Član
- Učlanjen(a)
- 05.09.2009
- Poruka
- 7.315
Partija crnih pantera (prvobitno nazvana Partija crnih pantera za samoodbranu) je bila kontroverzna organizacija Afroamerikanaca za ljudska prava i samoodbranu aktivna širom SAD tokom šezdesetih i sedamdesetih. Osnovana od strane Hjuija Njutona, Bobija Sila i Ričarda Aokija u oktobru 1966, organizacija se prvobitno založila za doktrinu oružanog otpora društvenom ugnjetavanju u interesu afroameričke pravde, iako su se njeni ciljevi i filozofija radikalno promenili tokom postojanja partije. Dok su se lideri organizacije strastveno zalagali za socijalnu doktrinu, reputacija partije kao crnih nacionalista je privukla članstvo različitih ideologija, tako da je konsenzus u partiji bio teško ostvarljiv, a različiti pogledi baze partije su se često skobljavali sa pogledima njenog vođstva.
Grupa je osnovana na principima Programa deset tačaka, koji je pozivao na "zemlju, hleb, domove, obrazovanje, odevanje, pravdu i mir", kao i izuzeće od vojne službe koja bi koristila Afroamerikance da "se bore i ubijaju obojene ljude u svetu, koji je kao crnački narod, žrtva bele rasističke vlade Amerike".
Dok je čvrsto zasnovana na crnačkom nacionalizmu i počela kao organizacija koja je u članstvo primala isključivo Afroamerikance, partija je razmotrila sebe kako je rasla i postajala značajna i postala je ikonski predstavnik kontrakulturnih revolucija šezdesetih. Crni panteri su čak osudili crni nacionalizam kao "crni rasizam" i postali su više usredsređeni na socijalizam bez isključivanja, uspostavivši različite društvene programe da bi ublažili siromaštvo i bolesti među zajednicama za koje su smatrali da im je najpotrebnija pomoć ili da su najviše zanemareni od američke vlade.
Učenje Malkolma Iksa bilo je duboko ukorenjeno u teoretskim osnovama Partije crnih pantera. Malkom Iks je predstavljao kako militantnog revolucionara, sa dostojanstvom i samopoštovanjem dovoljnim da ustane i bori se do pobede za sve obespravljene manjine, tako i izvanredan uzor nekoga ko je nastojao da obezbedi pozitivne društvene promene; nešto što bi Crne pantere odvelo do novih visina. Oni su sledili Malkomovo uverenje u međunarodno jedinstvo radničke klase bez obzira na boju kože i pol, ujedinjenje sa različitim manjinama i belim revolucionarnim grupama. Iz principa maoizma dali su ulogu svojoj partiji kao prethodnici revolucije i radili su da uspostave ujedinjeni front, dok su iz marksizma crpeli kritiku kapitalističkog ekonomskog sistema, prigrlili su teoriju dijalektičkog materijalizma, predstavljali su potrebu svih radnika da silom preuzmu sredstva proizvodnje.
Politički ciljevi grupe su često zasenjivani njihovim sukobima i vojnom taktikom, i njihovom sumnjivom odnosu prema pripadnicima zakona, koje su Crni panteri smatrali za osovinu rasizma koja se može prevazići samo voljom da se preduzme oružana samoodbrana.
Crni panteri su se raspali početkom sedamdesetih pod težinom unutrašnjih deoba i spoljašnjeg pritiska saveznih, državnih i lokalnih pravnih institucija. Bilo je različitih optužbi o stepenu pokušaja predstavnika zakona da se diskredituje ili uništi organizacija, uključujući navodne crnačke propagande, infiltracije agenata-provokatora, čak i ubistva.
Istorija Crnih pantera
25. aprila 1967. prvo izdanje Crnog pantera, zvanično stranačko glasilo odlazi u distribuciju. Sledećeg meseca marširaju na glavni grad Kalifornije sa punim naoružanjem iz protesta jer je država pokušala da zabrani nošenje napunjenog oružja u javnosti. Bobi Sil čita stav protesta, dok policija reaguje odmah hapseći njega i svih 30 naoružanih Pantera. Ovaj rani čin političke represije potpaljuje vatru u tinjajućem pokretu otpora u SAD, uskoro izazivajući manjinske radnike da uzmu oružje i oforme nove ogranke Pantera izvan države.
Oktobra 1967. policija hapsi ministra odbrane Hjuia Njutona zbog ubistva policajca u Ouklendu. Panter Elridž Kliver oformljava pokret Oslobodite Hjuija (Free Huey), borbu kojoj će Panteri posvetiti veliki deo svoje pažnje u dolazećim godinama, dok partija širi svoje korene još više u politički život, praveći koaliciju sa različitim revolucionarnim partijama. Stokli Karmajkl, bivši predsedavajući Studentskog nenasilnog koordinacionog komiteta (SNCC) i nacionalno poznat propagator Crnih Pantera, regrutovan je kroz ovu borbu i brzo postaje premijer partije u februaru 1968. Karmajkl je nepopustljivo protiv uklučivanja belaca u crnački oslobodilački pokret, objašnjavajući da belci ne mogu da se poistovete sa iskustvom crnaca i da će imati zastrašujući efekat na crnce, što može napraviti opoziciju unutar Pantera. Karmajkl objašnjava: „Belci koji dođu u crnačku zajednicu sa idejom promene žele da oslobode sebe odgovornosti za ono što rade i kažu da promena jedino može doći kroz ujedinjenje crnaca, što je najgora vrsta paternalizma... Ako želimo nastaviti do pravog oslobođenja moramo se pomaknuti od belih ljudi...(inače) naćićemo se zapleteni u pipcima kompleksa bele moći koja kontroliše ovu zemlju.“
Početkom 1968, nakon prodaje Maove Crvene Knjige studentima u cilju skupljanja novca za kupovinu pušaka, Partija od knjige pravi neophodno štivo. U međuvremenu FBI, pod Edgar Huverom, započinje program nazvan KOINTELPRO (kontra-obaveštajni program) da bi razbila jedinstvo revolucionarnih grupa koje su počele sa radom na očvrščavanju saveza podstaknute primerom i radom Pantera – Partije mira i slobode, Braon beretki, Studenata za demokrtasko društvo, SNCC, SCLC, Marša siromašnih ljudi, Cezara Čaveza i drugih u farmi radničkog pokreta Pokreta američkih Indijanaca, Mlade portorikanskle braće, Mladih gospodara i mnogih drugih. Kako bi uništio Partiju, FBI otpočinje seriju pažljivo pripremljenih atentata – ubijajući vodeće ljude partija za koje su znali da se ne mogu nikako drugačije srušiti. Nakon ovih masovnih ubistava dolazio je niz hapšenja, praćen programom psihološkog rata, osmišljen da razbije partiju i politički i moralno, korišćenjem špijunaže, provokacija i hemijskog rata.
Teror policije SAD i represija
6. aprila 1968. u Zapadnom Ouklendu, Bobi Huton, star 17 godina ubijen je od Ouklendske policije. U 90-minutnom oružanom okršaju, nenaoružani B. H. je pogođen 10 puta nakon paljenja njegove kuće, primoran da istrči u kišu metaka. Samo 2 dana ranije Martin Luter King je ubijen, jer je otpočeo preispitivanje sopstvene doktrine o nenasilju i približavanje radikalnim grupama. Dva meseca kasnije od dana Bobijevog ubistva, Robert Kenedi nadaleko poznat u manjinskim zajednicama, kao jedini političar u SAD koji simpatiše pokrete za građanska prava, takođe je ubijen.
U januaru 1968. prvi program besplatnog doručka za školsku decu, započet je u crkvi sv. Avgustina u Ouklendu. Do kraja godine Panteri su otvorili kuhinje u gradovima širom nacije, hraneći 10.000 dece svakodnevno pre odlaska u školu.
Nekoliko meseci kasnije, Edgar Huver javno je izjavio da su Panteri “najveća pretnja za unutrašnju bezbednost zemlje”.
U Čikagu, neverovatni vođa lokalnih Pantera, Fred Hempton, vodi 5 različitih programa hranjenja na zapadnoj strani, učestvuje u otvaranju besplatnog medicinskog centra i započinje program testiranja na anemiju i pomaže dobavljanje krvi za bolnicu okruga Kuk. Odeljak u Čikagu takođe kreće da se povezuje sa lokalnim bandama menjajući njihovo delovanje, odvajajući ih od kriminala i uvodi ih u klasni rat. Napori partije su imali velikog uspeha i Hemptonova publika i organizovana grupa su rasli svakim danom. Dana 4. decembra u 4:00 ujutro zahvaljujući informaciji FBI doušnika, policija Čikaga upada u sedište Pantera Čikaga, ubivši Freda Hemptona na spavanju. Pogođen je dva puta u glavu, jedanput u ruku i rame, dok su tri druge osobe iz istog kreveta pobegle nepovređene. Mark Klark, spavajući na stolici u dnevnoj sobi takođe je ubijen. Hemptonova žena, u osmom mesecu trudnoće je takođe pogođena, ali je preživela. Četiri Pantera su ranjena na spavanju, dok je jedan uspeo da izbegne povrede. Fred Hempton je bio star 21 godinu kada je pogubljen, a Mark 17. Po nalazima federalne istrage 90 metaka je ispaljeno u stanu. Jedan je ispalio Panter, Mark, koji je spavao sa puškom u ruci. Svi preživeli članovi Pantera su uhapšeni zbog "pokušaja ubistva policajaca i napada". Nijedan policajac nije proveo ni minut u zatvoru zbog egzekucije.
Leta 1969. savezništvo između Pantera i SNCC počinje da se raspada. Jedna od glavnih tačaka razdora je uključivanje belaca u borbu za prava manjina, razdor koji je doveo do otvorene puščane vatre na Kalifornijskom univerzitetu u Los Anđelesu protiv grupe Sjedinjeni roboviSjedinjenih robova koju je vodio Maulana Karenga, i dva Pantera su poginula. U septembru Hjui Njuton je osuđen za slučajno ubistvo i određena mu je kazna od dve do petnaest godina u zatvoru; 1970. uložena je žalba na presudu i ona je ukinuta zbog grešaka u procesu. 24. novembra 1968. Ketlin i Eldridž Kliver su pobegli iz SAD, posetivši KubaKubu i Pariz i najzad se skrasili u Alžiru. Ranije te godine Kliver je objavio svoju poznatu knjigu Duša na ledu (Soul on ice). Do kraja godine partija se uvećala sa 400 na preko 5000 članova u 45 odbora i ogranaka sa novinskim tiražem od 100.000 kopija.
1969. Sil je optužen u Čikagu, zbog protesta tokom nacionalne konvencije Demokrata godinu dana pre toga. Kako je on uporno ustajao tokom suđenja, insistirajući na tome da mu je ukinuto ustavno pravo na advokata, sudija određuje da ga vežu i začepe mu usta. Osuđen je za nepoštovanje suda 16 puta, na 4 godine zatvora. Dok je bio u zatvoru suđeno mu je za ubistvo policajca, proces koji će se završiti krajem 1971, jer porota nije bila usaglašena i nije uspela da donese presudu.
U martu 1970. Bobi Sil objavljuje Iskorišćavanje vremena (Seize the time), dok je još bio u zatvoru, priču o Panterima i Hjuiu Njutonu. 2. aprila 1970, 21-om Panteru je suđeno u Njujorku, zbog zavere u ubistvu policajaca i dizanja u vazduh zgrada. 22. maja, osam članova, uključujući i Eriku Hagins, uhapšeni su zbog nekoliko zavera i optužbi za ubistvo u Nju Hejvnu, Konektikat. U međuvremenu, šefu odeljenja Dejvidu Hilijardu se sudi zbog pretnji predsedniku Ričardu Niksonu. Partija čini veoma malo da razdvoji legalne od nelegalnih radnji, zbog toga je uvek i svuda na udaru vlade. Tiraž novina 1971. godine dostiže 250.000.
Posle puštanja Hjuia Njutona iz zatvora, on ulaže više napora da dalje razvije program socijalnog opstanka u crnačkim zajednicama, program koji obezbeđuje besplatan doručak deci, otvara besplatne medicinske klinike, pomaže beskućnicima da nađu domove i deli odeću i hranu.
FBI falsifikati, provokacije i hemijski rat
U martu 1970. FBI počinje da seje seme razdora među Crnim Panterima, šaljući falsifikovana pisma članovima. Elridž Kliver je jedna od glavnih meta, živeći u izbeglištvu u Alžiru – postepeno su ga ubedili, stalnim nizom dezinformacija da rukovodstvo Crnih pantera pokušava da ga ukloni iz uprave.
Kliver je primio gomilu krivotvorenih pisama od tobožnjih članova partije, koji kritikuju Njutonovo vođstvo, tražeći da Kliver preuzme kontrolu. Primer takvog falsifikata, napisanog u ime Koni Metjus, Njutonove lične sekretarice:
"Znam da Vam nije rečeno šta se dešava u poslednje vreme... Stvari oko štaba su užasno neorganizovane, gde drug komandir ne donosi ispravne odluke. Novine se urušavaju. Niko ne zna ko je glavni. Strane ispostave ne dobijaju podršku. Braću i sestre optužuju za svakakve stvari... Zbunjena sam, jer ja ne znam na koju stranu da se okrenem... Kada biste samo bili ovde da ubrizgate snagu u pokret ili da nas posavetujete. Jedan od tih koraka mora biti uskoro preduzet i oba su drastična. Moramo se takođe rešiti vrhovnog komandanta i nelojalnih članova... Hjui je stvarno sve što imamo sada i ne možemo ga ostaviti, nevezano sa tim kako se loše držao, ukoliko Vi ne mislite drugačije."
Kliver je primio slična falsifikovana pisma u rasponu od grupa izvan Pantera do Pantera samih, od običnih članova do Elberta Hauarda (urednika Crnog Pantera). Do razdvajanja je došlo kada Njuton odlazi na intervju sa Kliverom na telefonu iz Alžira. Kliver izražava svoj apsolutni prezir prema onome što se desilo partiji, zahtevajući da Dejvid Hilijard bude uklonjen, čak kao reformista napada program doručaka. Kliver je izbačen iz Centralnog komiteta i osniva svoju Crnačku oslobodilačku armiju. U 1973. Sil se kandiduje za gradonačelnika Ouklenda. Iako je dobio 40% glasova, izgubio je.
Uništeni ostaci partijskog vođstva
Sa tako velikim borbama, gledajući kako partija propada zbog frakcija i međusobne mržnje, Hjui, kao i mnogi članovi, postaje razočaran. On više ne želi da vodi partiju, uprkos drugačijim očekivanjima i zahtevima drugih, dok upada u spiralu sumnje u sebe. Postaje teško zavisan od heroina i kokaina. Nije jasno je li to njegova greška, a veoma je moguće da je delo FBI-ja. Hjui je briljirao u jednom od svojih javnih govora 80-ih godina, gde je imao česte izlive svoje izvanredne bistrine, ali je zatim postao potpuno nepovezan i rasplinut i ubio je sebe reakcionarnim samoubistvom kroz navučenost na drogu. 22. avgusta 1989. Njuton je ubijen na ulicama Ouklenda u svađi oko droge.
Bobi Sil je istupio iz partije, dok Ilejn Braun preuzima vođenje i nastavak programa u zajednici. U jesen 1975. Eldridž i Ketlin Kliver vraćaju se iz izbeglištva kao ponovo rođeni hrišćani. U 1979. sve optužbe protiv Klivera su povučene nakon pogodbe sa državom i izjašnjavanja krivim za napad 1968. u pucnjavi sa policajcima. Dobio je 5 godina uslovno. U bledim godinama svog života Kliver preuzima politički izgled sličan Martin Luter Kingovom, ulazi u različite opasne poslovne poduhvate i postaje težak zavisnik od kokaina.
Do početka '80-ih godina napadi na partiju i unutrašnja degradacija i podele prouzrokovale su raspad. Vođstvo partije je potpuno uništeno, njeno članstvo konstantno terorisano od policije. Mnogi preostali Panteri su proganjani i ubijeni u nastupajućim godinama, zatvoreni na osnovu izmišljenih optužbi (Mumija Abu Džamal, Sandiata Akoli među mnogim drugim) ili primorani da izbegnu iz SAD (Asata Šakur i drugi).
Kako će Kliver kasnije objasniti u intervjuu godinu dana pre smrti: "U takvom stanju (vlada SAD) otkinula je glavu (Crnačkom oslobodilačkom pokretu) i ostavila telo naoružano. Zato su ovi mladići tamo na ulici, oni imaju retoriku, ali su bez političkog usmerenja...i imaju oružje."
vikipedia
Grupa je osnovana na principima Programa deset tačaka, koji je pozivao na "zemlju, hleb, domove, obrazovanje, odevanje, pravdu i mir", kao i izuzeće od vojne službe koja bi koristila Afroamerikance da "se bore i ubijaju obojene ljude u svetu, koji je kao crnački narod, žrtva bele rasističke vlade Amerike".
Dok je čvrsto zasnovana na crnačkom nacionalizmu i počela kao organizacija koja je u članstvo primala isključivo Afroamerikance, partija je razmotrila sebe kako je rasla i postajala značajna i postala je ikonski predstavnik kontrakulturnih revolucija šezdesetih. Crni panteri su čak osudili crni nacionalizam kao "crni rasizam" i postali su više usredsređeni na socijalizam bez isključivanja, uspostavivši različite društvene programe da bi ublažili siromaštvo i bolesti među zajednicama za koje su smatrali da im je najpotrebnija pomoć ili da su najviše zanemareni od američke vlade.
Učenje Malkolma Iksa bilo je duboko ukorenjeno u teoretskim osnovama Partije crnih pantera. Malkom Iks je predstavljao kako militantnog revolucionara, sa dostojanstvom i samopoštovanjem dovoljnim da ustane i bori se do pobede za sve obespravljene manjine, tako i izvanredan uzor nekoga ko je nastojao da obezbedi pozitivne društvene promene; nešto što bi Crne pantere odvelo do novih visina. Oni su sledili Malkomovo uverenje u međunarodno jedinstvo radničke klase bez obzira na boju kože i pol, ujedinjenje sa različitim manjinama i belim revolucionarnim grupama. Iz principa maoizma dali su ulogu svojoj partiji kao prethodnici revolucije i radili su da uspostave ujedinjeni front, dok su iz marksizma crpeli kritiku kapitalističkog ekonomskog sistema, prigrlili su teoriju dijalektičkog materijalizma, predstavljali su potrebu svih radnika da silom preuzmu sredstva proizvodnje.
Politički ciljevi grupe su često zasenjivani njihovim sukobima i vojnom taktikom, i njihovom sumnjivom odnosu prema pripadnicima zakona, koje su Crni panteri smatrali za osovinu rasizma koja se može prevazići samo voljom da se preduzme oružana samoodbrana.
Crni panteri su se raspali početkom sedamdesetih pod težinom unutrašnjih deoba i spoljašnjeg pritiska saveznih, državnih i lokalnih pravnih institucija. Bilo je različitih optužbi o stepenu pokušaja predstavnika zakona da se diskredituje ili uništi organizacija, uključujući navodne crnačke propagande, infiltracije agenata-provokatora, čak i ubistva.
Istorija Crnih pantera
25. aprila 1967. prvo izdanje Crnog pantera, zvanično stranačko glasilo odlazi u distribuciju. Sledećeg meseca marširaju na glavni grad Kalifornije sa punim naoružanjem iz protesta jer je država pokušala da zabrani nošenje napunjenog oružja u javnosti. Bobi Sil čita stav protesta, dok policija reaguje odmah hapseći njega i svih 30 naoružanih Pantera. Ovaj rani čin političke represije potpaljuje vatru u tinjajućem pokretu otpora u SAD, uskoro izazivajući manjinske radnike da uzmu oružje i oforme nove ogranke Pantera izvan države.
Oktobra 1967. policija hapsi ministra odbrane Hjuia Njutona zbog ubistva policajca u Ouklendu. Panter Elridž Kliver oformljava pokret Oslobodite Hjuija (Free Huey), borbu kojoj će Panteri posvetiti veliki deo svoje pažnje u dolazećim godinama, dok partija širi svoje korene još više u politički život, praveći koaliciju sa različitim revolucionarnim partijama. Stokli Karmajkl, bivši predsedavajući Studentskog nenasilnog koordinacionog komiteta (SNCC) i nacionalno poznat propagator Crnih Pantera, regrutovan je kroz ovu borbu i brzo postaje premijer partije u februaru 1968. Karmajkl je nepopustljivo protiv uklučivanja belaca u crnački oslobodilački pokret, objašnjavajući da belci ne mogu da se poistovete sa iskustvom crnaca i da će imati zastrašujući efekat na crnce, što može napraviti opoziciju unutar Pantera. Karmajkl objašnjava: „Belci koji dođu u crnačku zajednicu sa idejom promene žele da oslobode sebe odgovornosti za ono što rade i kažu da promena jedino može doći kroz ujedinjenje crnaca, što je najgora vrsta paternalizma... Ako želimo nastaviti do pravog oslobođenja moramo se pomaknuti od belih ljudi...(inače) naćićemo se zapleteni u pipcima kompleksa bele moći koja kontroliše ovu zemlju.“
Početkom 1968, nakon prodaje Maove Crvene Knjige studentima u cilju skupljanja novca za kupovinu pušaka, Partija od knjige pravi neophodno štivo. U međuvremenu FBI, pod Edgar Huverom, započinje program nazvan KOINTELPRO (kontra-obaveštajni program) da bi razbila jedinstvo revolucionarnih grupa koje su počele sa radom na očvrščavanju saveza podstaknute primerom i radom Pantera – Partije mira i slobode, Braon beretki, Studenata za demokrtasko društvo, SNCC, SCLC, Marša siromašnih ljudi, Cezara Čaveza i drugih u farmi radničkog pokreta Pokreta američkih Indijanaca, Mlade portorikanskle braće, Mladih gospodara i mnogih drugih. Kako bi uništio Partiju, FBI otpočinje seriju pažljivo pripremljenih atentata – ubijajući vodeće ljude partija za koje su znali da se ne mogu nikako drugačije srušiti. Nakon ovih masovnih ubistava dolazio je niz hapšenja, praćen programom psihološkog rata, osmišljen da razbije partiju i politički i moralno, korišćenjem špijunaže, provokacija i hemijskog rata.
Teror policije SAD i represija
6. aprila 1968. u Zapadnom Ouklendu, Bobi Huton, star 17 godina ubijen je od Ouklendske policije. U 90-minutnom oružanom okršaju, nenaoružani B. H. je pogođen 10 puta nakon paljenja njegove kuće, primoran da istrči u kišu metaka. Samo 2 dana ranije Martin Luter King je ubijen, jer je otpočeo preispitivanje sopstvene doktrine o nenasilju i približavanje radikalnim grupama. Dva meseca kasnije od dana Bobijevog ubistva, Robert Kenedi nadaleko poznat u manjinskim zajednicama, kao jedini političar u SAD koji simpatiše pokrete za građanska prava, takođe je ubijen.
U januaru 1968. prvi program besplatnog doručka za školsku decu, započet je u crkvi sv. Avgustina u Ouklendu. Do kraja godine Panteri su otvorili kuhinje u gradovima širom nacije, hraneći 10.000 dece svakodnevno pre odlaska u školu.
Nekoliko meseci kasnije, Edgar Huver javno je izjavio da su Panteri “najveća pretnja za unutrašnju bezbednost zemlje”.
U Čikagu, neverovatni vođa lokalnih Pantera, Fred Hempton, vodi 5 različitih programa hranjenja na zapadnoj strani, učestvuje u otvaranju besplatnog medicinskog centra i započinje program testiranja na anemiju i pomaže dobavljanje krvi za bolnicu okruga Kuk. Odeljak u Čikagu takođe kreće da se povezuje sa lokalnim bandama menjajući njihovo delovanje, odvajajući ih od kriminala i uvodi ih u klasni rat. Napori partije su imali velikog uspeha i Hemptonova publika i organizovana grupa su rasli svakim danom. Dana 4. decembra u 4:00 ujutro zahvaljujući informaciji FBI doušnika, policija Čikaga upada u sedište Pantera Čikaga, ubivši Freda Hemptona na spavanju. Pogođen je dva puta u glavu, jedanput u ruku i rame, dok su tri druge osobe iz istog kreveta pobegle nepovređene. Mark Klark, spavajući na stolici u dnevnoj sobi takođe je ubijen. Hemptonova žena, u osmom mesecu trudnoće je takođe pogođena, ali je preživela. Četiri Pantera su ranjena na spavanju, dok je jedan uspeo da izbegne povrede. Fred Hempton je bio star 21 godinu kada je pogubljen, a Mark 17. Po nalazima federalne istrage 90 metaka je ispaljeno u stanu. Jedan je ispalio Panter, Mark, koji je spavao sa puškom u ruci. Svi preživeli članovi Pantera su uhapšeni zbog "pokušaja ubistva policajaca i napada". Nijedan policajac nije proveo ni minut u zatvoru zbog egzekucije.
Leta 1969. savezništvo između Pantera i SNCC počinje da se raspada. Jedna od glavnih tačaka razdora je uključivanje belaca u borbu za prava manjina, razdor koji je doveo do otvorene puščane vatre na Kalifornijskom univerzitetu u Los Anđelesu protiv grupe Sjedinjeni roboviSjedinjenih robova koju je vodio Maulana Karenga, i dva Pantera su poginula. U septembru Hjui Njuton je osuđen za slučajno ubistvo i određena mu je kazna od dve do petnaest godina u zatvoru; 1970. uložena je žalba na presudu i ona je ukinuta zbog grešaka u procesu. 24. novembra 1968. Ketlin i Eldridž Kliver su pobegli iz SAD, posetivši KubaKubu i Pariz i najzad se skrasili u Alžiru. Ranije te godine Kliver je objavio svoju poznatu knjigu Duša na ledu (Soul on ice). Do kraja godine partija se uvećala sa 400 na preko 5000 članova u 45 odbora i ogranaka sa novinskim tiražem od 100.000 kopija.
1969. Sil je optužen u Čikagu, zbog protesta tokom nacionalne konvencije Demokrata godinu dana pre toga. Kako je on uporno ustajao tokom suđenja, insistirajući na tome da mu je ukinuto ustavno pravo na advokata, sudija određuje da ga vežu i začepe mu usta. Osuđen je za nepoštovanje suda 16 puta, na 4 godine zatvora. Dok je bio u zatvoru suđeno mu je za ubistvo policajca, proces koji će se završiti krajem 1971, jer porota nije bila usaglašena i nije uspela da donese presudu.
U martu 1970. Bobi Sil objavljuje Iskorišćavanje vremena (Seize the time), dok je još bio u zatvoru, priču o Panterima i Hjuiu Njutonu. 2. aprila 1970, 21-om Panteru je suđeno u Njujorku, zbog zavere u ubistvu policajaca i dizanja u vazduh zgrada. 22. maja, osam članova, uključujući i Eriku Hagins, uhapšeni su zbog nekoliko zavera i optužbi za ubistvo u Nju Hejvnu, Konektikat. U međuvremenu, šefu odeljenja Dejvidu Hilijardu se sudi zbog pretnji predsedniku Ričardu Niksonu. Partija čini veoma malo da razdvoji legalne od nelegalnih radnji, zbog toga je uvek i svuda na udaru vlade. Tiraž novina 1971. godine dostiže 250.000.
Posle puštanja Hjuia Njutona iz zatvora, on ulaže više napora da dalje razvije program socijalnog opstanka u crnačkim zajednicama, program koji obezbeđuje besplatan doručak deci, otvara besplatne medicinske klinike, pomaže beskućnicima da nađu domove i deli odeću i hranu.
FBI falsifikati, provokacije i hemijski rat
U martu 1970. FBI počinje da seje seme razdora među Crnim Panterima, šaljući falsifikovana pisma članovima. Elridž Kliver je jedna od glavnih meta, živeći u izbeglištvu u Alžiru – postepeno su ga ubedili, stalnim nizom dezinformacija da rukovodstvo Crnih pantera pokušava da ga ukloni iz uprave.
Kliver je primio gomilu krivotvorenih pisama od tobožnjih članova partije, koji kritikuju Njutonovo vođstvo, tražeći da Kliver preuzme kontrolu. Primer takvog falsifikata, napisanog u ime Koni Metjus, Njutonove lične sekretarice:
"Znam da Vam nije rečeno šta se dešava u poslednje vreme... Stvari oko štaba su užasno neorganizovane, gde drug komandir ne donosi ispravne odluke. Novine se urušavaju. Niko ne zna ko je glavni. Strane ispostave ne dobijaju podršku. Braću i sestre optužuju za svakakve stvari... Zbunjena sam, jer ja ne znam na koju stranu da se okrenem... Kada biste samo bili ovde da ubrizgate snagu u pokret ili da nas posavetujete. Jedan od tih koraka mora biti uskoro preduzet i oba su drastična. Moramo se takođe rešiti vrhovnog komandanta i nelojalnih članova... Hjui je stvarno sve što imamo sada i ne možemo ga ostaviti, nevezano sa tim kako se loše držao, ukoliko Vi ne mislite drugačije."
Kliver je primio slična falsifikovana pisma u rasponu od grupa izvan Pantera do Pantera samih, od običnih članova do Elberta Hauarda (urednika Crnog Pantera). Do razdvajanja je došlo kada Njuton odlazi na intervju sa Kliverom na telefonu iz Alžira. Kliver izražava svoj apsolutni prezir prema onome što se desilo partiji, zahtevajući da Dejvid Hilijard bude uklonjen, čak kao reformista napada program doručaka. Kliver je izbačen iz Centralnog komiteta i osniva svoju Crnačku oslobodilačku armiju. U 1973. Sil se kandiduje za gradonačelnika Ouklenda. Iako je dobio 40% glasova, izgubio je.
Uništeni ostaci partijskog vođstva
Sa tako velikim borbama, gledajući kako partija propada zbog frakcija i međusobne mržnje, Hjui, kao i mnogi članovi, postaje razočaran. On više ne želi da vodi partiju, uprkos drugačijim očekivanjima i zahtevima drugih, dok upada u spiralu sumnje u sebe. Postaje teško zavisan od heroina i kokaina. Nije jasno je li to njegova greška, a veoma je moguće da je delo FBI-ja. Hjui je briljirao u jednom od svojih javnih govora 80-ih godina, gde je imao česte izlive svoje izvanredne bistrine, ali je zatim postao potpuno nepovezan i rasplinut i ubio je sebe reakcionarnim samoubistvom kroz navučenost na drogu. 22. avgusta 1989. Njuton je ubijen na ulicama Ouklenda u svađi oko droge.
Bobi Sil je istupio iz partije, dok Ilejn Braun preuzima vođenje i nastavak programa u zajednici. U jesen 1975. Eldridž i Ketlin Kliver vraćaju se iz izbeglištva kao ponovo rođeni hrišćani. U 1979. sve optužbe protiv Klivera su povučene nakon pogodbe sa državom i izjašnjavanja krivim za napad 1968. u pucnjavi sa policajcima. Dobio je 5 godina uslovno. U bledim godinama svog života Kliver preuzima politički izgled sličan Martin Luter Kingovom, ulazi u različite opasne poslovne poduhvate i postaje težak zavisnik od kokaina.
Do početka '80-ih godina napadi na partiju i unutrašnja degradacija i podele prouzrokovale su raspad. Vođstvo partije je potpuno uništeno, njeno članstvo konstantno terorisano od policije. Mnogi preostali Panteri su proganjani i ubijeni u nastupajućim godinama, zatvoreni na osnovu izmišljenih optužbi (Mumija Abu Džamal, Sandiata Akoli među mnogim drugim) ili primorani da izbegnu iz SAD (Asata Šakur i drugi).
Kako će Kliver kasnije objasniti u intervjuu godinu dana pre smrti: "U takvom stanju (vlada SAD) otkinula je glavu (Crnačkom oslobodilačkom pokretu) i ostavila telo naoružano. Zato su ovi mladići tamo na ulici, oni imaju retoriku, ali su bez političkog usmerenja...i imaju oružje."
vikipedia
