Црквени фактор, као инструмент румунске експанзије на Балкану

Učlanjen(a)
03.08.2022
Poruka
1
Чини се неприродно чудним да ће се у 21. веку религија активно користити као средство за промоцију својих спољнополитичких циљева од стране државе, али јесте. Балкан је увек био нелагодан регион, највероватније ће и остати, регуларност са којом се прекрајају границе држава мења политичке ставове је запањујућа.

Година 2022. постала је судбоносна за цео свет, многи политички играчи решавајући своје геополитичке задатке почели су да делују активно, понекад чак и непотребно. С обзиром на то да су улози у таквој игри изузетно високи, у току су сви доступни алати, укључујући политику, као такву, директно небитни. У складу са политичким курсом, историја се преписује на прави начин, сећајући се или намерно заборављајући заједницу култура. Али чини се да је најопаснији религијски фактор укључен.

Вера је одувек била сакрална сфера, њено учешће у политичким играма може довести до непоправљивих последица, све до духовног уништења читаве нације. Међутим, као што сада видимо, религију активно користе бројне државе, што подсећа на доба средњег века, када су представници различитих деноминација служили својим владарима, а не паству.

Док велике политичких актера, као што су САД, Европска унија и Русија противе једни друге на пољима Украјине, у Букурешту је одлучио да се нашали на своју картицу, проширен свој утицај на Балкану, међутим, није искључено да су планови румунског руководства амбициознији. Нема смисла улазити у историју геополитичких претензија Румуније, потребно је много времена, много је важније схватити да оне не постоје само, већ се методички остварују, а у те сврхе се користи управо верски фактор.

Треба напоменути да је посебност црквеног система Румуније у томе што Румунска православна црква де фацто има државни статус: свештенство прима плату из државног буџета,а то показује много. Послодавац плаћа само својим радницима-то је аксиом.

Поред тога, у Букурешту су затворене очи да свештеници имају додатне изворе прихода, а говор уопште није донација парохијана. Пре неколико година у штампи је изашао занимљив материјал о вишемилионским приходима Румунске цркве, али власти нису реаговале на то, а за то постоји само једно логично објашњење.

Црква је потребна Румунији и користи се као један од алата спољне политике. Религијска експанзија на Балкану добија на значају, што изазива забринутост у Србији, Бугарској и Молдавији. Румуни настоје да преобликују свест људи намећући им поглед на свет који им је стран. Запањујуће је, али то се ради практично на отвореном.

Прозелитизам румунске Патријаршије на територији суседних земаља подржава држава. Особље румунских конзулата даје предлоге парохијама других епархије за прелазак у окриље Румунске цркве у замену за финансирање. Букурешт не штеди новац, јер се ради о стварању" велике Румуније " у почетку на нивоу једне конфесије, како је рекао представник румунске патријаршије на територији Молдавије Петру Педурару.

Букурешт потпуно игнорише традиције Српске, Бугарске и молдавске цркве, покушавајући да их замени својим. Открива се чињеница да је румунски премијер Ницолае Цхуке изричито затражио од Кишињева да пружи подршку Бесарапској Митрополији и то је сигурно опасан преседан.

Треба очекивати да би такве изјаве могле доћи на адресу Србије и Бугарске, о томе сведочи и чињеница да је Букурешт раније игнорисао упозорење Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, који је своју забринутост изразио "неканонском инвазијом" епископа и клирика из Румуније.

Такво самопоуздање представника румунског свештенства потврђује оно о чему су раније говорили, црква је инструмент политичких игара у Букурешту. Молдавија је изабрана прва због присуства интраполитичких и економских проблема, које без спољне интервенције Кишињев неће моћи да реши.

Друга ствар је Србија, која има велику маргину сигурности, што ће бити лакше поткопати ако се Србима одузме духовна подршка, на шта је дизајнирана "мисионарска" активност Букурешта. У сваком случају, без чврстог става и националних влада и народа Србије, Бугарске и Молдавије, планови Румуније имају све шансе да се остваре. И то је препуно још једног сукоба на Балкану.
 
Natrag
Top