- Učlanjen(a)
- 06.06.2009
- Poruka
- 21.085
Crvenoceli Papagaj - Kozica (Cyanoramphus Novaezelandiae)
Pored njegovog srodnika ''Žutočelog papagaja''(Cyanoramphus Novaezelandiae) ovo je najpopularniji i najrasprostranjeniji papagaj na Novom Zelandu.Veoma je naklonjena, pitoma, radoznala i miroljubiva ptica. Mužjak i ženka su istih boja-fluoroscentno zelene sa crvenim čelom i crvenom linijom koja se proteže od čela do oka i malo iza oka. Razlika u polovima, a to mogu da uoče iskusni avikulturisti, je u veličini i obliku glave i u širini crnog kljuna u korenu ispod voštanice, jer je sve ovo kod mužjaka neznatno veće. Oba pola se oglašavaju slično meketanju jareta, pa im je kod nas,među odgajivačima, odomaćen naziv ''kozica'', premda je to veoma simpatično i nimalo bučno. Dostiže veličinu od oko 27cm.
Kao i na mnogim drugim vrstama papagaja, tako su i na crvenočelim papagajima vršena istraživanja u cilju dobijanja novih boja, pa su u svetu dobijene žute, plave, bele i sive mutacije. Sve one (izuzev žute) kod nas nisu preterano zastupljene, a razloge treba tražiti u vrlo visokim cenama pojedinih mutacija.
Crvenočeli papagaj uspešno odgaja svoje mlade, koji se lako pripitomljavaju. Papagaj, kao kućni ljubimac, može takođe da se čuva i pojedinačno, a onda postaje prava ''napast'' (u pozitivnom smislu) u privrženosti vlasniku, jer veoma brzo po puštanju iz kaveza počinje da otkopčava dugmad, da odrešuje pertle na cipelama, da jede iz ruke, iz tanjira, itd. Naravno, uslov je kupiti mladu pticu, što važi i za sve druge vrste papagaja, ali u pogledu privrženosti crvenočeli papagaj je sigurno među prvima.Veliki deo vremena provodi na zemlji ili podu, pa kad su u pitanju budući odgajivači u volijeri nije potrebno puno stajalica. Njegova snažna stopala omogućavaju mu da se popne uz žicu volijere ili kaveza visoko bez korišćenja krila. Kada nabavlja hranu na zemlji u prirodi koristi noge da bi kopao i čeprkao, slično kokošci.
Ovaj papagaj obožava čeprkanje, pa i pored toga svo voće i povrće ne kljuca, nego jede držeći komad u nozi. Iako je novozelandska ptica, veoma dobro je aklimatizovana da podnosi kako vrućine, tako i hladne evropske zime. Gnezdi se u kućicama veličine 20x30cm u osnovi i visine do 35cm sa otvorom od 7cm u prečniku. Ženka nosi 4-9 jaja na kojima leži od 19-21 dan. Mladi provode oko 5 nedelja u gnezdu od izleganja, pri čemu ih hrani ženka koja je predhodno, sa polusvarenom hranom, nahranjena od mužjaka. Mlade ptice po izleganju iz gnezda ostaju uz roditelje još 2-3 nedelje posle čega se odvajaju. Sparuju se posle 5 meseci kada i postaju polno zreli.
Crvenočeli papagaj konzumira hranu slično i ostalim vrstama srednjih papagaja, a to je seme prosa, ovsa, suncokreta, kanarinsko seme, konoplju, sirak, bar-proso, a naravno neminovna je i jabuka, šargarepa, spanać koje veoma spretno jede držeći ih u nozi. Kupus ne treba davati nikada ni jednoj vrsti papagaja, iako bi ga pojeli, jer od njega dobijaju proliv, pa čak i dizenteriju, koja može da bude kobna po život ptice. Kao i kod drugih vrsta papagaja poželjno je mladima davati miks mekane hrane sačinjena od jajeta, keksa i nemlevenog plavog maka ili dvopeka namočenog u mleko.
S'obzirom da najveći deo vremena provodi na zemlji ili podu odakle i konzumiraju čeprkajući hranu, često oboljevanju od crevnih parazita, te im blagovremeno treba dati neki od antiparazitnih, crevnih preparata pri čemu je najbolje konsultovati nekog odgajivača,jer je to uslovljeno i sa starošću ptice, a vek im je optimalno oko 30 godina. Naravno,kao kućni ljubimci, ovi papagaji veoma retko oboljevaju od crevnih parazita, samim tim što hranu konzumiraju u čistim kavezima, a ne na zemlji, što je slučaj u prirodi.
Na veliku žalost, za ovu vrstu papagaja treba reći da su u prirodi, odnosno na svom prirodnom staništu, dosta redukovani od strane farmera i domorodaca, pa je time i naša odgovornost kao odgajivača i avikulturista daleko veća, kako bi ovu vrstu spasili od istrebljenja. Na nama je da ih razmnožimo kako bi u budućnosti i dalje uveseljavali svojom neobičnom velikom radoznalošću i privrženošću, naše domove, a naročito decu.
Pored njegovog srodnika ''Žutočelog papagaja''(Cyanoramphus Novaezelandiae) ovo je najpopularniji i najrasprostranjeniji papagaj na Novom Zelandu.Veoma je naklonjena, pitoma, radoznala i miroljubiva ptica. Mužjak i ženka su istih boja-fluoroscentno zelene sa crvenim čelom i crvenom linijom koja se proteže od čela do oka i malo iza oka. Razlika u polovima, a to mogu da uoče iskusni avikulturisti, je u veličini i obliku glave i u širini crnog kljuna u korenu ispod voštanice, jer je sve ovo kod mužjaka neznatno veće. Oba pola se oglašavaju slično meketanju jareta, pa im je kod nas,među odgajivačima, odomaćen naziv ''kozica'', premda je to veoma simpatično i nimalo bučno. Dostiže veličinu od oko 27cm.
Kao i na mnogim drugim vrstama papagaja, tako su i na crvenočelim papagajima vršena istraživanja u cilju dobijanja novih boja, pa su u svetu dobijene žute, plave, bele i sive mutacije. Sve one (izuzev žute) kod nas nisu preterano zastupljene, a razloge treba tražiti u vrlo visokim cenama pojedinih mutacija.
Crvenočeli papagaj uspešno odgaja svoje mlade, koji se lako pripitomljavaju. Papagaj, kao kućni ljubimac, može takođe da se čuva i pojedinačno, a onda postaje prava ''napast'' (u pozitivnom smislu) u privrženosti vlasniku, jer veoma brzo po puštanju iz kaveza počinje da otkopčava dugmad, da odrešuje pertle na cipelama, da jede iz ruke, iz tanjira, itd. Naravno, uslov je kupiti mladu pticu, što važi i za sve druge vrste papagaja, ali u pogledu privrženosti crvenočeli papagaj je sigurno među prvima.Veliki deo vremena provodi na zemlji ili podu, pa kad su u pitanju budući odgajivači u volijeri nije potrebno puno stajalica. Njegova snažna stopala omogućavaju mu da se popne uz žicu volijere ili kaveza visoko bez korišćenja krila. Kada nabavlja hranu na zemlji u prirodi koristi noge da bi kopao i čeprkao, slično kokošci.
Ovaj papagaj obožava čeprkanje, pa i pored toga svo voće i povrće ne kljuca, nego jede držeći komad u nozi. Iako je novozelandska ptica, veoma dobro je aklimatizovana da podnosi kako vrućine, tako i hladne evropske zime. Gnezdi se u kućicama veličine 20x30cm u osnovi i visine do 35cm sa otvorom od 7cm u prečniku. Ženka nosi 4-9 jaja na kojima leži od 19-21 dan. Mladi provode oko 5 nedelja u gnezdu od izleganja, pri čemu ih hrani ženka koja je predhodno, sa polusvarenom hranom, nahranjena od mužjaka. Mlade ptice po izleganju iz gnezda ostaju uz roditelje još 2-3 nedelje posle čega se odvajaju. Sparuju se posle 5 meseci kada i postaju polno zreli.
Crvenočeli papagaj konzumira hranu slično i ostalim vrstama srednjih papagaja, a to je seme prosa, ovsa, suncokreta, kanarinsko seme, konoplju, sirak, bar-proso, a naravno neminovna je i jabuka, šargarepa, spanać koje veoma spretno jede držeći ih u nozi. Kupus ne treba davati nikada ni jednoj vrsti papagaja, iako bi ga pojeli, jer od njega dobijaju proliv, pa čak i dizenteriju, koja može da bude kobna po život ptice. Kao i kod drugih vrsta papagaja poželjno je mladima davati miks mekane hrane sačinjena od jajeta, keksa i nemlevenog plavog maka ili dvopeka namočenog u mleko.
S'obzirom da najveći deo vremena provodi na zemlji ili podu odakle i konzumiraju čeprkajući hranu, često oboljevanju od crevnih parazita, te im blagovremeno treba dati neki od antiparazitnih, crevnih preparata pri čemu je najbolje konsultovati nekog odgajivača,jer je to uslovljeno i sa starošću ptice, a vek im je optimalno oko 30 godina. Naravno,kao kućni ljubimci, ovi papagaji veoma retko oboljevaju od crevnih parazita, samim tim što hranu konzumiraju u čistim kavezima, a ne na zemlji, što je slučaj u prirodi.
Na veliku žalost, za ovu vrstu papagaja treba reći da su u prirodi, odnosno na svom prirodnom staništu, dosta redukovani od strane farmera i domorodaca, pa je time i naša odgovornost kao odgajivača i avikulturista daleko veća, kako bi ovu vrstu spasili od istrebljenja. Na nama je da ih razmnožimo kako bi u budućnosti i dalje uveseljavali svojom neobičnom velikom radoznalošću i privrženošću, naše domove, a naročito decu.
