju više prostora unutar akvarijuma. Kao i kad je u pitanju veličina akvarijuma, veće je bolje; ne budite škrti.
Dodavanje vodenih biljaka može pomoći u odstranjivanu prljavštine iz vode, ali takođe može služiti kao hrana za kornjaču, što će ujedno proizvesti više otpada. Možda ćete morati da eksperimentišete sa svojom kornjačom, da vidite da li biljke pomažu ili sprečavaju održavanje kvaliteta vode.
Grejači, osvetljenje i filteri bi trebalo takođe da budu priključeni za podzemni prekidač, što će smanjiti rizik od elektrokucije ukoliko ima smetnji pri opremanju, ili ako je nepotopljivo ili mokro. Da biste izbegli mogućnost da voda dopre do struje, postavite prekidač iznad akvarijuma, ili ugradite sistem kapanja, a da taj deo kabla bude ispod posude na prekidaču.
Ishrana
Mladunci su uglavnom mesojedi, a postaju svaštojedi kad dostignu zrelo doba. Ishrana bi trebalo da je balansirana i da uključuje različite izvore proteina životinjskog porekla, ali i sveže biljke. Nemojte se osloniti na komercijalni program ishrane. Mladunce bi trebalo hraniti jednom nedeljno, dok se za odrasle preporučuje hranjenje svakog drugog dana. Kornjače aljkavo jedu, pa bi bilo najbolje premestiti ih u poseban rezervoar za hranjenje. Ovo takođe može pomoći u redukovanju količine kornjačinog izmeta u vodi kaveza. Dopustite kornjači da jede 15 minuta pre nego što ćete je vratiti u akvarijum.
Zaključak
Crvenouhe kornjače mogu biti dobri kućni ljubimci, ali održavanje njihovog zdravlja će zahtevati vaše vreme i novac. Kornjača možda neće biti skupa, ali zapamtite da odgavarajući kavez, kvalitetna hrana, veterinarske usluge možda hoće. Ima dosta kornjača dostupnih za udomljavanje, zato što vlasnici nisu najbolje razumeli vreme i novac koji treba da odvoje da bi obezbedili odgovarajuće uslove za kornjaču. Zbog toga, pre nego što je kupite, pažljivo razmislite, kontaktirajte prodavca i obezbedite kornjači dom kakav joj je potreban.
životinje.rs
[h=2]Chrysemys scripta elegans[/h]
Pravilno čuvanje kornjače je komplikovanije nego što ljudi obično misle. Odrastao čovek, ne dete, mora preuzeti primarnu odgovornost za održavanje I čišćenje, hranjenje i praćenje bilo kakvih simptoma bolesti.
Prirodna staništa
Crvenouhe kornjače obično naseljavaju Sjedinjene Države od Ilinoisa do Meksičkog zaliva, i istočnu obalu zapadnog Teksasa. Može se naći i u drugim delovima, verovatno zato što su ljudi puštali svoje kornjače ljubimce u te zone. Provode najviše vremena u ili oko vode. Iako se mogu naći u jezerima i rekama, crvenouhe kornjače preferiraju močvare, bare, i spore vode koje obezbeđuju hranu i mesta za sunčanje. U severnijim zonama će se hibernirati.
Fizičke karakteristike
Veličina
Novorođenčad je veličine oko 2.5 cm. Crvenouha kornjača može dostići dužinu od 30.4 cm. U Sjedinjenim Državama, ilegalno je da se u pet šopovima prodaju crvenouhe kornjače koje imaju oklop manji od 10.1 cm. To je zbog prevencije salmoneloze.
Određivanje polova
Crvenouhe kornjače koje se čuvaju kao ljubimci dostižu seksualnu zrelost sa 2-4 godine života. U divljini, ženke možda neće biti zrele do svoje 5-7 godine života. Ženke su generalno veće od mužjaka, iako mužjaci imaju veće repove i veoma duge prednje kandže. Kloakalni otvor kod ženke crvenouhe kornjače ne širi se iza ivice oklopa.
Boja
Koža crvenouhe kornjače je zelena sa jarkim žutim prugama. Tragovi crvene boje iza svakog su zaslužni za ime crvenouhe kornjače, ako nekim kornjačama nedostaje ova boja. Neke kornjače mogu takođe imati nešto crvenkaste boje na vrhu glave. Crvenouhe kornjače imaju stopala spojena plovnom kožicom i jake kandže. Oklop kod mladunaca je zelen sa blagim žuto-zelenim šarama i tamnim zelenim obeležjima. Kako kornjače sazrevaju, oklop može postati žut ili maslinasto zelen, sa blagim šarama koje se menjau u tamne linije ili mrlje na svakom malom štitu. Podeoci oklopa mogu biti beli, žuti, ili čak crveni. Kako kornjača stari, čak i linije i mrlje mogu polako nestajati dok oklop ne postane ujednačeno maslinasto zelene ili zelenkasto-smeđe boje. Neki mužjaci ovih kornjača će postati melanistični (ravnomerno tamno sivi ili crni).
Odgajivači su razvili još dva morfa drugih boja. Jedan je pastelni, i svetlije je boje uz variranje u količinama crvene i žute. Drugi morf je albino, koji je svetlije žut dok je mlad. Boja bledi s godinama.
Životni vek
Crvenouhe kornjače mogu živeti 50-70 godina.
Temperament
Kornjače se brzo privikavaju na svoje novo okruženje, iako će možda provesti prvih nekoliko dana krijući se ispod oklopa. Međutim, ubrzo će povezati vaše prisustvo sa hranom, i pozdravljaće Vas sa nestrpljenjem. Ukoliko se crvenouha kornjača oseti ugroženo, baš kao i drugi ljubimci, može ujesti.
Nošenje
Kornjače bi trebalo nositi nežno, uz pridržavanje tela i nogu (sa obe ruke). Ukoliko se kornjača uznemiri, može da se koprca i slučajno ogrebe Vašu ruku ili prste. Mnoge kornjače se vrlo ozbiljno povrede, ponekad fatalno, ukoliko padnu, pa uvek nosite kornjaču pažljivo koristeći obe ruke. Uvek operite ruke pre i posle nošenja kornjače. Deca mlađa od pet godina ne bi trebalo da ih nose. Ukoliko dozvolite starijem detetu da nosi kornjaču, naučite ga da to čini pravilno i uverite se da je opralo ruke pre i posle kontakta sa kornjačom.
Nega u zarobljeništvu
Biće neophodno da imitirate prirodno okruženje crvenouhe kornjače – toplo, sa vodom za plivanje, i suvom zonom na kojoj će se sunčati.
Staklen ili akrilni akvarijum će biti neophodan za držanje crvenouhe kornjače; staklo je očito bolje, s obzirom da se akril jako grebe. Druga opcija je plastična komunalna kada, bazenčić. Zapamtite da će Vaša kornjača porasti, i biće zahtevnija za čuvanje. Odrasla crvenouha kornjača će zahtevati akvarijum kapaciteta (najmanje) 208 litara. Da biste izbegli kupovanje različitih sistema za čuvanje tokom čitavog života Vaše kornjače, možda bi trebalo da počnete sa većim akvarijumom. Veći je uvek bolji.
Nameštaj u kavezu
Biće neophodno da omogućite da kornjača lako izlazi iz vode, a delovi za sunčanje moraju da budu potpuno bez vode. Podloga kao što je krupan, gladak, akvarijumski šljunak može da se koristi da formira kosinu do dela sa suvim tlom. Kora od plute, naneta drva, parče pleksiglasa zalepljeno za stranu akvarijuma, ili stabilna platforma glatkog kamenja može da se koristi za mesto za sunčanje. Čvrst poklopac će sprečiti da kornjača pobegne i da predmeti padnu u akvarijum. Obično je najbolje izbegavati plastične biljke, s obzirom da će kornjača možda pokušati da ih jede.
Toplota
Temperatura vazduha u akvarijumu bi trebalo da je oko 23.8°C. Ukoliko je hladnije od toga, mogu se koristiti infracrvena sijalica ili sobni grejač da bi se održala optimalna temperatura. Trebalo bi obezbediti deo za sunčanje. Električnu sijalicu (od 75 vati, pa i niža, će biti dovoljna) sa reflektorom bi trebalo postaviti iznad jednog dela u kavezu koji je uzdignut i može služiti kao platforma za sunčanje. Temperatura dela za sunčanje bi trebalo da je 29.4-32.2°C u delu koji je najbliži sijalici. Svaka sijalica bi trebalo sa bude dobro fiksirana za nešto iznad akvarijuma, iznad mrežastog poklopca. Morate da budete apsolutno uvereni da svetlo ne može pasti u vodu i da kornjača ne može doći u direktan kontakt sa sijalicom.
Osvetljenje
Ukoliko je moguće, obezbedite izlaganje direktoj sunčevoj svetlosti, ali imajte na umu da temperatura u kavezu ne sve biti isuviše visoka. Nikad ne stavljajte stakleni ili akrilni akvarijum na direktno sunčevo svetlo, može postati previše toplo. Ukoliko je spoljašnja temperatura odgovarajuća za kornjaču, možete je premestiti u spoljašnju kadu. Obratite pažnju da je dovoljno osigurno da ne može da pobegne, i da nema opasnost od male dece i predatora.
Trebalo bi da se koristi fluorescentno ultraljubičasto osvetljenje punog spektra (UVA i UVB), kako bi se podstakla produkcija vitamina D3 kod kornjače; a ovo osvetljenje ujedno obezbeđuje i prirodnije okruženje. Sijalice moraju biti menjane na svakih šest meseci, s obzirom da im vremenom opada mogućnost emitovanja pravog svetla punog spektra. Izvor svetlosti bi trebalo da je udaljen 45.7-60.9 cm od kornjače. Svetlo bi trebalo da pada direktno na nju, i da ne bude filtrirano kroz staklo ili plastiku. Kornjači je potreban prirodan dan-noć ciklus.
Voda
Temperatura vode za crvenouhu kornjaču bi trebalo da je 23.8-30°C. Zapamtite, kornjače su hladnokrvne životinje i njihov metabolizam će usporiti, a one će postati neaktivne ukoliko im je temperatura suviše niska. Takođe, niske temperature mogu imati štetan uticaj na digestivni sistem, što može uzrokovati ozbiljnije zdravstvene probleme. Temperatura vode se može održavati korišćenjem potopljivog akvarijumskog grejača, koji na na termostatu. Generalno, procenjuje se da će vam biti potrebno 5 vati na 3.7 litara vode. Termometar mora biti ispod vodene linije, i mora se isključiti kada se menja voda iz akvarijuma. Pratite uputstva proizvođača da biste izbegli rizik od udara (i smrti) električnom strujom. Ispravan termostat bi trebalo da je potopljen u vodu da biste svakodnevno pratili promene temperature.
Kvalitet vode je vrlo važan za zdravlje kornjače. S obzirom da nepojedena krana, urin i fekalije mogu da kontaminiraju vodu, mesto može postati veoma pogodno za razvoj bakterija i drugih organizama. Ovo je nezdravo za Vašu kornjaču, i ne baš estetski prihvatljivo za Vas, s obzirom da će akvarijum i smrdeti. Biće neophodno da čistite akvarijum, a vodu da regularno menjate. Kada budete menjali vodu, zapamtite da pre nego što premestite kornjaču u nju, temperatura vode u akvarijumu mora da bude odgovarajuća. Trebalo bi da koristite dehloralizator da bi se voda očistila pre nego što staviti kornjaču u akvarijum.
Koliko često će biti potrebno da menjate vodu zavisi, velikim delom, od toga da li se kornjača hrani u akvarijumu ili se premešta u zaseban rezervoar za hranjenje, kao i od toga da li postoji sistem za filtraciju u rezervoaru. Ukoliko se premešta za hranjenje, obično je potrebno menjati vodu jednom nedeljno. Da bi se postiglo ovo, koristite sifon da uklonite deo, obično 25-50% vode. Sifon se može koristiti kao vakumski čistač, da ukloni prljavštinu sa dna dok se voda sifonuje. Na svakih mesec ili dva, zavisno od navedenih uslova, ceo akvarijum bi trebalo da bude isušen, očišćen, a voda da se kompletno promeni. Nikada ne povlačite vodu iz sifona ustima.
Ima različitih akvarijumskih filtera koji se mogu koristiti za uklanjanje određene količine prljavšine i hemijskih jedinjenja iz akvarijumske vode. Zavisno od dizajna i veličine akvarijuma i kornjače, spoljašnji kanister, unutrašnji kanister, ili podzemni filter su najčešće u upotrebi. Spoljašni filteri omogućavaju više prostora unutar akvarijuma. Kao i kad je u pitanju veličina akvarijuma, veće je bolje; ne budite škrti.
Dodavanje vodenih biljaka može pomoći u odstranjivanu prljavštine iz vode, ali takođe može služiti kao hrana za kornjaču, što će ujedno proizvesti više otpada. Možda ćete morati da eksperimentišete sa svojom kornjačom, da vidite da li biljke pomažu ili sprečavaju održavanje kvaliteta vode.
Grejači, osvetljenje i filteri bi trebalo takođe da budu priključeni za podzemni prekidač, što će smanjiti rizik od elektrokucije ukoliko ima smetnji pri opremanju, ili ako je nepotopljivo ili mokro. Da biste izbegli mogućnost da voda dopre do struje, postavite prekidač iznad akvarijuma, ili ugradite sistem kapanja, a da taj deo kabla bude ispod posude na prekidaču.
Ishrana
Mladunci su uglavnom mesojedi, a postaju svaštojedi kad dostignu zrelo doba. Ishrana bi trebalo da je balansirana i da uključuje različite izvore proteina životinjskog porekla, ali i sveže biljke. Nemojte se osloniti na komercijalni program ishrane. Mladunce bi trebalo hraniti jednom nedeljno, dok se za odrasle preporučuje hranjenje svakog drugog dana. Kornjače aljkavo jedu, pa bi bilo najbolje premestiti ih u poseban rezervoar za hranjenje. Ovo takođe može pomoći u redukovanju količine kornjačinog izmeta u vodi kaveza. Dopustite kornjači da jede 15 minuta pre nego što ćete je vratiti u akvarijum.
Zaključak
Crvenouhe kornjače mogu biti dobri kućni ljubimci, ali održavanje njihovog zdravlja će zahtevati vaše vreme i novac. Kornjača možda neće biti skupa, ali zapamtite da odgavarajući kavez, kvalitetna hrana, veterinarske usluge možda hoće. Ima dosta kornjača dostupnih za udomljavanje, zato što vlasnici nisu najbolje razumeli vreme i novac koji treba da odvoje da bi obezbedili odgovarajuće uslove za kornjaču. Zbog toga, pre nego što je kupite, pažljivo razmislite, kontaktirajte prodavca i obezbedite kornjači dom kakav joj je potreban.
životinje.rs
