Ovo je strasno, sa kim ja razgovaram, nemam reci!!!
Jao Boze!
Znaci vasi 'kurvari' su bolji od nasih!?
Ko govori o kurvarima u Adventizmu.
Ja govorim o formi, ili duhovnom spavanju karakterističnom za poslednju Laodikejsku crkvu.
Ako neko od njih i katkad greši - on jeste bolji, jer njegovo grešenje je ono koje se sagledava u kontekstu Hristos puta, i taj čovek ima osudu savesti, i pozive da se pokaje, putem istine koju poseduje.
Za razliku od toga, pripadnici ovog sveta greše na veliko, to smatrajući normalnim načinom života, jer ne postoji temelj na kome bi gradili pokajanje, ili ih savest osuđivala.
To je pomračeno stanje uma, koje biblija opisuje kao "JEDIMO I PIJMO JER ĆE MO SUTRA POMRETI"
Apostol Pavle daje ovu biblijsku klasifikaciju ljudi.
Prva grupa ljudi o kojoj govori apostol Pavle: on ih je nazvao "pneumatikos". "Pneumatikos" dolazi od reči "pneuma", što znači "duh". "Pneumatikos" je jednina i znači "idealni čovek, čovek kakvog ga je Bog stvorio", čovek koji je izašao iz ruku Božjih, čovek koji se ugodno oseća u svojoj koži, čovek koji je jednostavno savršen, on ima dimenziju Duha Božjeg.
Buberova teorija govori o tome da čovek poseduje dve dimenzije.
Jedna je horizontalna, koju je on definisao kao "ja ‑ to", i druga dimenzija je vertikalna, koju je on definisao kao "ja ‑ Ti".
Ovaj čovek o kome govori apostol Pavle je duhovni čovek, onaj koji ima dimenziju Duha Božjeg.
Dakle, čovek koji ima ovu vertikalnu dimenziju "ja ‑ Ti", on je ispunio prazninu u svom biću koju niko i ništa osim Boga ne može ispuniti.
To je idealni čovek, čovek koji živi sa Bogom svoj život, i naravno na ovoj Zemlji živi svoj život.
Druga grupa ljudi o kojima govori apostol Pavle su "psihikos".
"Psihikos" je čovek kojim upravlja njegov razum, naš razum, ljudski razum.
To je čovek koji je izgubio dimenziju Duha Božjega, to je čovek, ja bih kazao, na raskrsnici. O
n razmišlja, on koristi svoje racionalne kategorije, on razmišlja o svom postojanju, ali još uvek on nema dimenziju Duha Božjega u sebi.
Vi znate onaj grčki mit o Narcisu. Biblija kaže da je Bog dao čoveku razum da ga vodi Bogu.
Uloga razuma jeste da čoveka vodi Bogu.
Ako ga razum vodi od Boga, na osnovu Biblije ljudski razum postaje lud. Psalmista kaže: "Reče bezumnik u srcu svojemu: 'Nema Boga.'"
Dakle, Bog je dao čoveku njegove umne sposobnosti da ga vode Bogu. Psihikos je čovek na raskrsnici, čovek koji se pita, koji luta, koji želi da spozna Boga, ali koji još uvek ne zna.
Treća kategorija ljudi o kojima govori apostol Pavle jeste "sarkinos". Dolazi od reči "sarks" ili "telo".
To je čovek kojim više ni njegov razum ne upravlja, to je čovek kojim upravljaju želje njegovog tela.
Telo je često u Bibliji simbol strasti ili želja čoveka.
To je čovek koji će reći: "Jedimo i pijmo, jer ćemo sutra umreti."
To je čovek koji se više ne pita ni odakle je, ni ko je, ni zašto je tu na ovoj planeti, ni šta se to zbiva.
On se rodio, došao je, i želi da zadovolji svoje strasti i svoje želje.
To je onaj o kome Hristos govori "kao što je to bilo u vreme Nojevo ...". Noje je govorio o danu sudnjem, on je govorio: "Doći će potop i uništiće sve." Ljudi su kazali: "Ne, to je samo priča." Međutim, apostol Pavle kaže da ovo nije najteža bolest ljudi.
Postoji još jedna kategorija. To je "sarkikos", jedno slovo je razlika. "Sarkikos" je "životinjski čovek".
To je čovek koji je izgubio u potpunosti obeležja čoveka, koji živi po instinktima kao i životinja. Veoma ozbiljna kategorizacija ljudi.
Hristos kaže: "Kao što pred potopom jeđahu i pijahu, ženjahu se i udavahu do onoga dana kada Noje uđe u kovčeg, i ne osetiše dok ne dođe potop i ne odnese sve, tako će biti i dolazak sina čovečijega."
Na osnovu Hristovih reči, sve više će pred Hristov drugi dolazak biti ovakvih ljudi.
Ljudi će sve manje hajati za duhovne vrednosti, i degeneracija čovečanstva će biti sve veća.
To je, slobodno možemo reći, jedan od znakova Hristovog drugog dolaska.