Crna Gora

[crvendac_011]

5 rajskih plaža Crne Gore

Rajske plaže Crne Gore

Blic žena


Maštovita i razuđena obala Crnogorskog primorja nudi beskrajnu raznolikost plaža i uvala. Otkrijte ih i uživajte.

PIZANA
Jedan od najvećih razloga zbog čega je Budva postala turistička metropola Crne Gore jesu upravo njene prelepe peščane plaže. Budvanska rivijera prepoznatljiva je po predivnim lagunama, uvalama, rtovima i ostrvcima. Jedna od najposećenijih budvanskih plaža, Ričardova glava, nalazi se ispred samih zidina Starog grada, tako da u isto vreme možete uživati u moru i u divoti ovoga istorijskog spomenika. Ništa manje nisu popularne ni plaže Mogren, Pizana i Slovenska plaža. Budva je posebno prepoznatljiva po dobrom noćnom provodu, a od Beograda je udaljena oko 510 kilometara.
Iz ponude agencije „Kontiki travel“ izdvojili smo aranžman u hotelu „Slovenska plaža“ u kom dnevna cena za polupansion po osobi košta 33 evra. U cenu je uračunata boravišna taksa, a dvoje dece do 12 godina u pratnji dve odrasle osobe letuju gratis.


KOPAKABANA

Od devetnaest plaža na Crnogorskom primorju sa plavom zastavicom, koja označava najviši kvalitet po međunarodno propisanim ekološkim normama, Ulcinjska rivijera može se pohvaliti sa čak sedam. Ipak, prvo mesto zasluženo pripada čuvenoj Kopakabani na Velikoj plaži, a osim nje ne treba zaboraviti ni prelepu peščanu Malu plažu i Adu Bojanu. Osim plaža, sasvim sigurno osvojiće vas i priče starog grada Ulcinja, čije su temelje postavili Grci, a bedeme dogradili Mleci i Turci. Glavne atrakcije Ulcinja su i venecijanska tvrđava i kuće sa doksatima u turskom stilu.

PLAVI HORIZONTI

Jedna od najatraktivnijih plaža na Crnogorskom primorju jeste svakako plaža Plavi horizonti u Radovićima u južnom delu tivatskog zaliva. Nalazi se na otvorenom moru, uz istoimeni hotel sa sitnim lekovitim peskom pogodnim za lečenje reumatskih oboljenja. Zaklonjena je od vetrova jer je okružuju brojni parkovi i borova šuma, što stvara idealne uslove za kampovanje. Zbog brojnih sadržaja za decu, ali i lepe plaže, Radovići su bez sumnje najbolje rešenje za porodični odmor.

KRALJIČINA PLAŽA

U neposrednoj blizini Svetog Stefana nalazi se Kraljičina plaža, inače jedna od najlepših na celom Jadranu. Prema legendi, ime je dobila po kraljici Mariji Karađorđević koja je na njoj najviše volela da letuje, a i danas je omiljeno mesto brojnih poznatih ličnosti. Do prelepe plaže Pržno, koje je od Kraljičine udaljena svega nekoliko stotina metara, možete doći šetajući se puteljkom kroz borovu šumu.

 

[stefkoss]

ja sam iz cg iz bara i vjerujte mi dolazi mnogo srba

Dodato posle 5 minuta:
--------------------------------------------------------------------------

 

[crvendac_011]

Plave zastavice na crnogorskim plažama

Plave zastavice na crnogorskim plažama

Mondo 23.07.2010 22:10

Crnogorske plaže čiste i priznate: na 19 kupališta turisti mogu da uživaju znajući da je voda odličnog kvaliteta.

Ove sezone 19 plavih zastavica vijori se na isto toliko crnogorskih plaža. Prestižna međunarodna priznanja koja dodeljuje žiri iz Kopenhagena, a uručuje "Morsko dobro", ukazuju da je more čisto i da su nagrađene plaže uređene po evropskim standardima.

Sa najviše plavih zastavica ovenčao se, ove godine, Ulcinj, čak sa sedam, i sve su na Velikoj plaži: "Majami", "Toni gril", "Kopakabana", "MCM bič", "Evropa bič", "Safari bič" i "Tropikana", pišu "Novosti".

Sledi Herceg Novi sa četiri plave zastavice - plaža hotela "Rivijera" u Njivicama, "Kuba libre" - Žanjice, "Porto" - Žanjice i plaža Dobreč.

Nadležni iz programa "Plava zastavica" u poslednjih šest godina nisu imali značajnih primedbi ni zahteva da se ijedna plava zastavica oduzme.

Tivat se ove sezone okitio sa tri ekološka priznanja: Kalardovo, plaža hotela "Plavi horizont" i "Almara bič" u Oblatnu, kao i Bečići - plaža "Sveti Toma", hotel "Belvi" i "Kvin of Montenegro", dok je Bar dobio dve: "Paradizo" - Utjeha i Centar u Sutomoru.

Međutim, devetnaest plavih zastavica od stotinak plaža, koliko ih ima u Crnoj Gori, ne znači da "ostatak" nije kvalitetan. Jednostavno, nisu svi želeli da konkurišu za ovo priznanje, a nisu svi ni mogli da ga dobiju.

"Program 'Plava zastavica' ove godine dodelio je 2.884 priznanja u Evropi, Maroku, Tunisu i Kanadi. Na Crnu Goru je 'otišlo' 19", kaže za "Novosti" Aleksandra Radulović iz "Morskog dobra".

 

[crvendac_011]

Ada Bojana kao nekada

Ada Bojana kao nekada

Večernje novosti 23.07.2010 21:59



Vraća se stari sjaj nadaleko poznatog nudističkog naselja na ušću Bojane u Jadran. Sve više stranaca uz Beograđane i Novosađane

NAJPOZNATIJE nudističko letovalište u Crnoj Gori, Ada Bojana, vraća stari sjaj.
Gotovo kao pre tri decenije kada je ovo naselje bilo hit u celom svetu ovog leta stigli su gosti iz Nemačke, Poljske, Rusije, Češke, Ukrajine, a naravno, tradicionalno, ponajviše Novosađana i Beograđana.
Tek u avgustu, kada dođu i Italijani, biće popunjeni svi kapaciteti, a možemo da ugostimo 600 turista - kaže Ana Živanović iz HTP „Ulcinjska rivijera“. - Mi smo učinili sve da nudisti ovde uživaju.
Nudisti imaju posebnu plažu, na ušću reke Bojane u Jadran, a na njoj i u naselju baš sve što je potrebno za uživanje. Bungalovi i restorani su rekonstruisani, plažni mobilijar je više nego udoban i atraktivan, gostima su na raspolaganju konji za jahanje, fijaker, mogu da surfuju, skijaju na vodi, idu na izlete uz reku... Na plaži su barovi i restorani u kojima noću svira „živa“ muzika. Uz sve, diskrecija je garantovana.
- Tri puta nedeljno radi škola surfovanja, a 2. avgusta će akademski slikar iz Nemačke Detlev Foth i njegova supruga Joana Luca ovde otvoriti školu slikanja za nudiste - kaže Ana Živanović.
Uz oko 250 gostiju u hotelskom smeštaju, odmor na Adi potražilo je i oko 85 nudista kojima je lepše u kampu a i tu imaju sve“ vodu, struju, plin...

 

[crvendac_011]

Ostrvo Sveti Nikola - divljina sa pogledom

Ostrvo Sveti Nikola - divljina sa pogledom

Večernje novosti 28.07.2010 10:14



Plaže na ostrvu Sveti Nikola, preko puta Budve, ovog leta konačno imaju turiste. Ove sezone šumovito ostrvo Sveti Nikola otvorilo je lepe plaže za kupače

Na atraktivno ostrvo koje nije imalo sreće sa gazdama (najpre Nenad Đorđević, pa Stanko Subotić) zbog čega nije ni iskorišćeno ni izgrađeno, vratili su se zakupci plaža, dajući komfor ušuškanom, ljupkom mestu, odakle se posmatra budvanska vreva.
Na ostrvu postoje tri plaže i isto toliko restorana. Najmlađi restoran (od ove godine) koji nosi stari naziv ostao još iz vremena kada su se Budvani tu okupljali i roštiljali „Pod murvom“ (pod dudom), ima šarm beogradskih splavova i prvoklasnu svežu ribu koju lovi vlasnik Gordan Vuksanović.

- Riba je ovde sveža iz prostog razloga što nemamo zamrzivače, pa nemamo uslova da je dugo čuvamo - kaže Gordan Vuksanović, vrstan budvanski ribar. - Što ulovimo tog jutra - to imamo na meniju. Nema specijalnih narudžbi, nego se jede samo ono što se praćaka, što je najbolja garancija da je sveže. Za ribu je to najvažnije i da nije tovljena, nego iz mora.
U restoranu „Pod murvom“, u debelom hladu dudova i borova, naravno, osim ribe i plodova mora čija je cena ista kao u svuda, od 30 do 40 evra za kilogram bele ribe prve kategorije, na meniju su svi ostali specijaliteti od mesa i povrća, uz sasvim pristojne cene. Mesto je s razlogom omiljeno Budvanima: nudi osećaj divljine sa pogledom na gradsku gužvu i provereni kvalitet.

 

[sickdoll]

Bio sam u Becicima do pre neki dan,divno je.

 

[crvendac_011]

Crnogorske tvrđave - Biseri istorije zarobljene u knjigama

Crnogorske tvrđave - Biseri istorije zarobljene u knjigama

Večernje novosti 25.08.2010 07:36



CRNA Gora nije prepoznala mogućnost da od starih tvrđava iz različitih perioda koje su „razbacane“ duž primorja napravi atraktivnu i jedinstvenu turističku ponudu!

Od svih primorskih mesta, jedino je Herceg Novi donekle oživeo svoje kule i tvrđave u kojima mogu da se gledaju predstave i filmovi, sluša muzika ili popije piće. Na ostatku primorja od desetina utvrđenja koja su ostavština prošlih perioda u funkciji je tek nekoliko: budvanska Citadela, nastala pre 840. godine, nekada prepoznatljiv znak Grada teatra - danas u privatnim rukama, petrovačka tvrđava iz 16. veka koja je duša ovog primorskog gradića, veličanstvena ulcinjska tvrđava, koja ima hotele i restorane, i kotorska koja je delimično iskorišćena, jer zidinama drevnog grada može samo da se prošeta, uz veliki napor, ali ne i da se u nekom restoranu odmori i osveži.
Sve ostalo zjapi oronulo, zapušteno i bez mašte da se restaurira i otvori za turiste.
Tvrđava Arza, iz istog austrougarskog perioda, blizu popularne plaže Žanjice, cilj je samo najvatrenijih avanturista koji mogu da savladaju izrazito nepristupačan teren. Zub vremena i nebriga učinili su svoje, pa je ona sve dalje od bilo kakve turističke ideje.
Period austrougarske vladavine ostavio je na Brajićima iznad Budve odlično očuvanu tvrđavu Kosmač, koju obilaze jedino retki planinari. Vlasti u Budvi imaju prilično nerealnu ideju da je žičarom povežu sa morem. U njenoj blizini nema turističkih objekata, pa se mnogi pitaju čemu taj projekat.
Barska tvrđava, čiji najstariji delovi potiču iz 9. veka, sa skrivenim podzemnim hodnicima, nije našla svoje mesto u turizmu ove opštine.
Visoko na brdu iznad Sutomora pogled putnika privlači tvrđava Haj Nehaj, nastala u vreme Mletačke republike (15. vek) sa crkvom svetog Dimitrija iz doba Nemanjića. Urušena je, neupotrebljena i može se do nje stići samo pešice u društvu zmija.
Značajna tačka u crnogorskoj istoriji - tvrđava Obod sa manastirom iznad Rijeke Crnojevića, koje je sredinom 15. veka sagradio Ivan Crnojević, oformivši tu prvu balkansku štampariju, jedva da može da se pronađe. Za putnika nema satisfakcije kada prođe težak i izlokan put. Na odredištu ga čeka zatvorena crkva, pusto selo, i neimpresivni ostaci.
Skadarsko jezero sa utvrđenjima preplavljuje plima zaborava i ništa nije u funkciji: Žabljak koji se spominje u 10. veku, prestonica crnogorskih vladara Crnojevića, nenaseljen, tvrđava Lesandro iz 15. veka, prestonica Zete, pa ostrvo Grmožur na kome je kralj Nikola sagradio zatvor za političke neistomišljenike... Biseri istorije zarobljeni u udžbenike.

 

[crvendac_011]

Mirište - raj za Robinzone

Mirište raj za Robinzone

V. VUJNOVIĆ | 14. septembar 2010. 21:00 | Večernje novosti

U pitomu, modrozelenu uvalu na ulazu u zaliv Boke, dolaze probrani gosti



HERCEG NOVI - Septembar je, iako još sunčan i topao, proredio goste na Mirištu, pitomoj, modrozelenoj uvali na ulazu u zaliv Boke u kojoj su i minulog leta, u hladu stoletnih maslinjaka, na betonskim i peščanim plažama upijali blagotvornu energiju mora i sunca posetioci iz celog sveta.
Naravno, to su oni koji su otkrili ovaj još netaknuti dragulj prirode, do koga se iz Novog stiže brodom, a iz Tivta automobilom, uskim putem koji dvadesetak kilometara vijuga poluostrvom Luštica.

Naspram Mirišta dva plavetnila, neba i mora, puca pogled na Prevlaku, tvrđavu Arza i ostrvo Žanjic, sa malim manastirom Vavedenja presvete Bogorodice...
Letnju živost smenila je tišina koju najpotpunije oseća savremeni Robinzon, rođeni Tivćanin, Goran Gotesgreber, koji 32 godine, od maja do kraja septembra, kampuje u zaleđu Mirišta, samo pedesetak metara od plaža koje vrve od gostiju.
Svih ovih godina razapinje samo dva šatora, postavlja veliki sto, ima šporet i frižider na plin, hrani se ribom i morskim plodovima koje sam ulovi. Gaji bosiljak, ostalo povrće kupuje, a vodu nabavlja kod komšija Rajka Jankovića, vlasnika obližnjeg restorana i Pera Begovića.
Kada smo posetili Gorana na jelovniku su bili filuni ulovljeni tog jutra, a već predveče ribari su opet krenuli na pučinu. Dok je sunce lagano zalazilo, beležili smo jednostavnu priču o mogućem, a opet neobičnom saglasju čoveka i prirode.
- Do pre tri godine radio sam u tivatskom „Arsenalu“, sada sam na birou. Na Mirište sam prvi put došao kao dečak, bavio sam se jedrenjem, i od tada niko i ništa me ne može sprečiti da baš ovde letujem - kaže Goran. - Šator koji u šali nazivamo „Šeraton pod rogačem“ i drugi koji je „hotel interventni“, za goste koji moraju da sačekaju smeštaj dan-dva, razapnem u dogovoru sa vlasnicima, porodicom Begović, na njihovom zemljištu.
- Samo očistim zemlju, a gusto granje planike i maginje, od koje je nekada pravljena čuvena rakija maginjača, ne diram. Masline koje traže čoveka ispod sebe i zahtevaju pažnju, očistim, a krajem septembra i pokupim plodove... - nastavlja priču ovaj istrajni zaljubljenik u Mirišta.
U malom prostoru koji ničim ne narušava i ne vređa prirodu pažnju privlači solarna ćelija postavljena na šatorsko krilo.
- Ona proizvodi dovoljno energije za CD, radio, tri sijalice i punjač za mobilni telefon - objašnjava Goran. Na pitanje šta je sa divljim životinjama, divljim psima, čagljevima kako ovde kažu, divljim svinjama, zmijama - odgovora kao iz topa:
- Čagljevi su ovde domaće životinje, plašljivi su, pre bi oni pobegli od mene... Divlje svinje se ne spuštaju ovako nisko, a zmija je sve manje od kada je Luštica naseljena mungosima.
Da opasnosti nema, objašnjava i činjenicom da ko jednom ovde dođe, uvek se, makar i posle desetina godina, ponovo vrati.

DOLAZE IZ CELOG SVETA
NA pitanje odakle su gosti koji ovde letuju, Goran odgovara: - Iz celog sveta, najviše iz Beograda - kaže i lagano kupi pribor za ribanje. Iz ušuškanog Mirišta valja isploviti na pučinu, a vratiti se kad mesec srebro razlije po sasvim utišanom poluostrvu po kome se jedino čagljevi dozivaju nekim svojim jezikom...

 

[zjovan29]

RIJEKA CRNOJEVIĆA - VIRPAZAR ​

U nekoj od prethodnih foto reportaža predstavili smo pješačku turu Virpazar - Rijeka Crnojevića. U ovoj foto reportaži vodimo vas u obrnutom smjeru od Rijeke Crnojevića do Virpazara, ali ne kopnenim nego vodenim putem. Ove relacije svakako treba preći više puta i kopnom i vodom, jer je to jedini način da se sagleda sva ljepota Skadarskog jezera i priobalnog dijela. ​

Istorija je nešto što je jako prisutno na prostorima Skadarskog jezera. U ovoj reportaži namjerno ćemo zaobići taj dio priče i ostaviti ga za neku drugu reportažu. Želimo da vas putem fotografija prepustimo darovima prirode. Priroda je na ovim prostorima, kako bi narod rekao, izuzetno darežljiva. Namjera nam je i da prikažemo neke fotografije koje se baš ne uklapaju u ambijent koji je priroda podarila. Nije nam cilj da bilo koga prozivamo, nego da iz najbolje namjere ukažemo na neke nedostatke koji se malo većim angažovanjem države i pojedinaca mogu otkloniti i zaista postići da ovo komletno područje bude u pravom smislu riječi Nacionalni park.​

Sa magistralnog puta Cetinje - Podgorica skrenuli smo starim putem ka Rijeci Crnojevića. Nedugo nakon skretanja, između planinskih vrhova uočava se krajičak Skadarskog jezera.​

​

​

Nakon osam kilometara vožnje sa magistralnog puta dolazimo u Rijeku Crnojevića. ​

​

Imali smo sat vremena do polaska broda, pa smo požurili da ispitamo varošicu i objektivom zabilježimo promjene od prethodnog ne baš skorog dolaska u Rijeku Crnojevića. Prolazimo varošicom i na jednoj strani veličanstvena ljepota prirode, kojoj se morate diviti i u kojoj morate uživati bez obzira jeste li tu prvi ili ne znam koji put. Sa druge strane veliki broj oronulih objekata sklonih rušenju, koji uveliko umanjuju doživljaj koji priroda pruža.​

​

Zaista treba naći načina da se ovi objekti renoviraju i privedu namjeni uz strogo poštovanje tradicionalne arhitekture ovog podneblja. Za svaku pohvalu su aktivnosti ljudi iz Udruženja za revitalizaciju Rijeke Crnojevića, koji su sredili priobalni dio. Mada, bilo je i primjedbi, da nije ispoštovana upotreba prirodnog materijala od koga je nekad bila napravljena česma kraljice Milene, uz opasku da vjerovatno u Crnoj Gori nema dovoljno kamena. ​

​

​

​

Bez obzira na nedostatke kojih očigledno ima, svako ko posjeti Rijeku Crnojevića neće požaliti što je odvojio malo vremena i pobjegao od svakodnevice. Ovdje možete istinski da se opustite, da živite sa prirodom, da uživate u njoj, da čujete tišinu. ​

Neke od starih građevina kao što je vitki kameni most skladno se uklapaju u prirodni ambijent, pa predstavljaju inspiraciju kako za umjetnike sa slikarskom paletom, tako i za sve brojnije posjetioce sa foto aparatima.​

​

​

​

​

​

​

​

U neposrednoj blizini vrošice mogu se uočiti ostaci kuća koje su se nekad pravile u ovim krajevima i za čiju izradu su se koristili isključivo prirodni materijali. ​

​

Rijeka Crnojevića se nalazi na veoma maloj nadmorskoj visini, na obodu Skadarskog jezera, sa veoma blagom klimom. To se lako može zaključiti po biljnim vrstama koje ovdje uspijevaju kao što su smokva i nar, koji se upravo bio okitio svojim predivnim cvjetovima.​

​

​

Ukrcavamo se na brod za Virpazar. Napuštamo Rijeku Crnojevića. Veliki broj "kadrova" u veoma kratkom vremenu. Naviru ideje "šta bi moglo, kad bi moglo" da se uradi da Rijeka povrati stari sjaj. Prisjetih se poznatog crnogorskog aforističara Veljka Rajkovića, koji potiče sa ovih prostora, koji izreče aforizam: "Nar - dar prirode, šipak - dar društva". Da li ovaj aforizam odgovara današnjoj Rijeci Crnojevića? Kakvu bi sliku naslikao onaj umjetnik da se okrenuo na drugu stranu? Mora li da bude baš ovako? Osim prirode obavezuje li nas tu još nešto? Rekli smo, nećemo o istoriji. A moglo bi sve da izgleda kao ovaj rascvjetali nar. ​

Ostaje Rijeka Crnojevića za nama. Posmatramo je kroz luk kamenog mosta za koji su vezane mnoge priče. Bilo bi toga dosta da se ispriča i za Rijeku Crnojevića i za dinastije, ali o istoriji drugi put.​

​

Nedaleko od Rijeke Crnojevica nekoliko kuća na obali jezera, skladno uklopljene u prirodni ambijent, kameni most, lokvanji, očaravajuća priroda...​

​

​

​

​

​

​

Ljubazni domaćini na brodu pripremili su nam pravu dobrodošlicu kakva priliči ovim krajevima i običajima. Posluženi smo domaćim priganicama, medom i sirom. Nije ih nedostajalo tokom cijele vožnje, a domaćini su se potrudili da za ljubitelje dobre kapljice obezbijede domaću rakiju i nadaleko čuveno crmničko vino "Vranac". ​

​

​

Da bi imali potpunu sliku o Rijeci Crnojevića i Skadarskom jezeru, neophodno je da osim prirodnih ljepota upoznate burnu istoriju ovih prostora, kao i geografske i druge podatke vezane za samo jezero. Taj dio veoma umješno i nenametljivo nam je saopštila simpatična vodičkinja koja je koristila svaku priliku da nam kaže nešto značajno i zanimljivo za mjesta kroz koja smo prolazili.​

​

Vožnja brodom se nastavlja relativno uskim dijelom jezera koji vijuga čas na jednu čas na drugu stranu. Nakon nekih sat vremena od Rijeke Crnojevića, jezero se širi i vidik postaje veći. Uočavate staru kamenu kuću koja je srasla sa prirodom. Tu su ptice koje su već navikle na posjetioce i koje nije previše uzbunio naš prolazak. Tu su i ribari koji teško da mogu ostati bez ulova, uzimajući u obzir da je jezero izuzetno bogato ribom​

​

​

Brodić lagano klizi po jezeru. Strah vas je da nesto ne propustite, pa spremno držite aparat u rukama da zabilježite svaki detalj.​

​

Prizori su fantastični. Prosto imate problem na koju stranu da usmjerite svoj pogled. Treba to na neki način sve obuhvatiti, memorisati i kasnije se sjećati svih ovih divnih prizora. Željeti i radovati se svakom novom susretu sa prirodom.​

​

​

​

​

​

​

​

​

Lijevo od nas na dosta velikoj udaljenosti naziru se konture Žabljaka Crnojevića koji je imao poseban značaj u pojedinim periodima istorije Crne Gore. ​

​

Ispred nas se uočava karakteristično uzvišenje na kome se nalazi poznato ribarsko naselje Vranjina. Nekad je to bilo ostrvo, a prolaskom željezničke pruge i puta postalo je poluostrvo.​

​

​

Dva sata smo se vozili kroz netaknutu prirodu i istinski uživali. Taman smo se navikli na prirodni ambijent kad odjednom...​

​

​

Prolazimo ispod mosta i zalazimo u onaj, kako bi se reklo, veći dio Skadarskog jezera koji se širi ka albanskoj granici. Već se uočava Virpazar, odredište našeg putovanja. Priobalni dio Skadarskog jezera ka Virpazaru takođe je bogat biljnim i životinjskim vrstama.​

​

​

​

​

Još malo opuštajućih kadrova uz muziku.

Izvor: Montenegrina.net

 

[macula]

U Kotoru - kamelije, a možda i dama

U Kotoru - kamelije, a možda i dama​

28. 03. 2011

U Kotoru je počela tradicionalna "Fešta kamelija". Ove godine manifestacija je posvećena Japanu.​

Fešta kamelija u Kotoru​

"Ova manifestacija, koja Kotor čini prepoznatljivom i značajnom turističkom destinacijom, proslavlja se trenutak kada je prva kamelija procvetala u Japanu i stigla u Kotor i Stoliv", rekla je na otvaranju "Fešte kamelija" opštinski sekretar za kulturu i društvene djelatnosti Ljilja Jovović.
Ona je dodala da su Kotor i bogata istorija Boke, uvek bili inspiracija brojnim umetnicima, a cvet kamelije književnicima i stvaraocima.
"Književnik Dima je napisao roman 'Dama sa kamelijama', a po ovom delu kompozitor Verdi svoju Travijatu, da bi i Stolivljani u kameliji našli inspiraciju", rekla je Jovović.
Ovogodišnja manifestacije posvećana je Japanu - postojbini kamelije. Na otvaranju u nedelju pušteni su crveni i beli baloni ukrašeni cvetom kamelije, a minutom ćutanja odata je i pošta stradalima u zemljotresu i cunamiju u Japanu.
Kamelija je po predanju jedrenjakom stigla iz Japana u Boku 1870. godine. Put je trajao četiri godine, a cvet je sve vreme čuvao predak porodice Ivanović, namenivši ga svojoj ženi.
U Kotoru će biti organizovan bogat kulturno-scenski program, a organizatori su najavili i izbor Dame kamelija u hotelu "Vrmac" na Markovom rtu, 2. aprila, kada će biti održan i bal kamelija.


Izvor: Mondo